ZAKON O ENERGETICI

U PRIPREMI NOVI KURSEVI ZA RUKOVAOCE

Posle februarskih u pripremi su novi kursevi za rukovaoce u energetskim postrojenjima I to za zvanja mašiniste kotlova sa ATK, rukovaoce kotlova I rukovaoce sistema daljinskog grejanja ali ima interesovanja I za rukovaoce autoklava. Kursevi će se održavati u Savezu energetičara Srbije uz korišćenje savremenih audio-vizuelnih prezentacija uz praktičnu obuku na postrojenjima korisnika ili u odgovarajućim objektima u gradu. Iako se Zakon o energetici, kada se radi o obuci rukovaoca energetskim postrojenjima, u Srbiji ne primenjuje jer nije dovršen, to, ipak, ne sprečava odgovorne rukovodioce u energetskim objektima i u industriji da svoje radnike šalju na kurseve za obuku. Samo u poslednjih godinu dana više desetina polaznika prošlo je obuku i polagalo ispite za zvanja rukovaoca kotlova ili mašiniste kotlova sa ATK. Takođe se prijavljuju i pojedinci, koji veruju da im može pomoći ako prilikom konkurisanja za zaposlenje pokažu uverenje o završenoj obuci.

U PRIPREMI NOVI KURSEVI ZA RUKOVAOCE
U toku prošle i početkom ove godine na obuci su bili polaznici iz TO Kladovo, DEM Kulpin, Toplane Kraljevo, Petrohemije Pančevo, Fruvite iz Beograda, Fabrike hartije Beograd, Polimarka iz Beograda, Swissliona iz Gornjeg Milanovca, iz firme Sunoko Novi Sad, kao i pojedinačni kandidati iz Doboja, Kragujevca i Beograda.

Smatramo da je korisno podsetiti se sledećeg.
  • Prema Zakonu o energetici (od 29.12.2014) provera stručne osposobljenosti obavezna je za sve rukovaoce u svim energetskim delatnostima, sem onih koje su izuzete u članu 21 a to su, ukratko: proizvodnja električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, zatim, proizvodnja električne energije, skladištenje i transport nafte, derivata nafte i biogoriva isključivo za sopstvene potrebe, kao i proizvodnja toplotne energije u objektima snage do 1 MW i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i proizvodnja toplotne energije i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe. Iz ovoga se, naravno, izvodi i obaveza, koja se odnosi na rukovaoce u kompresorskim stanicama, koje se nalaze u okviru navedenih energetskih delatnosti.

  • Za obavljanje energetske delatnosti neophodna je licenca a uslov za dobijanje licence (član 22. Zakona) je stručna osposobljenost, koja se proverava polaganjem stručnog ispita (član 24. istog Zakona). Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike. Ministarstvo propisuje bliže uslove, program i način polaganja obaveznog stručnog ispita.
Ali, do danas Ministarstvo nije propisalo te uslove!

Pošto smo uvereni da će Ministarstvo kad-tad ispuniti svoju obavezu, u Savezu energetičara Srbije organizujemo obuku i polaganje stručnih ispita na osnovu pravilnika, koji su decenijama važili u Srbiji a koji su „apdejtovani“ u skladu sa izmenama u praksi u energetskim delatnostima jer smatramo, kao i većina odgovornih ljudi u energetici i privredi Srbije, da su moguće štete od nestručnog rukovanja u energetskim objektima nesagledive.

Mnogi znaju kakve mogu biti posledice nestručnog rukovanja ali ima i onih, koji traže zaposlenje a veruju da poslodavcu nije svejedno kakvog će rukovaoca zaposliti. Pored toga, kao što smo već pisali - ove i sledeće godine u penziju će otići veliki broj rukovalaca energetskih postrojenja, koji su prošli obuku i imaju položene stručne ispite. Ali, jedna je nevolja njihov veliki broj – mnogo veća je to što je gotovo potpuno izostala adekvatna priprema njihove zamene novim rukovaocima sa obukom i položenim ispitom.

KURSEVI ZA RUKOVAOCE ODRŽAVAJU SE REDOVNO

Zakon o energetici, kada se radi o obuci rukovaoca energetskim postrojenjima, u Srbiji se ne primenjuje jer nije dovršen. To, ipak, ne sprečava odgovorne rukovodioce u energetskim objektima i u industriji da svoje radnike šalju na kurseve za obuku, koji se redovno održavaju u Savezu energetičara Srbije. Samo u poslednjih godinu dana više desetina polaznika prošlo je obuku i polagalo ispite za zvanja rukovaoca kotlova ili mašiniste kotlova sa ATK. Takođe se prijavljuju i pojedinci, koji veruju da im može pomoći ako prilikom konkurisanja za zaposlenje pokažu uverenje o završenoj obuci.

