БЕЗ НУКЛЕАРКИ НЕМА НИ ЕНЕРГЕТСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

Застој у изградњи нуклеарних извора енергије могао би да угрози остваривање прокламованих циљева у енергетској транзицији јер прелаз на доминантну производњу „чисте“ енергије није могућ без значајног доприноса нуклеарне енергије. У развијеним економијама нуклеарна енергија чини 18% производње електричне енергије и највец́и је извор електричне енергије са ниском емисијом угљеника. Недавно су се румунски и бугарски министри енергетике сагласили да Југоисточна Европа нец́е моц́и да оствари своје планиране циљеве у области енергетске сигурности и транзиције без нуклеарне енергије. Румунски министар Антон Антон је потврдио да без нуклеарне енергије циљеви обновљивих извора енергије нец́е бити остварени и да његова земља намерава да изгради нуклеарну електрану. Због могућег дефицита у производњи електричне енергије као ефекта транзиције Бугарска планира да реализује пројекте који укључују нову нуклеарку. Штавише, министарка Теменужка Петкова најавила је учешће Србије у изградњи њихове нуклеарне централе "Белене" али, званичних разговора са властима у Београду о овом пројекту није било. ЦЕО ТЕКСТ

На Машинском факултету у Београду током јуна 2019. године одржане су две међународне конференције - The International Conference on the Industry 4.0 model for Advanced Manufacturing и The Conference on Measurement and Quality Control - Cyber Physical Issue, са 218 учесника из наше земље и иностранства и са импресивних 60 радова. За обе конференције зборнике је издао Спрингер Верлаг - најпознатији светски издавач научне литературе, који прихвата за издавање само зборнике највишег научног нивоа. На завршном панелу АМП Конференције формирана је национална Алијанса за Програм Индустрија 4.0 за Србију, чиме је наша земља постала 38 земља у свету која има свој национални програм за Индустрију 4.0. За сада Алијанса има 38 чланица – то су факултети, институти, асоцијације привреде, произвођачи софтвера, привредне фирме, невладине организације. Ускоро ће бити успостављена радна тела Алијансе, чиме ће она и званично почети са радом.

Мађарска је започела процедуру отворених набавки за увоз до 10 милијарди кубних метара природног гаса годишње преко своје будуц́е везе са Србијом, изјавио је мађарски министар иностраних послова Питер Сијарто, најављујући да ће обавезујуц́а фаза поступка јавног надметања бити покренута у септембру ове године и да ће Мађарска бити спремна да прихвати гас преко те интерконекције чим Бугарска и Србија заврше радове на својим деоницама Турског тока. У разговору са својим српским колегом, бугарска министарка енергетике Теменужка Петкова је потврдила да би гасна веза Бугарска - Србија требало да буде у функцији 2022. године. Са своје стране, министар Антић је чврсто обећао да ће деоница гасовода Турски ток у Србији бити завршена пре краја 2019. године. Сви се слажу да су изградња потребне инфраструктуре и омогућавање конкуренције у снабдевању гасом кључни за постизање енергетске сигурности у региону југоисточне Европе.

Компанија Adria Media Group под покровитељством Министарства рударства и енергетике организује самит о енергетској безбедности у региону. Самит ће се одржати у Београду 3. јуна 2019. године. Намера организатора је да се отвореном дискусијом у три панела представе међународни план и енергетска стабилност за регион. Енергетска транзиција као прелаз са добијања енергије из фосилних горива у претежно коришћење обновљивих извора енергије стратешки је приоритет Србије. Предвиђено је учешће највиших државних званичника из Србије и региона, експерата, представника институција, организација, компанија и медија, са којима ће се на самиту креирати амбијент за предузимање конкретних корака за договор о најбољем енергетском решењу. Организатор позива и грађане да се информишу и укључе у енергетску транзицију са ставом да је штедња најбоља инвестиција.

Ефикасни системи даљинске испоруке енергије (грејање и хлађење) су савршени за примену обновљивих извора енергије и коришц́ење отпадне топлоте. Обновљиви извори могу бити повољнији за операторе система и крајње купце у односу на енергију из фосилних горива. Међутим, потенцијал обновљивих извора на Западном Балкану је недовољно искоришћен због недостатка информација и знања. Поред тога, оператери ових система нерадо улажу средства у нове технологије због недостатка финансијске подршке. Да би одговорила на ову ситуацију и повец́ала удео обновљивих извора енергије за грејање и хлађење у региону, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је у партнерству са Владом Аустрије успоставила Фонд за обновљиву енергију у даљинским системима за Западни Балкан (Renewable District Energy in Western Balkans Fund - ReDEVeB Fund). О овом Фонду запажено излагање имао је крајем априла инж. Бојан Богдановић из ЕБРД на Конференцији лиценцираних енергетских менаџера Србије. ЦЕО ТЕКСТ

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

Прва српска термоцентрала

У потпуности су познати подаци и активности у вези са изградњом прве јавне електричне централе у Срба, коју су, наравно, обележиле полемике и контроверзе. Наиме, две струје унутар науке, али и унутар општинске власти, заузимале су дијаметрално супротне позиције: једни су били за гасно, други за електрично осветљење. Група, коју је предводио проф. Ђорђе Станојевић, предавач хемије и физике на Војној академији, залагала се за електрично осветљење. Проф. Станојевић је био чврстог уверења да електрична енергија, иако нова и недовољно познатих карактеристика, представља енергију будућности, као и да је улагање у њу дугорочно гледано економски далеко исплативије. После расписаног тендера и окончане расправе, општина је закључила са Периклесом Циклосом из Милана уговор о осветљењу Београда електрицитетом и о грађењу и експлоатацији трамваја а за извршење уговора основано је Српско-француско грађевинско друштво. ЦЕО ТЕКСТ