НУКЛЕАРКЕ У СРБИЈИ - ДА ИЛИ НЕ?

Да ће у Србији, уз руску помоћ, бити изграђен центар за нуклеарну науку, технологије и иновације и да ће наши научници радити на примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе нова је али и стара вест. Али одувек је право питање одакле нама нуклеарна енергија? Закон о забрани изградње нуклеарних електрана донет је још 1989, под притиском страшних последица хаварије у атомској централи у Чернобиљу. О судбини тог мораторијума говори се одавно, још 2012. председник САНУ Никола Хајдин предлагао је укидање мораторијума, тврдећи да ће се од 2015. преиспитивати одлука о забрани изградње нуклеарних електрана у нашој земљи. С друге стране, ЕУ, којој Србија стреми, као целина је најзначајнији фактор за нуклеарну индустрију у свету и њени планови у погледу нуклеарне енергетике су од пресудне важности за будућност глобалне нуклеарне енергетике. Иако је нуклеарна енергија доказани извор ниско-угљеничне електричне енергије, која се може пренети на даљину и која даје висок степен енергетске сигурности, нуклеарни сектор суочава се данас са великим изазовима. ЦЕО ТЕКСТ

На панел конференцији „Развој и утицај мера на одрживи развој биогас сектора у Србији“, одржаној крајем октобра у Београду у организацији Удружења Биогас и уз подршку надлежних српских и немачких министарстава и партнера, речено је да је капацитет изграђених електрана на биогас 21,2 МW и да су у процесу изградње и припреме пројекти инсталисане снаге 24,7 МW, чиме ће бити знатно премашен планирани укупни капацитет од 30 МW. У поређењу са другим обновљивим изворима енергије, биомаса је у предности јер је расположива целе године. Та одлика биомасе обезбеђује континуалну производњу и испоруку енергије јавној електромрежи, што није случај са енергијом из ветра и сунца. Уз вишеструке добити од коришћења биомасе у пољопривреди, заштити околине и енергетици иду и страховања инвеститора у ове објекте да ће држава, добровољно или под принудом Европске уније, укинути издашне субвенције, које су сада обезбеђене по више основа (феед-ин тарифа, разни државни и европски фондови).

Резервисање гаса из Србије
У Мађарској је 30. октобра објављен јавни позив заинтересованим компанијама да се пријаве за учешће у обавезујућем отвореном поступку за резервисање капацитета у гасоводном интерконектору између Мађарске и Србије. Пријаве ће се примати до 27. новембра а 29. новембра 2019. одржаће се консултативни састанак свих успешно регистрованих интересената. Тачка повезивања из правца Србије је Kiskundorozsma (Дружма), десетак километара северно од српско-мађарске границе. Заинтересоване компаније, које се баве транспортом гаса, треба да доставе чврсте понуде за резервисање капацитета гасовода у две етапе – од 1. октобра 2021. године до 6 милијарди кубних метара гаса а од 1. октобра 2022. године до 8,5 милијарди кубних метара гаса, у оба случаја за период до 30. септембра 2036. године. Мађарска државна агенција ће посебно вредновати прихватљивост понуда за оба капацитета.

Руси граде 15 танкера за ЛНГ
Руске компаније Совкомфлот и Звезда потписале су чврст уговор за изградњу пилот танкера за Новатеков пројект Арктик ЛНГ 2. То је први из серије од укупно 15 бродова за превоз течног природног гаса и биће испоручен до 2023. године. Укупна вредност целе серије танкера процењује се на око 5 милијарди долара, што значи да је цена једног танкера око 330 милиона долара. До краја ове године биће уговорена још четири танкера. Њихова поринућа биће синхронизована са почетком рада и развојем пуних капацитета постројења за утечњавање природног гаса. Руска влада је одлучила да субвенционише изградњу ових танкера али до износа који одговара петини цене таквог танкера у Јужној Кореји, с тим што је за ту намену одвојила 22 милијарде рубаља у периоду до 2022. године. Пројект Арктик ЛНГ 2 развија се на полуострву Гидан у близини Јамала, састојаће се од три линије, укупног капацитета око 20 милиона тона ЛНГ годишње и у већинском је власништву Новатека (60%) уз сувласништво Тотала, кинеских и јапанских фирми.
Мађарска увози гас из Катара
Мађарска најављује да ће започети увоз ЛНГ-а из Катара преко терминала у Хрватској већ од 2021. године, са чврстом намером да побољша своју сигурност у снабдевању приордним гасом. Државним преговорима са Катаром Мађарска жели да дода нове изворе гаса у циљу диверзификације снабдевања и значајног смањења зависности од увоза руског гаса. За повезивање са терминалом на Крку Мађарска ће већ до краја 2019. године изградити везу, капацитета 1,6 милијарди кубика гаса, са гасоводима у Хрватској. Министар Сијарто је оценио да ће тај извор снабдевања не само оборити цене гаса већ ће снажно трансформисати сигурност снабдевања гасом из централне Европе. Треба имати у виду да су планови Катара да своју производњу течног природног гаса повећа са садашњих 77 милиона тона (око 95 милијарди кубика) на 110 милиона тона (око 150 милијарди кубика) гаса 2024. године и на тај начин дугорочно заузме позицију кључног снабдевача Европе гасом.
Румунски хаб пре бугарског
Румунски оператор транспорта гаса Трансгаз и Централноевропски гасни центар (CEGH), оператор виртуалног трговачког пункта у Аустрији, оснивају акционарско друштво Романиан Гас Хаб које ће управљати румунским виртуелним трговачким центром. Успостављањем „Румунског гасног чворишта“ два партнера желе да овладају трговином природним гасом у Румунији. Нови хаб подразумева реорганизацију свих активности у гасном сектору са циљем да се олакша трговина гасом ради постизања најниже цене гаса у одређеном тренутку и обезбеђења квалитетне услуге. Аустријски партнер Централноевропски гасни центар (CEGH) доприноси стручним искуством у раду гасног чворишта, јер је CEGH најважније место за трговину природним гасом у централној Европи. Преко CEGH-а као једне од водећих трговинских платформи у Европи у 2018. години се трговало са 659 ТWh природног гаса. Румунски хаб требало би да уђе у функцију до краја 2020. године, чиме ће изгледа претећи исти такав бугарски центар за трговину гасом.

МАРИНА „ДОРЋОЛ“ - „СНАГА И СВЕТЛОСТ“ - БАУХАУС

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

Земљиште на локацији „Марина Дорћол” продато је за 3,861 милијарду динара, будући инвеститор ће морати да се придржава услова надлежних институција у погледу заштите околине споменика културе Термоелектрана „Снага и светлост” и има обавезу да реконструише кран старе централе и црпну станицу. У чему је значај овог објекта? „Термоелектрана Снага и светлост била је у своје време део врхунске светске технологије, а њена конструкција толико стабилна да нису успели покушаји да се сруши стандардним техникама. То је и једини разлог због којег овај објекат и данас постоји на обали Дунава.“ Електрана је почела да ради 1932. године као једна од највећих на Балкану – инсталисана снага је била три пута по 6,4 МW а касније је додато још 12,5 МW. Централа је све до 1969. године била важан снабдевач Београда електричном енергијом. Али, најпре о архитектонским и историјским вредностима старе централе, а у наредном издању о техничким детаљима и историјату. CEO TEKST