KURSEVI ZA RUKOVAOCE ODRŽAVAJU SE REDOVNO
U toku prošle i početkom ove godine na obuci su bili polaznici iz TO Kladovo, DEM Kulpin, Toplane Kraljevo, Petrohemije Pančevo, Fruvite iz Beograda, Fabrike hartije Beograd, Polimarka iz Beograda, Swissliona iz Gornjeg Milanovca, iz firme Sunoko Novi Sad, kao i pojedinačni kandidati iz Doboja, Kragujevca i Beograda.

Smatramo da je korisno podsetiti se sledećeg.
  • Prema Zakonu o energetici (od 29.12.2014) provera stručne osposobljenosti obavezna je za sve rukovaoce u svim energetskim delatnostima, sem onih koje su izuzete u članu 21 a to su, ukratko: proizvodnja električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, zatim, proizvodnja električne energije, skladištenje i transport nafte, derivata nafte i biogoriva isključivo za sopstvene potrebe, kao i proizvodnja toplotne energije u objektima snage do 1 MW i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i proizvodnja toplotne energije i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe. Iz ovoga se, naravno, izvodi i obaveza, koja se odnosi na rukovaoce u kompresorskim stanicama, koje se nalaze u okviru navedenih energetskih delatnosti.

  • Za obavljanje energetske delatnosti neophodna je licenca a uslov za dobijanje licence (član 22. Zakona) je stručna osposobljenost, koja se proverava polaganjem stručnog ispita (član 24. istog Zakona). Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike. Ministarstvo propisuje bliže uslove, program i način polaganja obaveznog stručnog ispita.
Ali, do danas Ministarstvo nije propisalo te uslove!

Pošto smo uvereni da će Ministarstvo kad-tad ispuniti svoju obavezu, u Savezu energetičara Srbije organizujemo obuku i polaganje stručnih ispita na osnovu pravilnika, koji su decenijama važili u Srbiji a koji su „apdejtovani“ u skladu sa izmenama u praksi u energetskim delatnostima jer smatramo, kao i većina odgovornih ljudi u energetici i privredi Srbije, da su moguće štete od nestručnog rukovanja u energetskim objektima nesagledive.

Mnogi znaju kakve mogu biti posledice nestručnog rukovanja ali ima i onih, koji traže zaposlenje a veruju da poslodavcu nije svejedno kakvog će rukovaoca zaposliti. Pored toga, kao što smo već pisali - ove i sledeće godine u penziju će otići veliki broj rukovalaca energetskih postrojenja, koji su prošli obuku i imaju položene stručne ispite. Ali, jedna je nevolja njihov veliki broj – mnogo veća je to što je gotovo potpuno izostala adekvatna priprema njihove zamene novim rukovaocima sa obukom i položenim ispitom.

ZAKON O ENERGETICI – ČEMU SLUŽI OBUKA RUKOVALACA

ZAKON O ENERGETICI – ČEMU SLUŽI OBUKA RUKOVALACA Od rukovalaca do rukovodilaca – ljudi se povremeno pitaju da li su obuka i provera znanja za rukovaoce u energetici obavezni. Mnogi znaju kakve mogu biti posledice nestručnog rukovanja ali ima I onih, koji traže zaposlenje a veruju da poslodavcu nije svejedno kakvog će rukovaoca zaposliti. Pored toga, kao što smo već pisali - ove i sledeće godine u penziju će otići veliki broj rukovalaca energetskih postrojenja, koji su prošli obuku i imaju položene stručne ispite. Ali, jedna je nevolja njihov veliki broj – mnogo veća je to što je gotovo potpuno izostala adekvatna priprema njihove zamene novim rukovaocima sa obukom i položenim ispitom.

Upravo je zato korisno, i kao odgovor na postavljena pitanja ali i bez konkretnih pitanja podsetiti se sledećeg.

  • Prema Zakonu o energetici (od 29.12.2014) provera stručne osposobljenosti obavezna je za sve rukovaoce u svim energetskim delatnostima, sem onih koje su izuzete u članu 21 a to su, ukratko: proizvodnja električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, zatim, proizvodnja električne energije, skladištenje i transport nafte, derivata nafte i biogoriva isključivo za sopstvene potrebe, kao i proizvodnja toplotne energije u objektima snage do 1 MW i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i proizvodnja toplotne energije i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe. Iz ovoga se, naravno, izvodi i obaveza, koja se odnosi na rukovaoce u kompresorskim stanicama, koje se nalaze u okviru navedenih energetskih delatnosti.

  • Za obavljanje energetske delatnosti neophodna je licenca a uslov za dobijanje licence (član 22. Zakona) je stručna osposobljenost, koja se proverava polaganjem stručnog ispita (član 24. istog Zakona). Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike. Ministarstvo propisuje bliže uslove, program i način polaganja obaveznog stručnog ispita.
Ali, do danas Ministarstvo nije propisalo te uslove!

Pošto smo uvereni da će Ministarstvo kad-tad ispuniti svoju obavezu, u Savezu energetičara Srbije organizujemo obuku i polaganje stručnih ispita na osnovu pravilnika, koji su decenijama važili u Srbiji a koji su „apdejtovani“ u skladu sa izmenama u praksi u energetskim delatnostima jer smatramo, kao i većina odgovornih ljudi u energetici i privredi Srbije, da su moguće štete od nestručnog rukovanja u energetskim objektima nesagledive.

