Савез енергетичара Србије

Компанија Adria Media Group под покровитељством Министарства рударства и енергетике организује самит о енергетској безбедности у региону. Самит ће се одржати у Београду 3. јуна 2019. године. Намера организатора је да се отвореном дискусијом у три панела представе међународни план и енергетска стабилност за регион. Енергетска транзиција као прелаз са добијања енергије из фосилних горива у претежно коришћење обновљивих извора енергије стратешки је приоритет Србије. Предвиђено је учешће највиших државних званичника из Србије и региона, експерата, представника институција, организација, компанија и медија, са којима ће се на самиту креирати амбијент за предузимање конкретних корака за договор о најбољем енергетском решењу. Организатор позива и грађане да се информишу и укључе у енергетску транзицију са ставом да је штедња најбоља инвестиција.

Коначно је добијена најважнија грађевинска дозвола у изградњи блока Б3 Термоелектране у Костолцу – то је седма дозвола по реду а односи се на котао, турбину и генератор. Кинеска компанија China Mashinery Engineering Corporation (CMEC), која изводи радове на овом, тренутно најважнијем српском енергетском објекту у изградњи, касни од почетка са радовима на целом пројекту. Сада ће коначно моћи да приступи радовима на главном погонском постројењу термоблока, снаге 350 МW, којим ће се производни капацитети термоелектрана ЕПС-а увећати безмало за десет процената. Са кинеске стране дата су обећања да ће пропуштено бити надокнађено и да ће ова инвестиција бити завршена у року. У овом тренутку добро се развијају две фазе пројекта - изградња димњака и постројења за хемијску прераду воде. Грађевински радови у теретном пристаништу у Костолцу, које се налази на пловном путу Дунава и које је намењено претовару опреме која се довози реком за ову термоелектрану, већ су завршени.

Ефикасни системи даљинске испоруке енергије (грејање и хлађење) су савршени за примену обновљивих извора енергије и коришц́ење отпадне топлоте. Обновљиви извори могу бити повољнији за операторе система и крајње купце у односу на енергију из фосилних горива. Међутим, потенцијал обновљивих извора на Западном Балкану је недовољно искоришћен због недостатка информација и знања. Поред тога, оператери ових система нерадо улажу средства у нове технологије због недостатка финансијске подршке. Да би одговорила на ову ситуацију и повец́ала удео обновљивих извора енергије за грејање и хлађење у региону, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је у партнерству са Владом Аустрије успоставила Фонд за обновљиву енергију у даљинским системима за Западни Балкан (Renewable District Energy in Western Balkans Fund - ReDEVeB Fund). О овом Фонду запажено излагање имао је крајем априла инж. Бојан Богдановић из ЕБРД на Конференцији лиценцираних енергетских менаџера Србије. ЦЕО ТЕКСТ

На позив Друштва за информатику Србије предавање Индустрија 4.0 ренесанса инжењерства, одржао је проф. Видосав Мајсторовић са Машинског факултета у Београду, који је данас предводник у иницијативама да држава подржи прелазак у нову економију и да се повеже са четвртом индустријском револуцијом. Велика индустријска трансформација, позната као Индустрија 4.0 појављује се у различитим секторима као обједињујуц́а визија, дајуц́и јасну мапу пута за дигиталну трансформацију напредне производње у Србији. У стварању БДП Србије индустрија учествује са 23% (услуге са 64%, пољопривреда са 13%), метална и машинска индустрија са 6%, што износи више од две милијарде евра. Отуд имплементација Индустрије 4.0 унутар Србије има потенцијал да значајно побољша конкурентност напредног производног сектора. Овај сложени оквир заснован је на пуној интеграцији сајбер физичких производних система, где су интелигентни производи, машине, мреже и системи повезани на основу заједничких стандарда у независно комуницирање и сарадњу током целог процеса производње - све уз минималну или никакву људску интервенцију.

General Electric (GE) је добио посао реализације пројекта Kosovo e Re. Овај пројект обухвата изградњу нове електране снаге 500 МW, обнову постојеће електране Косово Б и гашење енергетске јединице Косово А, која се сматра највећим извором загађења на Косову. Пројект, вредан око 2 милијарде долара, укључује развој новог рудника лигнита за потребе Косова Б и новоизграђене електране. Треба да задовољи растуће потребе за електричном енергијом, чији је увоз у последњој деценији износио преко 500 милиона евра годишње. Али, постојеће обавезе према Енергетској заједници да се 25% укупне енергије произведе из обновљивих извора биће теже постићи са новом електраном. Невладине организације Косова противе се изградњи скупе електране и предлажу повећање енергетске ефикасности, развој обновљиве енергије и обнову Косова Б, наводећи еколошке и социјалне последице новог пројекта за становнике Косова.