БЕОГРАД: АУТОБУСИ ИЛИ КОТЛАРНИЦЕ - КО ЈЕ ВЕЋИ ЗАГАЂИВАЧ?

Кошава је корисна кад одува загађиваче ваздуха али не треба дозволити да са загађивачима одува и актуелност ове теме. Уобичајено окривљавање котларница за висок степен загађености ваздуха у Београду не пролази – у ширем центру а поготову у околини мерних места са критичним нивоом загађености ваздуха нема ниједне котларнице и то одавно. У оквиру програма гашења индивидуалних котларница, у Београду је од 1980. године угашено преко 1250 ових објеката. Захваљујући томе и потпуном преласку на природни гас, у граду се сада сагори 25 хиљада тона угља и преко 100 хиљада тона мазута мање него пре 40 година иако се конзум повећао са 9 на 22 милиона м2. Да није било те конверзије, у ваздух би се емитовало преко 50 хиљада тона чађи и преко 3 хиљаде тона СО2 више него што се сада емитује. Евидентно је да котларнице више нису загађивачи ваздуха у Граду. Шта ће се, међутим, десити када се Град буде грејао спаљивањем колубарског угља у обреновачкој термоелектрани, којим ће се заменити 150 милиона м3 гаса, који се сада сагорева у градским топланама – питање је на које не би ваљало чекати одговор на мерним местима, која ће тада бележити загађеност ваздуха у Београду. ЦЕО ТЕКСТ

За разлику од већине земаља Европске уније, уместо да превсходно инвестирају у прелазак са угља на обновљиве изворе, шест земаља Западног Балкана не посустају са форсираним коришћењем угља у производњи енергије, пише у публикацији Улагања у чисту енергију на Западном Балкану. Ове државе значајно заостају за остатком Европе у модернизацији свог енергетског сектора, који карактерише ограничено тржиште и недовољан удео приватног сектора, застарела инфраструктура, велика зависност од фосилних горива, кашњење са обновљивим изворима енергије, ниска енергетска ефикасност и продуктивност. У три државе, у Црној Гори, Северној Македонији и Србији, производња енергије је расла знатно више него у ЕУ. У исто време, десет највећих европских загађивача ваздуха налазе се у овом региону а свих 16 енергана на угаљ раде лошије од 250 таквих постројења у ЕУ и својим радом сваке године проузрокују 1,2 милијарде евра додатних здравствених трошкова за сам регион. ВИШЕ

Бугарски оператер је објавио да је гас, који преузима из Турског тока, већ јефтинији за 5% због ниже накнаде за транзит (до сада кроз две државе, сада само кроз Турску). Али, бугарска министарка енергетика пре неки дан је најавила да ће Бугарска снизити зависност од руског гаса на 50% укупне потрошње, прелазећи на гас из Капсијског региона и ЛНГ преко Грчке. Што се тиче Мађарске, управо је стигла вест да ће процедура за пријављивање закупа капацитета у интерконектору са Србијом, најављена за крај јануара, каснити и да они зато не очекују испоруке пре краја 2021. или тек у 2022. години! Да ли је у питању коинциденција или координиран однос ове две чланице Европске уније према гасоводу Турски ток показаће време али вероватно није без значаја руска гаранција да се наставља несметана испорука гаса преко Украјине. То је повољно и за Мађарску и за околне државе, којима би Мађарска прослеђивала гас јер је транзит на тој рути јефтинији бар за 10% цене гаса због мањег броја држава које наплаћују транзит. ВИШЕ