ZAKON O ENERGETICI – DA LI JE OBUKA RUKOVALACA OBAVEZNA

Zakon o energetici
Od rukovalaca do rukovodilaca – ljudi se povremeno pitaju da li su obuka i provera znanja za rukovaoce u energetici obavezni. Mnogi znaju kakve mogu biti posledice nestručnog rukovanja ali ima I onih, koji traže zaposlenje a veruju da poslodavcu nije svejedno kakvog će rukovaoca zaposliti. Pored toga, kao što smo već pisali - ove i sledeće godine u penziju će otići veliki broj rukovalaca energetskih postrojenja, koji su prošli obuku i imaju položene stručne ispite. Ali, jedna je nevolja njihov veliki broj – mnogo veća je to što je gotovo potpuno izostala adekvatna priprema njihove zamene novim rukovaocima sa obukom i položenim ispitom.

Upravo je zato korisno, i kao odgovor na postavljena pitanja ali i bez konkretnih pitanja podsetiti se sledećeg.
  • Prema Zakonu o energetici (od 29.12.2014) provera stručne osposobljenosti obavezna je za sve rukovaoce u svim energetskim delatnostima, sem onih koje su izuzete u članu 21 a to su, ukratko: proizvodnja električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, zatim, proizvodnja električne energije, skladištenje i transport nafte, derivata nafte i biogoriva isključivo za sopstvene potrebe, kao i proizvodnja toplotne energije u objektima snage do 1 MW i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i proizvodnja toplotne energije i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe. Iz ovoga se, naravno, izvodi i obaveza, koja se odnosi na rukovaoce u kompresorskim stanicama, koje se nalaze u okviru navedenih energetskih delatnosti.

  • Za obavljanje energetske delatnosti neophodna je licenca a uslov za dobijanje licence (član 22. Zakona) je stručna osposobljenost, koja se proverava polaganjem stručnog ispita (član 24. istog Zakona). Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave nadležnog za poslove energetike. Ministarstvo propisuje bliže uslove, program i način polaganja obaveznog stručnog ispita.
Ali, do danas Ministarstvo nije propisalo te uslove!

Pošto smo uvereni da će Ministarstvo kad-tad ispuniti svoju obavezu, u Savezu energetičara Srbije organizujemo obuku i polaganje stručnih ispita na osnovu pravilnika, koji su decenijama važili u Srbiji a koji su „apdejtovani“ u skladu sa izmenama u praksi u energetskim delatnostima jer smatramo, kao i većina odgovornih ljudi u energetici i privredi Srbije, da su moguće štete od nestručnog rukovanja u energetskim objektima nesagledive.

ZAKON O ENERGETICI I PENZIJE

Zakon o energetici Dakle, da se podsetimo - poslednjih dana decembra 2014 godine usvojen je novi Zakon o energetici. Kada je reč o stručnoj obuci i proveri znanja radnika, koji rade u energetici – novi zakon je vratio sve na stanje, koje je bilo i u prethodnom zakonu pre njegovih izmena 2012 godine.

Ali, primena novog Zakona o energetici u oblasti stručne obuke rukovalaca energetskim postrojenjima ide veoma sporo a zadatak je izuzetno obiman, složen i osetljiv, pogotovu kada je reč o toplotnoj energiji. O tome najbolje govori podatak da će ove i sledeće godine otići u penziju veliki broj rukovalaca energetskih postrojenja, koji su prošli obuku i imaju položene stručne ispite. Ali, jedna je nevolja njihov veliki broj – mnogo veća je to što ti budući penzioneri čine veliku većinu svih rukovalaca sa obukom i položenim ispitima pošto je, zbog doskorašnje neobaveznosti obuke i provere znanja za ta zanimanja, gotovo potpuno izostala adekvatna priprema njihove zamene novim rukovaocima sa obukom i položenim ispitom.

Istina, napravljen je prvi korak u primeni zakona u ovoj oblasti - na sajtu Ministarstva našao se prvi pravilnik, koji reguliše rukovanje energetskim postrojenjima - stupio je na snagu “Pravilnik o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije”.

Međutim, preostali posao na regulisanju materije, koju propisuje član 24 Zakona o energetici, kao što smo već naveli, veoma je obiman i veoma hitan. Zato je dalja izrada potrebnih pravilnika od ogromnog značaj. Ali, u žurbi, ako se u Ministarstvo neko uopšte bude žurio, ne bi trebalo smetati s uma nivo obrazovanja i potrebnog znanja rukovalaca pa im ne treba nametati metodologiju obuke i provere znanja, koja više priliči rukovodiocima nego rukovaocima u energetici. Mehaničko preslikavanje nekih rešenja, kao što je izrada stručnih radova i slično, može biti sasvim kontraproduktivno.

