ФАРМАКОВСКИ, САВИЋ И УРОШЕВИЋ ДОБИЛИ УЛИЦЕ У БЕОГРАДУ

Скупштина града Београда усвојила је предлог, који је поднео Савез енергетичара Србије, уз изузетну подршку Машинског факултета у Београду и у сарадњи са Музејом науке и технике, да се тројици великана српске енергетике доделе имена улица. Одлуком, усвојеном на седници 25. јула 2019. академици проф. Владимир Фармаковски и проф. Димитрије Савић и инж. Богољуб Урошевић Црни добили су улице у главном граду. Проф. Фармаковски је тридесет година предавао на Техничком факултету у Београду, био први декан Машинског факултета, био први машински инжењер – академик, основао је и предводио Машински институт у САНУ. Проф. Савић је за пет деценија прошао пут од инжењера - почетника у првој српској термоцентрали до техничког директора Електропривреде Србије, редовног професора Машинског и Електротехничког факултета, почасног доктора наука Београдског универзитета и члана Председништва САНУ. Инж. Урошевић је оснивао и руководио предузећима ЕЛСАП (из којег су настали ЕПС и ГСП), Термоелектропројект (из којег је настао Енергопројект), Термоелектро (у којем је створио Фабрику котлова) и ЗЕПС (Заједница електропривредних предузећа Србије) а изградња ТЕНТ-а у Обреновцу је његова замисао, од инвестиционих одлука до личног руковођења изградњом. ЦЕО ТЕКСТ

Планирана производња примарне енергије у 2020. години износи 10,112 Мтое (милион тона еквивалентне нафте), у чему угаљ учествује са 67,5%, нафта са 9,2%, природни гас са 3,1%, хидропотенцијал са 7,5%, биомаса са 11,4% и геотермална, соларна, енергија ветра и биогас заједно са 1,2%. Планирано је да се увезе 5,658 Мтое примарне енергије, што је за 13% више од процењеног нето увоза у 2019. години, који износи 5,003 Мтое. Укупна расположива енергија у 2020. години износи 15,907 Мтое (3% више од укупне количине енергије за снабдевање у 2019. години, која је процењена на 15,497 Мтое). Потребна количина примарне енергије обезбедиће се из домаће производње (64,4%) и из нето увоза (35,6%). Енергетски биланс Србије је израђен на основу месечних и годишњих података о производњи, преради и снабдевању енергијом и енергентима, у складу са методологијом Међународне агенције за енергију и Евростата. ВИШЕ

У склопу реконструкције и проширења своје гасне мреже а са жељом да избегне америчке санкције и оствари намеру да неколико европских држава снабдева гасом, Бугарска повећава капацитет Трансбалканског гасовода, који данас допрема руски гас преко Украјине, Румуније и Бугарске до Турске. Пуштањем у рад прве подводне цеви Турског тока, Турска више није заинтересована за ову руту за допремање гаса па је бугарски план да се великим делом проширени Трансбалкански гасовод користи за транспорт гаса у супротном смеру од досадашњег. Тако би Бугарска могла, по завршетку нове деонице, дуге 308 километара до границе са Србијом да комплетан капацитет друге подводне цеви Турског тока, капацитета 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње транспопртује даље ка Европи. Именујући нови-стари гасовод као Балкански ток, Бугарска верује да ће избећи санкције САД, које су ступиле на снагу крајем 2019. године и које се односе како на Северни ток 2, тако и на сва гасна повезивања са Турским током. ВИШЕ

Објекти, који нису удаљени више од 50 метара од изграђене топловодне мреже, убудуће ће у Шапцу моћи бесплатно да се прикључе на даљинско грејање. Одлуком Градског већа овог града трошкове прикључења сносиће ЈКП Топлана Шабац. Резон за овакву одлуку је строго економски – подељени на већи број потрошача фиксни трошкови грејања ће бити појединачно нижи што ће, при наплати утрошене енергије за грејање, бити корисно за грађане, који се греју из градског система. Оваква политика исправља досадашњу праксу да грађани финансирају и граде топловодне прикључке и подстанице а затим их, без накнаде, преносе у власништво Топлане. Стимулацијом власника кућа и станова да се прикључују на градски систем смањиће се сагоревање угља у индивидуалним ложиштима, што је еколошка добробит за све становнике у граду. Градска топлана греје сада више од пола милиона квадратних метара стамбеног и пословног простора. ДАЉЕ

Највећи ветропарк у Европи требало би да буде изграђен у околини Суботице, на површини од скоро 11 хиљада хектара или 15 хиљада фудбалских игралишта! Снага овог ветро гиганта била би 592 МW, што је 3,5 више од снаге до сада највећег ветропарка у Србији, Чибука 1 у Мраморку (158 МW). Пројектима попут овог Србија ће се наћи међу земљама које ће се најбржим путем укључити у енергетску транзицију са фосилних горива на изворе чисте енергије. Ветропарк ће градити фирма Маестрале Ринг чије је седиште у Београду, а оснивач акционарско друштво <и>Финтел Енергија које припада италијанској групацији. Реализација овог пројекта уследиће после израде плана детаљне регулације, којим ће се анализирати локација са аспекта метеорологије, инфраструктурних капацитета, екологије, затим правила будуће градње ван простора ветропарка као и експлоатација пољопривредног земљишта и постављање надземног далековода.

Компанија "Ал Дахра Србија", која је прошле године постала власник ПКБ-а, планира изградњу привредно-индустријског комплекса у Београду. Реч је о 10 биогасних постројења која би требало да буду изграђена на територији општине Палилула. План је да једно од постројења буде подигнуто на земљишту у оквиру фарме крава Врбовско, али и две нове фарме које Ал Дахра намерава да изгради у оквиру земљишног комплекса бившег ПКБ-а - између Глогоњског рита и Ковилова. Реч је о 10 независних биогасних постројења од по 0,999 мегавата у 10 фаза. Биогас је веома важан облик обновљивих извора али вероватно и најскупљи јер је цена изградње постројења на биогас, ако се користи најбоља технологија, око 2,8 милиона евра за један мегават. Сада је у Србији на мрежи око 14 мегавата и око 12 постројења, што је мало у поређењу са најразвијенијом земљом на том плану, Немачком, која има више од 1.000 мегавата на мрежи. ДАЉЕ

МАРИНА „ДОРЋОЛ“ - „СНАГА И СВЕТЛОСТ“ - БАУХАУС

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

Земљиште на локацији „Марина Дорћол” продато је за 3,861 милијарду динара, будући инвеститор ће морати да се придржава услова надлежних институција у погледу заштите околине споменика културе Термоелектрана „Снага и светлост” и има обавезу да реконструише кран старе централе и црпну станицу. У чему је значај овог објекта? „Термоелектрана Снага и светлост била је у своје време део врхунске светске технологије, а њена конструкција толико стабилна да нису успели покушаји да се сруши стандардним техникама. То је и једини разлог због којег овај објекат и данас постоји на обали Дунава.“ Електрана је почела да ради 1932. године као једна од највећих на Балкану – инсталисана снага је била три пута по 6,4 МW а касније је додато још 12,5 МW. Централа је све до 1969. године била важан снабдевач Београда електричном енергијом. Али, најпре о архитектонским и историјским вредностима старе централе, а у наредном издању о техничким детаљима и историјату. CEO TEKST