EPS KONAČNO GASI TE KOSTOLAC A?

Upravo je objavljen javni poziv za podnošenje ponuda za izradu elaborata „Analiza varijantnih rešenja grejanja grada Požarevca u slučaju gašenja bloka TEKO A1 i A2“. Poziv se može preuzeti sa Portala javnih nabavki (JH/1000/0161/2022-976/2022), rok za podnošenje ponuda je kraj avgusta. Ali, ne tako davno – pre nešto više od godinu dana čitali smo da će, prema najavama iz Elektroprivrede Srbije, životni vek termoelektrane Kostolac A biti produžen za 15 godina, tamo do 2038, tako što će se izgraditi postrojenje za tečno odsumporavanje gasa i sniziti emisije sumpordioksida u dozvoljene granice. EPS je tada objavio poziv za prikupljanje ponuda za izradu koncepcijskih projekata i studije izvodljivosti za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW. TE Kostolac A je jedna od termoelektrana za koju odavno postoje snažni zahtevi da smanji zagadjivanje okoline ili da prestane sa radom. Novi tender kao da se poklapa sa zahtevima Evropske energetske zajednice da se na Zapadnom Balkanu do 2023. godine ugasi deset blokova na ugalj, od toga šest u Srbiji. Ovome svakako treba dodati najnovije teškoće EPS-a da obezbedi dovoljne količine uglja za izgrađene kapacitete termoelektrana na ovo gorivo.

U jeku razmišljanja o tome kako se boriti sa predstojećom energetskom krizom, pomenuta je i mogućnost da se u Srbiji gradi elektrana sa malim modularnim nuklearnim reaktorima. Pre svega, izgleda da je nuklearna energija neizbežna jer u trideset zemalja trenutno rade nuklearne elektrane a više od dvadeset drugih gleda na nuklearnu energiju kao moguće rešenje za svoje energetske i klimatske potrebe. Mali modularni reaktori (MMR) su nuklearni reaktori snage do 300 MW – tri puta su manji od tradicionalnih nuklearnih reaktora a sistemi i komponente fabrički se sastavljaju i transportuju kao jedinice – moduli do lokacije za ugradnju, koja nije pogodna za veće nuklearne elektrane. Sem toga, na istoj lokaciji može se postepeno ugradjivati veći broj modula kako bi se pratila rastuća potražnja za energijom. S obzirom na svoju snagu, MMR se postavljaju u područjima sa manjim kapacitetom prenosne mreže a mogu poslužiti kao rezervno napajanje u vanrednim situacijama ili zameniti generatore koji se često koriste na dizel, u ruralnim zajednicama ili udaljenim industrijama. Najzad, ovi reaktori imaju smanjene potrebe za gorivom, zahtevaju punjenje svakih 3 do 7 godina, dok se konvencionalna pune svakih godinu ili dve.

Agrosolar, zajednički projekat kompanija „Fintel Energija“ i „MK Group“ i kineske kompanije „Power China“, podrazumeva istovremenu proizvodnju električne energije u solarnim panelima i poljoprivrednih useva na istoj površini. Ukupan kapacitet solarnih panela je 660 megavata, što ovu solarnu elektranu u Kuli čini najvećom u Evropi. Agrosolar će se prostirati na 770 hektara, podeljenih na sedam zona za različite organske useve čija će proizvodnja biti moguća čak 11 meseci u godini. Na približno trećini ukupne površine biće postavljeni solarni paneli u pravilnim redovima i sa međusobnim razmakom između redova za obavljanje predviđenih poljoprivrednih radova. Planirano je da godišnje solarni paneli proizvedu oko 832 gigavat-sata, što zadovoljava potrebe oko 200.000 domaćinstava. Vrednost investicije procenjena je na 340 miliona evra. Projekat održive poljoprivredne proizvodnje ispod solarnih panela je prvi ovakve vrste na Balkanu i najveći u Evropi. Posebno je značajna prethodna izgradnja pilot solarnog parka od 50 kilovata radi pravovremene optimizacije upotrebe zemljišta u cilju njegove maksimalne iskorišćenosti. Projekat će doneti još jednu inovaciju u srpski energetski sektor, pošto će u okviru druge faze biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane.