NOVI ZAKON O ENERGETICI – NOVE BRIGE

Zakon o energetici Dakle, da se podsetimo - poslednjih dana decembra 2014 godine usvojen je novi Zakon o energetici. Kada je reč o stručnoj obuci i proveri znanja radnika, koji rade u energetici – novi zakon je vratio sve na stanje, koje je bilo i u prethodnom zakonu pre njegovih izmena 2012 godine.

Ali, napravljen je i prvi korak u primeni zakona u ovoj oblasti - na sajtu Ministarstva našao se prvi pravilnik, koji regulise rukovanje energetskim postrojenjima - stupio je na snagu “Pravilnik o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova u objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije”.

Prvo i najvažnije – pozdravljamo, pozdravljamo početak realizacije obaveza te vrste iz Zakona o energetici jer je veoma korisno i neophodno da konačno ta oblast bude i u Srbiji regulisana u skladu sa njenim značajem za oblast energetike uopšte.

Međutim, preostali posao na regulisanju materije, koju propisuje član 24 Zakona o energetici, veoma je obiman i veoma hitan, pogotovu kada je reč o toplotnoj energiji. O hitnosti ovog posla najbolje govori podatak da će ove i sledeće godine otići u penziju veliki broj rukovalaca energetskih postrojenja, koji su prošli obuku i imaju položene stručne ispite. Ali, jedna je nevolja njihov veliki broj – mnogo veća je to što ti budući penzioneri čine veliku većinu svih rukovalaca sa obukom i položenim ispitima pošto je, zbog doskorašnje neobaveznosti obuke i provere znanja za ta zanimanja, gotovo potpuno izostala adekvatna priprema njihove zamene novim rukovaocima sa obukom i položenim ispitom.

Zato je dalja izrada potrebnih pravilnika i važna i hitna. Ali, u toj žurbi ne bi trebalo smetati s uma nivo obrazovanja i potrebnog znanja rukovalaca pa im ne treba nametati metodologiju obuke i provere znanja, koja više priliči rukovodiocima nego rukovaocima u energetici. Mehaničko preslikavanje nekih rešenja, kao što je izrada stručnih radova i slično, može biti sasvim kontraproduktivno.

NOVI ZAKON O ENERGETICI – ŠTA SAD?

Zakon o energetici ili Ceterum censeo…

Najzad, poslednjih dana decembra 2014 godine usvojen je novi Zakon o energetici. Kada je reč o temi, kojom se odavno bavimo u Savezu energetičara Srbije a na ovom portalu od njegovog pokretanja – to je stručna obuka radnika, koji rade u energetici i provera njihovog znanja – novi zakon je vratio sve na stanje, koje je bilo i u prethodnom zakonu pre njegovih izmena 2012 godine.

Dakle,
  • bez licence ne može se obavljati energetska delatnost,
  • licenca se izdaje za svaku energetsku delatnost posebno,
  • energetsku delatnosti su, između ostalog, proizvodnja i distribucija električne i toplotne energije i biogoriva,
  • propisuju se uslovi u pogledu stručnog kadra,
  • licenca nije potrebna za posebno pobrojane delatnosti.
Zakon o energetici Da pogledamo kako to detaljnije izgleda, pre svega u pogledu stručne obučenosti:

Članom 22 predviđeno je da se licenca izdaje ako „...podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove u pogledu stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, odnosno uslove u pogledu broja i stručne osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na održavanju energetskih objekata, kao i poslova rukovaoca u tim objektima“.

Odmah zatim, kao i decenijama do sada, u članu 24 piše:
- stručna osposobljenost se proverava polaganjem stručnog ispita,
- stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno rukovodilac pokrajinskog organa uprave,
- Ministarstvo propisuje bliže uslove, program i način polaganja stručnog ispita.

Naoko, ničeg novog! Ipak, novo se može dogoditi – ako Ministarstvo konačno smogne snage i kapaciteta da uradi to, što samo sebi stavlja u zadatak – ako konačno propiše te famozne uslove i taj program i način polaganja. Nije taj posao težak – kao što smo već dosadili pišući – predlozi pravilnika su napisani i usaglašeni, treba ih, naravno, ponovo pročitati, eventualno popraviti i zatim potpisati.

Da ne zaboravimo, nije da nema novosti - novi zakon u članu 21 propisuje da licenca nije potrebna za obavljanje sledećih energetskih delatnosti:
- proizvodnje električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, osim ako isti energetski subjekt proizvodnju električne energije vrši u dva ili više energetskih objekata čija ukupna odobrena snaga prelazi snagu od 1 MW, bez obzira da li su povezani na sistem preko jednog ili više priključaka;
- proizvodnje električne energije isključivo za sopstvene potrebe;
- proizvodnja toplotne energije u objektima snage do 1 MW i proizvodnja toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
- kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe.

Da li će tako i ostati – videćemo. I još nešto – licenca je potrebna za proizvodnju biogoriva – ova delatnost nije pobrojana u članu 21!

