Савез енергетичара Србије

Да ли је могућа енергијска самодовољност појединачних грађевинских објеката? Да ли се у појединачним зградама могу избалансирати производња и потрошња енергије до те мере да су снабдевање енергијом из спољних извора и јавне мреже потребни само у инцидентним ситуацијама? Шест европских компанија удружили су се у пројект procuRE, у коме ће уложити око 7 милиона евра да истраже да ли је реално могуће покрити укупну потрошњу једне зграде из обновљивих извора енергије, инсталираних у тој згради. Они ће покушати у овом пројекту да формирају пакет опреме и услуга, који ће моћи да се понуди тржишту Европе као пројект обнове зграде а садржаће комплетну понуду од пројекта до примене са дневним оперативним плановима, укључујући уговарање и финансирање, гарантујући да ће зграда наставити да функционише према пројекту целог свог животног века. Пакети procuRE мораће да осигурају оптималан избор најсавременијих компонената и конфигурација за производњу, складиштење и управљање обновљивим изворима енергије, у потпуности решавајуц́и изазове на лицу места и елиминишуц́и снабдевање из спољних извора и мрежа, укључући обуку како оператера, тако и корисника, чије је понашање и овладавање неопходним вештинама важан фактор, који се мора узети у обзир. Ефикасност комплетног пакета доказивац́е се у зградама које доминирају јавним фондом али имају перспективу да се примене у приватном сектору, испуњавајући све циљеве декарбонизације грађевинских објеката – то је конфигурација решења којом се постиже потрошња енергије 100% из обновљивих извора током целе године.

Објављен је тендер за избор извођача радова на гасоводу Ниш-Димитровград, новој интерконекцији гасних мрежа у Србији и Бугарској, капацитета 1,8 милијарди кубних метара годишње, за који ће Европска унија обезбедити бесповратних 49,6 милиона евра из ИПА фонда а остатак ће бити финансиран из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ) у износу од 25 милиона евра. Почетак радова на изградњи гасовода се очекује до краја године а завршетак почетком 2023. Капацитет овог гасовода покрива 80 одсто постојеће потрошње гаса у Србији па ће сигурно повећати сигурност снабдевања гасом али ће обезбедити и диверсификацију испоручилаца гаса Србији и Западном Балкану и смањити зависност од једног доминантног снабдевача. Јер, како је наведено у поздравним саопштењима српске стране, изградња ове интерконекције створиће могућност снабдевања Србије природним гасом из ЛНГ терминала у Грчкој, као и из гасовода ТАП и ТАНАП, којимa стиже гас из Каспијског региона. Овај пројекат је један од пројеката од заједничког интереса ЕУ и приоритетан је за енергетско повезивање централне и југоисточне Европе.

Са циљем да допринесе унапређењу пословног амбијента у области обновљивих извора енергије, транзицији са фосилних на обновљиве изворе енергије, подизању свести о значају зелене енергије и заштите животне средине, отварању зелених радних места, декарбонизацији Србије, као и глобалној борби против климатских промена основано је Удружење "Обновљиви извори енергије Србије". Оснивачи удружења су лиценцирани произвођачи електричне енергије који су у Србији изградили ветроелектране чија је укупна снага већа од 300 МW, а инвестициона вредност већа од 600 милиона евра, чије су пројекте финансирале међународне финансијске институције и комерцијалне банке. Наглашавајући да обновљиви извори енергије представљају будућност глобалне енергетике и највећу подршку одрживом развоју и борби за декарбонизацију планете и да је Србија последњих година направила значајан помак у области зелене енергије, ново удружење обећава да ће се трудити да додатно унапреди позицију обновљивих извора енергије у Србији.

Необично хладни фебруар и мале резерве гаса у подземним складиштима мало су подигли цену гаса на тржишту али остаје да се види ко ће да се окористи. Почетком ове године три догађаја су темељно променила ситуацију са гасом на Балкану. Истовремено је отворен балкански крак Турског тока у Србији и започела испорука гаса из Азербејџана преко Трансјадранског гасовода (ТАП). Оба догађаја проглашена су наступом потпуне диверзификације у снабдевању гасом, односно, крај Гаспромовог монопола на балканском тржишту. Трећи догађај који би могао да утиче и на комплетно тржиште гаса унутар Европске уније био је комерцијални почетак рада ЛНГ-терминала за течни природни гас на Крку. Један танкер допремио је амерички ЛНГ, који је убачен у енергетски систем Хрватске, који је повезан с европском мрежом. Тако и Хрватска диверзификује систем снабдевања гасом – та земља је до сада готово искључиво куповала гас од Гаспрома. Осим тога, Хрватска сада на тржишту наступа и као извозник гаса према Мађарској. Заједно, Србија, Бугарска, Грчка и Хрватска куповале су нешто мање од 10 милијарди м3 гаса годишње, свака по четвртину али је Мађарска са више од 11 милијарди м3 купац од пресудног значаја за Турски ток. Међутим, везу са Србијом Мађари планирају тек за 2022. годину и зато су они права енигма.

Енергетска електроника има кључну улогу у повезивању обновљивих извора енергије на електроенергетску мрежу, док развој нових решења и нових уређаја енергетске електронике даје могућност интеграције обновљивих извора у систем и увећања њиховог удела у укупној производњи, пише у публикацији Српске академије наука „Српски научници у енергетској електроници“, приређеној за изложбу у Галерији науке и технике САНУ. Веома значајну улогу у примени достигнућа енергетске електронике имају српски научници. Током друге половине 20. века, истраживањем у области енергетске електронике бавили су се многи талентовани млади људи у лабораторијама српских факултета и института. Њихов удео у светској популацији енергетских електроничара вишеструко премашује очекивања. На број и успешност српских научника у области енергетске електронике пресудан утицај имали су њихов таленат и посвећеност. Многи наши стручњаци за енергетску електронику стекли су име и углед у познатим светским компанијама и на водећим универзитетима. Они већином живе и раде изван Србије дајући значајан допринос развоју електронске енергетике у свету.