Vlada Srbije je nedavno, na osnovu procene EPS-a da će potreba za uvozom uglja iz zemalja regiona postojati još najmanje godinu dana, odobrila uvoz 4 miliona tona uglja, koliko će srpskim termoelektranama, zbog trenutne situacije, biti potrebno do aprila 2023. Tek tada se očekuje konačna konsolidacija rudarskog sektora u EPS-u, posle čega će se iz dva domaća kopa obezbeđivati količina lignita, dovoljna za planirani obim proizvodnje u termoelektranama. Dok se ne obezbedi stabilno snabdevanje ugljem iz kopova Rudarskog basena „Кolubara“ i površinskog kopa „Drmno“ u Кostolcu, iz kojih se godišnje iskopa skoro 40 miliona tona, Srbija će ubuduće samo iz Pljevalja dnevno dobijati po 500 tona uglja, koji će se koristiti za poboljšanje kalorične vrednosti domaćeg uglja. Ovaj rudnik inače ima ugovorne obaveze prema TE Pljevlja, kao i prema građanima u Crnoj Gori, ali će sve proizvedene viškove uglja isporučivati EPS-u. Na nevolje sa kvalitetom uglja u Kolubari i havarijom u TE-TO u Obrenovcu nadovezalo se veoma sušno proleće - prosečan dnevni dotok vode u đerdapsku akumulaciju bio je samo 3.750 kubnih metara vode u sekundi, dok je višegodišnji martovski prosek gotovo dvostruko veći. Ukupno, hidroelektrane su proizvele 6 procenata manje od planirane količine energije.

U trenutku kada „Elektroprivreda Srbije“ počinje sa dugoročnim uvozom uglja iz rudnika Pljevlja na nivou 500 tona dnevno, „Elektroprivreda Crne Gore“ započinje ekološku rekonstrukciju Termoelektrane „Pljevlja“ – projekat vredan 70 miliona evra, koji treba da obezbedi produžetak rada termobloka. U kompaniji ističu da u uslovima globalne energetske krize, kada i mnogo razvijenije države od Crne Gore posežu za reaktivacijom starih postrojenja na ugalj, ovaj projekat je znak očuvanja energetske stabilnosti i dodaju da energetsku tranziciju nije moguće izvesti preko noći već je do izgradnje adekvatnih zamenskih kapaciteta neophodno održavati i osavremenjivati proizvodnju u postojećim objektima. TE „Pljevlja“ su najveći proizvođač električne energije u EPCG, čime obezbeđuju i najveći profit za tu kompaniju, u kojoj tvrde da će nakon rekonstrukcije nivo emisija azota, sumpora i praškastih materija biti u granicama direktiva EU. Iz ovog projekta proističe projekat toplifikacije grada što donosi zdraviju životnu sredinu i bolji ambijent za privređivanje. Početku rekonstrukcije prethodili su brojni sporovi, u kojima su jedni tvrdili da ekološka rekonstrukcija TE „Pljevlja“ nije racionalna i da radovi nedopustivo kasne a s druge strane da bi odustajanje od ekološke rekonstrukcije dovelo do prestanka radnog odnosa za oko 1.000 zaposlenih u rudniku uglja, 150 zaposlenih u TE, kao i gašenja malih firmi koje žive od saradnje sa te dve kompanije. Projekat ekološke rekonstrukcije bi trebalo da bude dovršen za oko dve i po godine.