U SRBIJI NE MOŽE, EVO PRIMERA IZ CRNE GORE

Zakon o energetici ili Ceterum censeo…

Zakon o energetici Nismo se baš držali ni geografske ni političke pa niti bilo koje druge logike u redosledu, te je tako tek sad došao red na to da pokažemo da je i u Crnoj Gori regulisano ono, što je regulisano svuda, sem u Srbiji!

Tako i lepo, u članu 55, tačka 3 Zakona o energetici Republike Crne Gore piše da energetsku delatnost može obavljati samo onaj, ko ima zaposlena lica, koja su stručno osposobljena za obavljanje poslova rukovođenja, održavanja, eksploatacije i rukovanja energetskim objektima, a u članu 56 istog zakona da se ta stručna osposobljenost proverava polaganjem stručnog ispita, da nadležno ministarstvo utvrđuje program i način polaganja tog stručnog ispita i da se stručni ispit polaže pred komisijom, koju obrazuje ministar.

Ima li tu nešto sporno ili nejasno? Nema! Sve je isto ili gotovo isto kao u Hrvatskoj, u Sloveniji i u Srbiji (toliko smo do sada stigli da uporedimo). Pa, gde nastaje razlika?

Razlika nastaje u izvršavanju obaveza, koje ministarstvo takoreći samo sebi postavi i posle toga treba da obavi, razlika je, dakle u radu. Naime, i u Crnoj Gori je, baš kao i u Hrvatskoj i Sloveniji, samo ne i u Srbiji, nadležni ministar propisao to, što mu je zakon naložio, pa tako, eto, i Crna Gora ima Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita za tehnički nadzor i rukovođenje energetskim objektima.

Nema smisla da analiziramo i taj, treći po redu dokument iste namene – svi su ti pravilnici, o tome smo već pisali, nalik kao jaje jajetu jer proističu iz istog, zajedničkog dokumenta iz nekadašnje, zajedničke dršave. Promenjeno je ono što je moralo biti promenjeno, osavremenjeno je takođe sve što je bilo umesno i to nije u tim državama predstavljalo bilo kakav problem. Prepisano, prerađeno, dopunjeno I primenjeno.

Nećemo dalje istraživati – nema smisla da prevrćemo zakonodavstva i drugih bliskih država, nadamo se da je i ovo do sada dovoljno, narod kaže - pametnome i komarac muzika.

A onima, koji bi da se uvere u istinitost postojanja i sadržaja navedenih dokumenata, stojimo na raspolaganju, uvek ćemo im ih dostaviti u bilo kojem formatu. Ali, ne možemo a da ipak ne ponovimo i deo ranijeg teksta, sa nadom da će se na ovom planu nešto poraditi u Srbiji…

…Zašto naše Ministarstvo energetike nema snage da predupredi, dugoročno gledano, teške posledice nedefinisanog statusa stručne osposobljenosti radnika, koji rukuju i upravljaju energetskom opremom, teško je zaključiti. Ako već ne mogu da se pouzdaju u domaće stručnjake, koji razumeju i prate tu oblast, eto im primera, koje smo opisali.

Da vas podsetimo – 13. jula 2013 godine dostavili smo kompletne tekstove pravilnika, sve u skladu sa Zakonom o energetici a Ministarstvo ih je odmah postavilo na svoj sajt kao predloge podzakonskih dokumenata. Međutim, u decembru 2013 godine Ministarstvo energetike objavljuje predlog novog Zakona o energetici i stavlja ga na javnu raspravu ali bez sopstvene ispravke člana 20 u važećem Zakonu, koja se odnosi na obuku rukovaoca!!!

Javna rasprava je završena ekspresno, došla je nova Vlada – novi ministar, sa ministrom novi i državni sekretari i novi pomoćnici. Istina, jedan je i novi i stari – šta drugo nego da se nadamo da će prof Miloš Banjac sada imati dovoljno vremena, energije i autoriteta da dovrši posao, koji je započeo 2011 godine.

U SRBIJI NE MOŽE, U SLOVENIJI MOŽE

Zakon o energetici

Zakon o energetici Sada je na redu da pokažemo kako je u Sloveniji regulisana obuka rukovaoca u energetici – a regulisana je veoma jednostavno. U Energetskom zakonu Slovrenije, donetom u martu 2014, sve je napisano u članu 31: “Da bi se osigurali bezbednost i pouzdanost rada energetske opreme i korisna potrošnja energije moraju radnici, koji rukuju i upravljaju energetskom opremom biti stručno osposobljeni. Ministar, nadležan za poslove energetike propisuje način ispunjavanja uslova stručne osposobljenosti…” I to je sve!

Naravno, nije baš sve jer je nadležni ministar produžio važnost Pravilnika o stručnom osposobljavanju I proveri znanja za upravljanje energetskom opremom, koji Slovenija, uz uredno osavremenjivanje i uskladjivanje sa državnim ustrojstvom primenjuje od šezdesetih godina prošlog veka – dakle, od onih dana kada je ta oblast bila uređena na zajednički način u zajedničkoj državi. Ali, za razliku od Srbije, u Sloveniji (kao ni u Hrvatskoj, o čemu takođe možete čitati na našem portalu) primena nikada nije prestajala. I ko danas uporedi slovenački (kao I hrvatski) podzakonski akt – pravilnik sa nekadašnjim srpskim videće da razlike nema! Samo što smo mi taj naš pravilnik bacilli u koš a novi nismo doneli i ne zna se kada ćemo.

