НОВИ ПОВЛАШЋЕНИ ПРОИЗВОЂАЧ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Финтел Енергија, српска филијала италијанске Fintel Energia Group, добила је статус повлашћеног произвођача електричне енергије за свој ветропарк „Кошава“, снаге 69 МW. Повлашћени статус подразумева право приоритета на организованом тржишту електричне енергије у односу на друге произвођаче под једнаким условима снабдевања. Овим је МК MK Fintel Wind , који је заједничко улагање МК Групе (46%) и Финтел Енергије (54%), комплетирао прву фазу развоја ветропаркова на северу Србије, која обухвата инсталирање 20 турбина улагањем 120 милиона евра. Приликом пуштања ветропарка "Кошава" у Избишту код Вршца у пробни рад у септембру 2019. године министар енергетике је најавио да ће сви пројекти у области производње енергије из соларних и ветро-извора који се 2023. или 2024. године буду прикључили на енергетску мрежу моћи да се развијају по тржишним условима без подстицајних мера (фид-ин тарифа). Компанија MK Fintel Wind је крајем 2015. године отворила ветропарк "Кула", који је уједно био и први у Србији, укупне инсталисане снаге 9,9 мегавата, а мање од годину дана касније отворен је и други, " La Piccolina ", укупне снаге 6,6 мегавата. Покретањем "Кошаве" укупно је око 60.000 домаћинстава покривено "зеленом" струјом из ветропаркова те компаније.

Решавање горућег еколошког проблема у Београду – гашење постојеће неусловне и изградња нове савремене депоније у Винчи, све је извесније. Затварањем финансијске конструкције између Међународне финансијске корпорације, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Аустрије омогућена је исплата 290.000.000 евра која ће осигурати реализацију пројекта производње енергије из отпада у Винчи. Реч је о исплати првог дела зајма предузећу „Бео чиста енергија” које су основали предузећа „Суез С.А”, јапански конгломерат „Иточу корпорејшн” и „Маргарита фонд”, паневропски инвестициони фонд. Ове компаније су пре три године потписале јавно-приватно партнерство са градом у области управљања отпадом и то на 25 година. Тај пројекат између града и приватног сектора омогућиће санацију једне од највећих неуређених депонија у Европи и изградњу новог комплекса за одрживо управљање отпадом. То подразумева и изградњу постројења за производњу енергије из отпада и постројења за прераду грађевинског отпада. Погон за производњу енергије из отпада снаге 103 МW може на сат да преради 43 тоне отпада. Произведена електрична енергија биће пренета у енергетски систем Србије, а топлотна у систем „Београдских електрана”. ПОЛИТИКА

Промена у виду дигитализације било је одувек: лаптоп рачунари, интернет, огромна побољшања у снази рачунара, затим, већа поузданост алгоритама и лак приступ већем броју података. Енергетски сектор већ користи податке на веома софистициране начине како би се изборио са широким распоном изазова, од предвиђања грешака у енергетским мрежама до „персонализоване“ испоруке енергије домаћинствима. Дигитализација има ефекат уклањања баријера дуж целог ланца учесника у енергетском ланцу. Можда ће пандемија коронавируса привремено одложити доношење важних одлука али неће зауставити куповину обновљиве енергије са гарантованим пореклом. Дигитализација мења енергетски пејзаж, неки извештаји о дигитализацији у енергетици кажу да би дигитализација могла да уштеди 5% годишњих трошкова производње електричне енергије али ко каже да већ остварени нижи трошкови у технологијама обновљивих извора нису и сами последица веће дигитализације? Независно од те дилеме и незаустављиво у вези са Kовидом-19, дигитализација доноси нову еру у енергетици. Напредак у прикупљању података и аналитици података омогућиће да дигитални енергетски системи поуздано идентификују коме је потребна енергија и да му је испоруче у право време и по најнижој цени. ВИШЕ

Од 26 приоритетних пројекта енергетске инфраструктуре у земљама Западног Балкана и у још неким у суседству, 20 је засновано на фосилним горивима и они се морају врло јасно одбацити ако те државе планирају да се придруже циљевима декарбонизације ЕУ, оцена је Бенквоча, утицајне међународне мреже невладиних организација, која посматра рад финансијских институција у централној и источној Европи. Ова мрежа се посебно осврће на коришћење природног гаса: „Додатна улагања у гасну инфраструктуру, чак и кад су због разноврсности извора, заправо су алиби за одустајање од инвестирања у обновљиве изворе... Процена у енергетској стратегији ЕБРД-а да сагоревање гаса смањује највише 30% емисије гасова са ефектом стаклене баште у поређењу са угљем, тешко да је предност због које треба уложити стотине милиона евра. У домаћинствима гас ће делимично заменити постојећу употребу дрвета али би ефикасније коришћење дрвета и допуњавање соларним панелима и топлотним пумпама било корисније. У електроенергији, коришћење повремене обновљиве енергије неће се повећати коришћењем гаса. Хидроелектране у већини земаља Западног Балкана могу се користити за балансирање са обновљивим изворима енергије јер ће гас у наредним деценијама бити неконкурентан за производњу електричне енергије. У погледу гаса, значајна је разлика између Западног Балкана и земаља ЕУ: није питање када искључивати постојеће изворе енергије, већ да ли улагати велика средства у супротном смеру од онога где желимо да будемо. ЕУ то ни на који начин не сме да подстиче.“ BANKWATCH