Prve brzinske rekorde u istoriji zabeležio je e-automobil pa se, zapravo, ovaj pogon vraća, pošto je motor sa unutrašnjim sagorevanjem nadvladao u autoindustriji davne 1915. godine! Vek kasnije, krajem aprila, Vlada Srbije i kompanija „Stelantis“ potpisali su ugovor o finansiranju proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu. Vrednost cele invsticije je 190 miliona evra, a Srbija će kao vlasnik 33 odsto fabrike “Fijat Kragujevac” izdvojiti 48 miliona evra. Planirani razvoj industrije električnih automobila u Srbiji nameće pravovremenu pripremu izgradnjom stanica s punjačima ali i redefinisanje odnosa prema ceni električne energije i obnovljivim izvorima energije. Ali, šta je sa kupcima? Prema podacima asocijacije uvoznika vozila, uprkos subvencijama koje država daje, u Srbiji je tokom 2021. godine registrovano ukupno oko 50 električnih vozila, koja su uglavnom kupile kompanije. Do sada je instalisano osam punjača na glavnim putnim pravcima u Srbiji. A kako je to bilo prošle godine u našoj bližoj i daljoj okolini? U Sloveniji je sufinansirana kupovina 1.409 električnih vozila i 14 punionica a ukupno je na putevima 7.536 putničkih električnih vozila. U Hrvatskoj je registrovano je 3.054 električnih automobila ali i 15.918 hibridnih vozila. U Sloveniji je 545 javno dostupnih e-punionica, u Hrvatskoj 556. Očigledno, brojna dobrostoječa srednja klasa kupaca je osnovni uslov za razvoj tržišta električnih automobila.

Na uređenje deponije smeća u Vinči čekalo se jer je bilo potrebno uraditi novi projekat sanacije i rekultivacije starog smetlišta. Radovi na novom kompleksu deponije obuhvataju i radove na elektrani, u kojoj će se termički obradjivati 340.000 tona komunalnog otpada godišnje i ti radovi ulaze u završnu fazu. Sva oprema elektrane je isporučena i montirana, u toku je realizacija preostalih građevinskih i instalaterskih radova i pripreme za testiranje i puštanje u rad. Kapacitet termičkog tretmana otpada je 43,6 tona po času, odnosno 340.000 tona godišnje. Kotlovsko postrojenje, kapaciteta 103 MW omogućiće da se proizvede i prenese 30 MW u elektroenergetski sistem Srbije a 56 megavata toplotne, čiste energije u sistem „Beogradskih elektrana”. Možda će u izgradnji doći do pomeranja rokova, jer je firma koja je gradila elektranu otišla u stečaj. Ipak, sva potrebna oprema je isporučena, a posao izgradnje je preuzela „Beo čista energija“. Stabilizacija i remedijacija deponije doprineće da se negativan uticaj isticanja deponijskog gasa u atmosferu svede na najmanju meru, dok će se posle sanacije tinjajućih požara ovi izvori zagađenja otkloniti. U toku je i izgradnja deponije za odlaganje čvrstih ostataka od sagorevanja otpada kada elektrana krene sa radom.

ZANIMLJIVOSTI IZ ISTORIJE NAŠE ENERGETIKE

OBUKA RUKOVALACA U ENERGETICI KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

O značaju proveravanja stručne osposobljenosti rukovaoca energetske opreme i postrojenja nesumnjivo govori podatak da je u našoj državi jedan od prvih propisa, koji uređuje tu oblast, donet još pre 90 godina – bio je to Pravilnik o polaganju ispita za rukovaoca parnih motora i kotlovskih postrojenja, objavljen 16. juna 1933. godine!

Sledeći uspostavljenu praksu, savezna vlada FNRJ donosi 1955. godine novi pravilnik o „kvalifikacijama potrebnim za rukovanje parnim mašinama i turbinama, kotlovskim postrojenjima…“ sa programom za polaganje ispita za sticanje tih kvalifikacija.

Od svog osnivanja do 1978. godine Savez energetičara Srbije organizovao je stručnu obuku i ispite za proveru osposobljenosti za rukovanje energetskim postrojenjima prema Pravilniku o stručnoj spremi i drugim uslovima za vršenje poslova u radnim organizacijama koje imaju elektroenergetska, kotlovska i druga energetska postrojenja i sudove pod pritiskom, koji su 1964. godine propisali savezni sekretar za industriju i savezni sekretar za rad a na osnovu kojeg je 1967. godine Republički sekretarijat za industriju i trgovinu doneo Pravilnik o sastavu i radu ispitnih komisija za polaganje stručnih ispita za vršenje poslova na radnim mestima u radnim organizacijama koje imaju elektroenergetska, kotlovska i druga energetska postrojenja i sudove pod pritiskom. DETALJNIJE