Ljudima dobre volje i odgovarajuće zainteresovanosti predlažemo da uporede predlog našeg pravilnika, koji se nalazi na ovom portalu (a bio je svojevremeno I na sajtu Ministarstva energetike, odakle je naprasno uklonjen) i važeći slovenački pravilnik, koji prilažemo – teško će uočiti neku razliku, zvanja su identična, uslovi takođe, baš kao što je slučaj i sa hrvatskim pravilnikom.

Zašto naše Ministarstvo energetike nema snage da predupredi, dugoročno gledano, teške posledice nedefinisanog statusa stručne osposobljenosti radnika, koji rukuju i upravljaju energetskom opremom, teško je zaključiti. Ako već ne mogu da se pouzdaju u domaće stručnjake, koji razumeju i prate tu oblast, eto im primera, koje smo opisali.

Da vas podsetimo – 13. jula 2013 godine dostavili smo kompletne tekstove pravilnika, sve u skladu sa Zakonom o energetici a Ministarstvo ih je odmah postavilo na svoj sajt kao predloge podzakonskih dokumenata. Međutim, u decembru 2013 godine Ministarstvo energetike objavljuje predlog novog Zakona o energetici i stavlja ga na javnu raspravu ali bez sopstvene ispravke člana 20 u važećem Zakonu, koja se odnosi na obuku rukovaoca!!!

Javna rasprava je završena ekspresno, došla je nova Vlada – novi ministar, sa ministrom novi i državni sekretari i novi pomoćnici. Istina, jedan je i novi i stari – šta drugo nego da se nadamo da će prof Miloš Banjac sada imati dovoljno vremena, energije i autoriteta da dovrši posao, koji je započeo 2011 godine.

U SRBIJI NIKAD, U HRVATSKOJ UVEK

Zakon o energetici Dvadeset pet godina se borimo da se u srpski zakon o energetici unese i zatim sprovede sledeća odredba: “Zbog zadovoljavanja uvjeta za sigurnost i kvalitetu opskrbe i učinkovitijeg korištenja energije, kao i pouzdanog upravljanja, rukovanja energetskim postrojenjima i uređajima, radnici koji obavljaju određene poslove upravljanja i rukovanja energetskim postrojenjima i uređajima obvezni su imati položen stručni ispit… Pravilnikom o poslovima upravljanja i rukovanja energetskim postrojenjima i uređajima ministar propisuje radna mjesta i poslove na tim radnim mjestima za koja se mora polagati stručni ispit iz stavka 1. ovoga članka…” Citirani tekst je prepisan iz Zakona o energiji Hrvatske, s tim što se iz njihovog zakona nikad nije ni izbacivao – menjale su se samo formulacije. I uredno, bez prekida, ministar je donosio odgovarajući pravilnik – danas je to u Hrvatskoj Pravilnik o poslovima upravljanja i rukovanja energetskim postrojenjima i uređajima.

Nekad davno, imali smo zajednički Pravilnik o stručnoj spremi i drugim uslovima za vršenje poslova u radnim organizacijama koje imaju elektroenergetska, kotlovska i druga energetska postrojenja i sudove pod pritiskom. A onda, kao što smo već pisali, vek njegove bespogovorne primene u Srbiji nije bio kratak ali je ipak okončan 1978 godine donošenjem Zakona o udruženom radu. Ali, okončan je samo u Srbiji – sve druge republike a zatim samostalne države nastavile su da ga primenjuju, menjajući formu ali ne i suštinu. Tako smo, na primer, prebrojali da u našem predlogu Pravilnika i hrvatskom važećem pravilniku ista su 24 zvanja! A ista su jer se, razumljivo, oslanjamo na zajedničku podlogu iz zajedničke prošlosti.

Da vas podsetimo – 13. jula 2013 godine dostavili smo kompletne tekstove pravilnika, sve u skladu sa Zakonom o energetici a Ministarstvo ih je odmah postavilo na svoj sajt kao predloge podzakonskih dokumenata. Međutim, u decembru 2013 godine Ministarstvo energetike objavljuje predlog novog Zakona o energetici i stavlja ga na javnu raspravu ali bez sopstvene ispravke člana 20 u važećem Zakonu, koja se odnosi na obuku rukovaoca!!!

Javna rasprava je završena ekspresno, došla je nova Vlada – novi ministar, sa ministrom novi pomoćnici. Istina, jedan je i novi i stari – šta drugo nego da se nadamo da će prof Miloš Banjac sada imati dovoljno vremena, energije i autoriteta da dovrši posao, koji je započeo 2011 godine.

Onima, kojima može biti od pomoći poslaćemo hrvatske propise – Zakon o energiji i navedeni pravilnik, pa neka upoređuju.

