ZAVRŠENA NAJTOPLIJA GREJNA SEZONA

Da je otoplilo znamo i po tome što je objavljeno da je završena grejna sezona 2018/2019. Prema dostupnim preliminarnim podacima zvanične hidrometeorološke službe, ova sezona grejanja, posmatrana kroz šest meseci tokom kojih su javne toplane obavezne da greju svoje potrošače, od oktobra do polovine aprila, bila je toplija od prethodne i to neće promeniti ni po koje hladno aprilsko jutro. Približno, srednja mesečna temperatura u ovoj grejnoj sezoni je za skoro ceo stepen bila viša u odnosu na prethodnu. Uostalom, i 2018. godina je bila toplija od 2017. kao rezultat razlika u temperaturama u mesecima, u kojima je grejanje neophodno. Da li je po sredi ukupni trend otopljavanja planete (Srbija sigurno nije izuzetak) ili će nas najesen sačekati oštrija klima, tema je za neku drugu priliku. Prema podacima toplana a pogotovu Beogradskih elektrana, reklamacija na grejanje je bilo u neznatnom broju, što je podatak koji ljudi dobre volje povezuju sa stabilnim funkcionisanjem grejnih sistema.

Kompanija Adria Media Group pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike organizuje samit o energetskoj bezbednosti u regionu. Samit će se održati u Beogradu 3. juna 2019. godine. Namera organizatora je da se otvorenom diskusijom u tri panela predstave međunarodni plan i energetska stabilnost za region. Energetska tranzicija kao prelaz sa dobijanja energije iz fosilnih go¬riva u pretežno korišće¬nje obnovljivih izvora energije strateški je prioritet Srbije. Predviđeno je učešće najviših državnih zvaničnika iz Srbije i regiona, ek¬sperata, predstavnika institucija, organiza¬cija, kompanija i medija, sa kojima će se na samitu kreirati ambijent za preduzimanje konkretnih koraka za do¬govor o najboljem energetskom rešenju. Organizator poziva i građane da se informišu i uključe u energetsku tranziciju sa stavom da je štednja najbolja investicija.

Konačno je dobijena najvažnija građevinska dozvola u izgradnji bloka B3 Termoelektrane u Kostolcu – to je sedma dozvola po redu a odnosi se na kotao, turbinu i generator. Kineska kompanija China Mashinery Engineering Corporation (CMEC), koja izvodi radove na ovom, trenutno najvažnijem srpskom energetskom objektu u izgradnji, kasni od početka sa radovima na celom projektu. Sada će konačno moći da pristupi radovima na glavnom pogonskom postrojenju termobloka, snage 350 MW, kojim će se proizvodni kapaciteti termoelektrana EPS-a uvećati bezmalo za deset procenata. Sa kineske strane data su obećanja da će propušteno biti nadoknađeno i da će ova investicija biti završena u roku. U ovom trenutku dobro se razvijaju dve faze projekta - izgradnja dimnjaka i postrojenja za hemijsku preradu vode. Građevinski radovi u teretnom pristaništu u Kostolcu, koje se nalazi na plovnom putu Dunava i koje je namenjeno pretovaru opreme koja se dovozi rekom za ovu termoelektranu, već su završeni.

Efikasni sistemi daljinske isporuke energije (grejanje i hlađenje) su savršeni za primenu obnovljivih izvora energije i korišćenje otpadne toplote. Obnovljivi izvori mogu biti povoljniji za operatore sistema i krajnje kupce u odnosu na energiju iz fosilnih goriva. Međutim, potencijal obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu je nedovoljno iskorišćen zbog nedostatka informacija i znanja. Pored toga, operateri ovih sistema nerado ulažu sredstva u nove tehnologije zbog nedostatka finansijske podrške. Da bi odgovorila na ovu situaciju i povećala udeo obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje u regionu, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u partnerstvu sa Vladom Austrije uspostavila Fond za obnovljivu energiju u daljinskim sistemima za Zapadni Balkan (Renewable District Energy in Western Balkans Fund - ReDEVeB Fund). O ovom Fondu zapaženo izlaganje imao je krajem aprila inž. Bojan Bogdanović iz EBRD na Konferenciji licenciranih energetskih menadžera Srbije. CEO TEKST