Процењујући предузете мере за безбедно снабдевање енергијом у периоду великих поремећаја у јавном и привредном животу као последицама пандемије коронавируса, министри енергетике земаља чланица Европске уније су закључили да ће сектор енергетике одиграти кључну улогу у опоравку привреда њихових земаља након престанка пословања у ванредним околностима и преласку на нормалне услове у јавном и привредном животу. Чињеница да у току претходних месеци није било хаварија или прекида у снабдевању енергијом доказ је да је европски енергетски систем елеастичан и да се ефикасно може хватати у коштац са ванредним околностима. За економски опоравак у наредној фази помало еуфорично је закључено да европски „Зелени договор“ (Green Deal) као пут ка „зеленом расту и климатској неутралности“, заједно са националним енергетским и климатским плановима, може играти важну улогу у подстицању одрживог опоравка економија држава ЕУ.

На Технолошком институту Карлсрухе гради се испитно постројење за претварање угљендиоксида из ваздуха у чврсти угаљ. У Инсититуту кажу да ће ово постројење бити "прва контејнерска фабрика у свету" за претварање угљендиоксида садржаног у околном ваздуху у чађ - високо чист прах, који се може користити као сировина у индустрији. Истраживачи кажу да ће апсорбер прво хватати угљендиоксид из ваздуха, а потом га у реактору обновљивим водоником претварати у метан и воду. Произведени метан послужиц́е као носач угљеника за даљи процес, у коме ће доћи до пиролизе, у којима ће се метан разградити на своје компоненте, на водоник и чврсти угљеник у облику микрогрануларног праха, чађи. Истраживачки пројекат трајаће три године и коштаће 1,5 милиона евра, које обезбеђује Федерално министарство за економска питања и енергетику. Захваљујући овом поступку, угљендиоксид из атмосфере, штетни гас стаклене баште, постаје сировина за високе технологије. Чађ се може користити у производњи електронике, у штампарству и у грађевинарству. ДАЉЕ

Када прође главни удар пандемије коронавируса, да ли ће у свету енергетике преовлађивати извори, базирани на сагоревању фосилних горива, са „сивим“ продуктима сагоревања или они, који ће значити чистији, „зеленији“ човеков животни простор? Ране процене говоре о опасности, која се назире: ове године ће 49 процената светских капацитета, везаних за угаљ, бити непрофитабилно, што је више него у претходној години (41%). Али, на тржиштима електричне енергије, на којима ће монополисти у снабдевању овом врстом енергије бити у стању да преживе искључиво захваљујући субвенцијама државе, може се десити да произвођачи енергије из угља буду чак виталнији од произвођача из одрживих извора јер су субвенције у појединим државама за сектор угља по јединици инсталисане снаге знатно веће него за електричну енергију произведену из обновљивих извора. Економска криза као последица драматичног пада привредних активности, изазваног пандемијом вируса, нажалост, посебно ће погодити енергетски сектор а до тога ће доћи јер сектор енергије у европским државама у транзицији није на време реформисан.

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

ДА ЛИ ЋЕ БИТИ САЧУВАН КРАН? – МАРИНА „ДОРЋОЛ“

И ових дана новине пишу - инвеститор на локацији „Марина Дорћол” има обавезу да реконструише кран старе централе. У чему је значај овог крана?

Термоелектрана „Снага и светлост“ била је у своје време део врхунске светске технологије и дуго година је била главни снабдевач Београда електричном енергијом. Радила је све до 1967. године, када је Прешла је прво у хладну резерву, да би крајем 1969. године била потпуно искључена из електричне мреже. Угаљ, који је претежно стизао бродом и железницом, истоваривао је претоварни кран, носивости 6,8 т, дужине 60 м и укупне дужине кретања 108 м. Кран представља велику мостну, решеткасту конструкцију од челичних елемената спајаних закивцима. Има двомоторни уређај који га покреће, са граничником – аутоматском заштитном кочницом, која се активира када на мост делује сила ветра, а са искљученим моторима. Претоварна корпа капацитета 15 м3, покретна целом дужином моста где је складиштен угаљ, узимала је угаљ са превозног средства и убацивала га у левак за прихват угља. Тиме се избегавало стално померање крана. ЦЕО ТЕКСТ