ЗАКОН ДОНЕТ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА, ЈОШ НЕМА ПРАВИЛНИКА

Ни после пет година од усвајања Закона о енергетици нису донети сви предвиђени правилници, који прописују услове, програм и начин полагања стручног испита за стручни кадар у енергетским делатностима, за које је обавезно поседовање енергетске лиценце. То се посебно односи на већи део стручног кадра у објектима за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије (па и за, на пример, когенерацију) и за производњу топлотне енергије. Што се тиче енергетских делатности за које није обавезна енергетска лиценца, продужена је ситуација у којој нису прописани услови у погледу стручног кадра за обављање послова техничког руковођења, руковања и одржавања ових енергетских објеката, иако се често ради о веома значајним енергетским објектима великих капацитета и веома сложеним за руковање и одржавање. Због тога се Савез енергетичара Србије обратио писмом министру рударства и енергетике. ЦЕО ТЕКСТ

ЕНЕРГЕТИКА 2019

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
Предавање
ЗАШТО ЈЕ ЕНЕРГИЈА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ИЗАЗОВА ЧОВЕЧАНСТВА У XXI ВЕКУ?
Дописни члан Сану Велимир Радмиловић
Уторак, 24. септембар 2019. године у 11.00 сати
Свечана сала САНУ, Кнеза Михаила 35/II

Турска је била светски лидер у изградњи нових капацитета геотермалне енергије у 2018. години, са 219 МW, Хрватска је била шеста са 17,5 МW али Србија има највише геотермалних извора у Европи у односу на број становника! Снага подземних вода Београда је довољна да греје 50 хиљада станова као и десетине јавних објеката. Међутим, овако значајан потенцијал у Србији се мало користи. Иако постоји законска регулатива, откривена и потенцијална налазишта, те чињеница да се таква инвестиција враћа за три до пет година, што је знатно брже него у пољопривреди, компаније се ипак споро одлучују да пређу на тај тип енергије, коју држава, иначе, нуди бесплатно. И зато је лепо примљена вест да је у Богатићу завршена изградња даљинског система грејања на хидрогеотермалну енергију, којим ће се у варошици загревати осам објеката јавне намене. Оваквим системом грејања уштеда на годишњем нивоу износиће између 12 и 18 милиона динара. ЦЕО ТЕКСТ

ТПГ добија битку на тржишту гаса
Пад цене течног природног гаса на половину цене по којој “Гаспром” продаје гас Турској изазвао је жесток потрес. Да извоз руског гаса у Европу опада уочљиво је од почетка ове године али да ће руски извоз гаса у Турску и осам других земаља југоисточне Европе бити смањен за 27 процената у првој половини 2019. године ипак је изненађење, поготову што је извоз у Турску, највеће тржиште тог региона, опао чак за 36 одсто. Укупно је на ово подручје “Гаспром” извезао око 14 милијарди у односу на 19,5 милијарди кубних метара годину дана раније. Овај тренд је изазван ниским ценама течног природног гаса, што је последица све веће производње у САД али и у Русији, и повећања од 43 посто увоза гаса из Азербејџана, где је отворена друга фаза поља “Шах Дениз”, и пуштања у рад трансанатолијског гасовода (ТАНАП) прошле године. Овакве промене на тржишту гаса не значе истискивање “Гаспрома” из овог подручја али значе да се смањује зависност од руског гаса диверсификацијом добављача.

O “Турском току” се одлучује у – Турској
Није непознато да је Турска, учествујући у изградњи “Турског тока” планирала да постане регионални хаб (сабирник и разделник), у коме се стичу гасоводи из Русије, Азербејџана и Ирана и одакле се гас прослеђује у Европу. Међутим, велика сметња турским плановима су уговори са “Гаспромом”, који садрже клаузуле, којих нема у уговорима за гас из “Шах Дениза” – преузми или плати (“пуно за празно”) и забрану препродаје гаса. Због обавезе да преузме или плати, и ако не преузме, до 85 процената уговорених количина, турски “Ботас” је смањио увоз из Русије са 10 милијарди на само 600 милиона кубних метара гаса ове године! С друге стране, ако се не дозволи турској страни да препродаје руски гас тешко ће се реализовати и користити гасовод “Турски ток” у пуном капацитету. О томе говори податак да Бугарска, пре изградње гасовода ка Европи гради интерконекцију са Грчком ради преузимања ТПГ из терминала у Александрополису.
Кина одређује цене гаса у Европи
Удео течног природног гаса у укупном кинеском увозу гаса ове године достигао је 60 процената – Кина је увезла гаса у течном стању око 28 милиона метричких тона а у гасовитом око 19 милиона (око 4 милијарде после регасификације према 2,5 милијарди, преведено у кубне метре гаса). Сталним повећавањем тражње ТПГ-а (ове године скоро 20% у односу на претходну годину) а због величине својих куповина, Кина значајно утиче на цене гаса широм света па и у Европи. За укупно увезени гас Кина је платила око 21 милијарду долара, од тога за ТПГ око 14 милијарди. Због својих огромних куповина, Кина диктира цене гаса и у Европи, поготову течног природног гаса.

Ни наредна зима, бар како најављују хидрометеоролози у својој дугорочној прогнози, неће бити извор великих брига за све оне, који размишљају о грејању, свом или својих потрошача. У свим месецима од октобра до фебруара, како се то може видети на сајту Републичког хидрометеоролошког завода Србије, средње месечне температуре – и минималне и максималне биће изнад вишегодишњег просека за сваки месец понаособ. У октобру михољско лето, од новембра до фебруара – блаже температуре са просечним падавинама. А што се припреме топлана тиче, из Удружења топлана Србије поручују да је највећи део енергената за предстојећу сезону обезбеђен.

МАРИНА „ДОРЋОЛ“ - „СНАГА И СВЕТЛОСТ“ - БАУХАУС

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕ ЕНЕРГЕТИКЕ

Земљиште на локацији „Марина Дорћол” продато је за 3,861 милијарду динара, будући инвеститор ће морати да се придржава услова надлежних институција у погледу заштите околине споменика културе Термоелектрана „Снага и светлост” и има обавезу да реконструише кран старе централе и црпну станицу. У чему је значај овог објекта? „Термоелектрана Снага и светлост била је у своје време део врхунске светске технологије, а њена конструкција толико стабилна да нису успели покушаји да се сруши стандардним техникама. То је и једини разлог због којег овај објекат и данас постоји на обали Дунава.“ Електрана је почела да ради 1932. године као једна од највећих на Балкану – инсталисана снага је била три пута по 6,4 МW а касније је додато још 12,5 МW. Централа је све до 1969. године била важан снабдевач Београда електричном енергијом. Али, најпре о архитектонским и историјским вредностима старе централе, а у наредном издању о техничким детаљима и историјату. CEO TEKST