Надлежни комитет Европског парламента усвојио је листу пројеката од општег интереса, коју је предложила Европска комисија а која садржи 151 пројект енергетске инфраструктуре, од којих се две трећине односи на електроенергетику и паметне мреже. Листа такође садржи 32 гасна пројекта, чија се вредност процењује на 29 милијарди евра и на којој се налазе ИстМед гасовод, који повезује Израел и Европу, гасовод из Туркменистана до Европе, коридор од Бугарске преко Румуније и Мађарске до Аустрије, ЛНГ терминал на Крку и гасовод до Мађарске али и интерконектор између Бугарске и Србије (означен као ИБС). Пре усвајања против ове листе пројеката је појачано лобирање, засновано на тврдњи да је већина гасних пројекта непотребна. Консултантска фирма Artleys> израдила је студију у којој доказује да је постојећа гасна инфраструктура способна да задовољи све могуће сценарије у погледу потрошње гаса у 28 земаља ЕУ, чак и у случајевима екстремних поремећаја у снабдевању, па ће се, каже се у студији, преинвестирати десетине милијарди евра европских јавних фондова. ДАЉЕ

Поред директног претварања енергије сунчевог зрачења у електричну енергију помоћу фотонапонских модула од полупроводног материјала, изграђена су централе за индиректно искоришћавање сунчевог зрачења, усмераваног и прикупљаног на апсорпционом материјалу, који преузету топлотну енергију користи за погон парних турбина. У постројењима са соларним торњевима низови огледала - хелиостата одбијају и фокусирају сунчево зрачење на измењивач топлоте постављен на енергетском торњу, у коме се радни флуид загрева до 5000C. Систем за контролу огледала прилагођава њихов положај најповољнијем углу апсорбовања и усмереног рефлектовања сунчевих зрака у току целог дана. Првобитно, као радни флуид коришћена је вода али у новије време се покушава са солима калијума и натријума, које имају велики топлотни капацитет и омогућавају складиштење прикупљене енергије за рад у периодима без сунца. Невоља је само што на површинама од 150 до 300 хектара страдају птице, изложене високим температурама усмереног зраћења од огледала ка торњу. САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Скупштина града Београда усвојила је предлог, који је поднео Савез енергетичара Србије, уз изузетну подршку Машинског факултета у Београду и у сарадњи са Музејом науке и технике, да се тројици великана српске енергетике доделе имена улица. Одлуком, усвојеном на седници 25. јула 2019. академици проф. Владимир Фармаковски и проф. Димитрије Савић и инж. Богољуб Урошевић Црни добили су улице у главном граду. Проф. Фармаковски је тридесет година предавао на Техничком факултету у Београду, био први декан Машинског факултета, био први машински инжењер – академик, основао је и предводио Машински институт у САНУ. Проф. Савић је за пет деценија прошао пут од инжењера - почетника у првој српској термоцентрали до техничког директора Електропривреде Србије, редовног професора Машинског и Електротехничког факултета, почасног доктора наука Београдског универзитета и члана Председништва САНУ. Инж. Урошевић је оснивао и руководио предузећима ЕЛСАП (из којег су настали ЕПС и ГСП), Термоелектропројект (из којег је настао Енергопројект), Термоелектро (у којем је створио Фабрику котлова) и ЗЕПС (Заједница електропривредних предузећа Србије) а изградња ТЕНТ-а у Обреновцу је његова замисао, од инвестиционих одлука до личног руковођења изградњом. ЦЕО ТЕКСТ

МАРИНА „ДОРЋОЛ“ - „СНАГА И СВЕТЛОСТ“ - БАУХАУС

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

Земљиште на локацији „Марина Дорћол” продато је за 3,861 милијарду динара, будући инвеститор ће морати да се придржава услова надлежних институција у погледу заштите околине споменика културе Термоелектрана „Снага и светлост” и има обавезу да реконструише кран старе централе и црпну станицу. У чему је значај овог објекта? „Термоелектрана Снага и светлост била је у своје време део врхунске светске технологије, а њена конструкција толико стабилна да нису успели покушаји да се сруши стандардним техникама. То је и једини разлог због којег овај објекат и данас постоји на обали Дунава.“ Електрана је почела да ради 1932. године као једна од највећих на Балкану – инсталисана снага је била три пута по 6,4 МW а касније је додато још 12,5 МW. Централа је све до 1969. године била важан снабдевач Београда електричном енергијом. Али, најпре о архитектонским и историјским вредностима старе централе, а у наредном издању о техничким детаљима и историјату. CEO TEKST