Na poziv Društva za informatiku Srbije predavanje Industrija 4.0 renesansa inženjerstva, održao je prof. Vidosav Majstorović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je danas predvodnik u inicijativama da država podrži prelazak u novu ekonomiju i da se poveže sa četvrtom industrijskom revolucijom. Velika industrijska transformacija, poznata kao Industrija 4.0 pojavljuje se u različitim sektorima kao objedinjujuća vizija, dajući jasnu mapu puta za digitalnu transformaciju napredne proizvodnje u Srbiji. U stvaranju BDP Srbije industrija učestvuje sa 23% (usluge sa 64%, poljoprivreda sa 13%), metalna i mašinska industrija sa 6%, što iznosi više od dve milijarde evra. Otud implementacija Industrije 4.0 unutar Srbije ima potencijal da značajno poboljša konkurentnost naprednog proizvodnog sektora. Ovaj složeni okvir zasnovan je na punoj integraciji sajber fizičkih proizvodnih sistema, gde su inteligentni proizvodi, mašine, mreže i sistemi povezani na osnovu zajedničkih standarda u nezavisno komuniciranje i saradnju tokom celog procesa proizvodnje - sve uz minimalnu ili nikakvu ljudsku intervenciju.

General Electric je dobio posao realizacije projekta Kosovo e Re. Ovim projektom je planirano da se izgradi nova elektrana snage 500 MW, obnovi postojeća elektrana Kosovo B i ugasi energetska jedinica Kosovo A, koja se smatra najvećim izvorom zagađenja na Kosovu. Projekt, vredan oko 2 miljarde dolara, uključuje razvoj novog rudnika lignita za potrebe Kosova B i novoizgrađene elektrane i treba da zadovolji rastuće potrebe za električnom energijom, čiji je uvoz u poslednjoj deceniji iznosio preko 500 miliona evra godišnje. Ali, postojeće obaveze prema evropskoj Energetskoj zajednici da se 25% ukupne energije proizvede iz obnovljivih izvora biće teže postići sa novom elektranom. Nevladine organizacije protive se izgradnji skupe elektrane i predlažu povećanje energetske efikasnosti, razvoj obnovljive energije i obnovu Kosova B, navodeći ekološke i socijalne posledice novog projekta za stanovnike Kosova.

ZANIMLJIVOSTI IZ ISTORIJE NAŠE ENERGETIKE

Prva srpska termocentrala

Gotovo u potpunosti su prikupljeni podaci o aktivnostima u vezi sa izgradnjom prve javne električne centrale u Srba krajem devetnaestog veka, koju su, naravno, obeležile polemike i kontroverze. Dve struje unutar nauke, ali i unutar opštinske vlasti, zauzimale su dijametralno suprotne pozicije: jedni su bili za gasno, drugi za električno osvetljenje. Grupa, koju je predvodio prof. Đorđe Stanojević, predavač hemije i fizike na Vojnoj akademiji, zalagala se za električno osvetljenje. Prof. Stanojević je bio čvrstog uverenja da električna energija, iako nova i nedovoljno poznatih karakteristika, predstavlja energiju budućnosti, kao i da je ulaganje u nju dugoročno gledano ekonomski daleko isplativije. Posle raspisanog tendera i okončane rasprave, opština je zaključila sa Periklesom Ciklosom iz Milana ugovor o osvetljenju Beograda elektricitetom i o građenju i eksploataciji tramvaja a za izvršenje ugovora osnovano je Srpsko-francusko građevinsko društvo. CEO TEKST