U SRBIJI PRILIKE SU ČUDNE

Zakon o energetici Nije nemoguće da ćemo obeležiti mučan jubilej – 25 godina od kako u Srbiji nije zakonom regulisana stručna obuka rukovaoca energetskim postrojenjima i provera njihovog znanja, sem ako nas neko iz EU ne prisili da se taj posao najzad obavi. Evo interesantnog pogleda na istoriju srpskog izbegavanja uređivanja te oblasti.

„Pravilnik o stručnoj spremi i drugim uslovima za vršenje poslova u radnim organizacijama koje imaju elektroenergetska, kotlovska i druga energetska postrojenja i sudove pod pritiskom“ u Srbiji je donet 1964 godine i vek njegove bespogovorne primene nije bio kratak – okončan je tek 1978 godine donošenjem Zakona o udruženom radu – na scenu je stupilo svemoćno a nemoćno opšte dogovaranje i sporazumevanje. Prva žrtva je bila Republička ispitna komisija – ukinuta je već 1979 godine.

Savez energetičara Srbije reagovao je, međutim, hitro – doneo je 1978 godine pravilnike o uslovima za polaganje stručnih ispita i o radu i sastavu ispitne komisije za polaganje stručnih ispita za radnike, koji rade na poslovima rukovanja energetskim postrojenjima i odmah formirao svoju ispitnu komisiju. Ali, težina tog dokumenta nije bila ni blizu težini državnih pravilnika, koji više nisu bili obavezujući a definitvan pad interesa i interesovanja za obuku rukovaoca i proveru njihovog znanja došao je sa sankcijama 1991 godine. Više, naime, ni oni koji su shvatali značaj ovog problema nisu imali finansijskih sredstava pa je problematika stručnog osposobljavanja u energetici marginalizovana.

Istina, urušavanje u ovoj oblasti nekako je usporavano – 1988 godine potpisan je u Srbiji „Dogovor o utvrđivanju stručne spreme i o zajedničkim osnovama za radno osposobljavanje radnika, koji rukuju energetskim postrojenjima“ ali – dogovor kao dogovor, malo ga se ko držao.

Onda je počela ambiciozna priprema novog zakona o energetici u okviru ministarstva divnog imena – prof Milun Babić, ministar za koordinaciju i usmeravanje tehnološkog razvoja Srbije (1994 – 1998) organizovao je rad na novom zakonu i Savez energetičara Srbije je, na njegov zahtev, učestvujući u radu njegovog savetodavnog tela, dao celovit predlog za uvođenje zakonske obaveze obuke i provere znanja rukovaoca u energetici. Ništa od toga – ministar je digao ruke i vratio se u Kragujevac.

Mi, međutim, nismo odustajali. Sedmog juna 2004 godine gospođa Zorana Mihajlović Milanović, savetnik za energetiku potpredsednika Vlade Srbije, primila je predstavnike Saveza, pažljivo ih saslušala, razumela i prihvatila inicijativu ali nije uspela da unese potrebne obaveze u zakon o energetici. Nije odustajala, ni ona ni mi pa je g-đa Milanović 2006 najavila izmene zakona od kojih, naravno, nije bilo ništa.

Vreme brzo prolazi, ministri i saradnici se smenjuju pa smo dočekali pravu ličnost – u novembru 2010 našu inicijativu je svesrdno podržao novi pomoćnik ministra za energetiku, g-din Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu i 25.11.2010 godine na njegovom stolu bio je kompletan naš predlog sadržaja odgovarajućih pravilnika kao podzakonskih akata. Rad sa prof. Banjcem je bio veoma prijatan i potpuno neplodan jer je 2011 godine usvojen novi Zakon o energetici – bez obaveze stručne obuke i provere znanja za rukovaoce energetskih objekata!

Onda je 2012 godine došao novi pomoćnik ministra za energetiku, gospodin Dejan Trifunović i njegova reakcija je bila munjevita – odmah je usvojena ispravka člana 20 Zakona tako što je uneta odredba da će Ministarstvo propisati bliže uslove u pogledu stručne osposobljenosti rukovaoca u energetskim objektima.

U Ministarstvu je takođe pomoć Saveza energetičara Srbije svesrdno prihvaćena pa smo, kao razultat dobre saradnje sa činovnicima Ministarstva, 13. Jula 2013 godine dostavili kompletne tekstove dva pravilnika, sve u skladu sa Zakonom a Ministarstvo ih odmah postavlja na svoj sajt kao predloge podzakonskih dokumenata.

Mislite da je kraj mukama? Ma, kakvi, tek počinje.

U decembru 2013 godine Ministarstvo energetike objavljuje predlog novog zakona o energetici i stavlja ga na javnu raspravu ali bez sopstvene ispravke člana 20 u važećem Zakonu!!!

Javna rasprava završena, došla nova Vlada – novi ministar. Međutim, pomoćnik ministra je i novi i stari – šta drugo nego da se nadamo da će prof Banjac sada imati dovoljno vremena, energije i autoriteta da dovrši posao, koji je započeo 2011 godine.

PRIMENA ZAKONA O ENERGETICI

Zakon o energetici Zakon o energetici Srbije usvojen je pre tri godine i u njemu je upisana obaveza da se, u razumnom roku, donesu i određena podzakonska akta u formi pravilnika, bez kojih su mnoge odredbe Zakona mrtvo slovo na papiru. Izgleda, međutim, da će pre biti usvojen novi zakon nego što će biti doneti obavezni podzakonski akti po važećem zakonu! I da čuđenju ne bude kraja, predlog novog zakona napušta ono, što je s puno truda, hitnim izmenama, odmah po formiranju prethodne Vlade, uneto u tekst sadašnjeg zakona!

Prvobitno, izdvojene su u poseban član (član 20) energetske delatnosti za koje nije potrebna licenca ali je propušteno (ili izbegnuto!?) da se ustanovi obaveza stručnog osposobljavanja rukovaoca u tim energetskim delatnostima. Međutim, praktično odmah pošto je novi sastav Ministarstva energetike počeo da funkcioniše, usvojene su izmene Zakona tako što je u član 20 dodata odredba o obavezi stručnog osposobljavanja, odnosno, o proveri stručne osposobljenosti rukovaoca i obaveza Ministarstva da donese odgovarajuće pravilnike.brbr Ali, ne lezi vraže – upravo kada se očekivalo da ti pravilnici, pripremani celu godinu dana, stupe na snagu, Ministarstvo je stavilo na javnu raspravu nacrt novog Zakona o energetici, u kome je opet – izostavljena obaveza stručnog osposobljavanja rukovaoca u energetskim delatnostima, za koje se ne traži licenca! Namera, greška, nedostatak sluha, viši (ili niži) interesi?

A obaveze, koje je sadašnji Zakon propisao veoma su ozbiljne i složene i zahtevaju pažljiv, promišljen rad. Ali, da prvo vidimo šta je to (postojeći) Zakon propisao.

Najpre je uvedena licenca za energetske objekte kao uslov za njihov rad – to je član 20, tačke 1 do tačke 5, pa su zatim u članovima 21, 22 i 23 dati detalji uslova za dobijanje licence. Za nas su u ovom tekstu interesantne odredbe o uslovima u pogledu stručnog kadra, koji obavlja poslove rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, čija se stručna osposobljenost mora proveriti prema uslovima, koje propisuje nadležno ministarstvo. Ali, ubrzo po usvajanju Zakona postalo je jasno da to neće ići ni lako ni brzo i da bez licence neće moći da rade ni mali energetski objekti. Zato je Zakon dopunjen u članu 20 tačkom 6, kojom su nabrojane energetske delatnosti, za koje nije potrebna licenca ali je, naravno, nužna odgovarajuća stručna osposobljenost, koja se proverava a uslove za proveru takođe donosi nadležno ministarstvo.

Dakle, ako svu tu zbrku sistematizujemo, imamo obavezu propisivanja sledećih uslova:
  • Za tehničko rukovođenje, za rukovanje i za održavanje,
  • Za objekte, za koje je potrebna licenca i za one, za koje ta licenca nije potrebna.
Ali, to nije kraj mišunga, naprotiv – u članu 20 tačka 6 navedeno je deset energetskih delatnosti, za koje nije potrebna licenca ali koje imaju vrlo malo međusobnih veza – to su proizvodnja električne i toplotne energije, proizvodnja biogoriva, transport i skladištenje nafte i derivata ali i biogoriva, pa na kraju i trgovina na malo tečnim naftnim gasom u bocama!

Naravno, uslovi za stručnu osposobljenost za obavljanje poslova samo u onim energetskim delatnostima, za koje nije potrebna licenca ne mogu se racionalno obraditi ni u jednom ni u dva a možda ni u tri pravilnika i zato je, da se uradi šta se uraditi može, prihvaćena inicijativa Saveza energetičara Srbije i započet je rad na pravilniku za one delatnosti, koje su koliko toliko srodne i pogodne za jedinstveno regulisanje. Kako je to, međutim, samo delić ogromnog posla koji predstoji, neophodno je uraditi najpre ono, za šta se Savez zalaže odavno – sistematizovati delatnosti u Zakonu prema stvarnom stanju u praktičnom životu, sistematizovati aktivnosti po delatnostima, jasno razdvojiti objekte sa licencom i one, za koje licenca nije potrebna i onda napraviti plan – koji se pravilnici i kojim redom donose. Ali, pre toga pažljivo u Zakonu utvrditi terminologiju – šta spada u energetsku opremu i u energetski objekt, ko su rukovaoci energetskom opremom, odnosno objektom.

Ništa od manjeg značaja nije ni tema – kakva je sudbina sertifikata svih onih rukovalaca, koji su ispite za sticanje zvanja polagali u raznim divljim i polulegalnim domovima, klubovima i sl., u prethodnih dvadesetak godina, koliko Srbija sistematski izbegava da reguliše ovu oblast.

O ovome svemu, više uskoro.