ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ

U SRBIJI NE MOŽE, EVO PRIMERA IZ CRNE GORE

Zakon o energetici ili Ceterum censeo…

Zakon o energetici Nismo se baš držali ni geografske ni političke pa niti bilo koje druge logike u redosledu, te je tako tek sad došao red na to da pokažemo da je i u Crnoj Gori regulisano ono, što je regulisano svuda, sem u Srbiji!

Tako i lepo, u članu 55, tačka 3 Zakona o energetici Republike Crne Gore piše da energetsku delatnost može obavljati samo onaj, ko ima zaposlena lica, koja su stručno osposobljena za obavljanje poslova rukovođenja, održavanja, eksploatacije i rukovanja energetskim objektima, a u članu 56 istog zakona da se ta stručna osposobljenost proverava polaganjem stručnog ispita, da nadležno ministarstvo utvrđuje program i način polaganja tog stručnog ispita i da se stručni ispit polaže pred komisijom, koju obrazuje ministar.

Ima li tu nešto sporno ili nejasno? Nema! Sve je isto ili gotovo isto kao u Hrvatskoj, u Sloveniji i u Srbiji (toliko smo do sada stigli da uporedimo). Pa, gde nastaje razlika?

Razlika nastaje u izvršavanju obaveza, koje ministarstvo takoreći samo sebi postavi i posle toga treba da obavi, razlika je, dakle u radu. Naime, i u Crnoj Gori je, baš kao i u Hrvatskoj i Sloveniji, samo ne i u Srbiji, nadležni ministar propisao to, što mu je zakon naložio, pa tako, eto, i Crna Gora ima Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita za tehnički nadzor i rukovođenje energetskim objektima.

Nema smisla da analiziramo i taj, treći po redu dokument iste namene – svi su ti pravilnici, o tome smo već pisali, nalik kao jaje jajetu jer proističu iz istog, zajedničkog dokumenta iz nekadašnje, zajedničke dršave. Promenjeno je ono što je moralo biti promenjeno, osavremenjeno je takođe sve što je bilo umesno i to nije u tim državama predstavljalo bilo kakav problem. Prepisano, prerađeno, dopunjeno I primenjeno.

Nećemo dalje istraživati – nema smisla da prevrćemo zakonodavstva i drugih bliskih država, nadamo se da je i ovo do sada dovoljno, narod kaže - pametnome i komarac muzika.

A onima, koji bi da se uvere u istinitost postojanja i sadržaja navedenih dokumenata, stojimo na raspolaganju, uvek ćemo im ih dostaviti u bilo kojem formatu. Ali, ne možemo a da ipak ne ponovimo i deo ranijeg teksta, sa nadom da će se na ovom planu nešto poraditi u Srbiji…

…Zašto naše Ministarstvo energetike nema snage da predupredi, dugoročno gledano, teške posledice nedefinisanog statusa stručne osposobljenosti radnika, koji rukuju i upravljaju energetskom opremom, teško je zaključiti. Ako već ne mogu da se pouzdaju u domaće stručnjake, koji razumeju i prate tu oblast, eto im primera, koje smo opisali.

Da vas podsetimo – 13. jula 2013 godine dostavili smo kompletne tekstove pravilnika, sve u skladu sa Zakonom o energetici a Ministarstvo ih je odmah postavilo na svoj sajt kao predloge podzakonskih dokumenata. Međutim, u decembru 2013 godine Ministarstvo energetike objavljuje predlog novog Zakona o energetici i stavlja ga na javnu raspravu ali bez sopstvene ispravke člana 20 u važećem Zakonu, koja se odnosi na obuku rukovaoca!!!

Javna rasprava je završena ekspresno, došla je nova Vlada – novi ministar, sa ministrom novi i državni sekretari i novi pomoćnici. Istina, jedan je i novi i stari – šta drugo nego da se nadamo da će prof Miloš Banjac sada imati dovoljno vremena, energije i autoriteta da dovrši posao, koji je započeo 2011 godine.

У СРБИЈИ НЕ МОЖЕ, У СЛОВЕНИЈИ МОЖЕ

Закон о енергетици

Zakon o energetici Сада је на реду да покажемо како је у Словенији регулисана обука руковаоца у енергетици – а регулисана је веома једноставно. У Енергетском закону Словреније, донетом у марту 2014, све је написано у члану 31: “Да би се осигурали безбедност и поузданост рада енергетске опреме и корисна потрошња енергије морају радници, који рукују и управљају енергетском опремом бити стручно оспособљени. Министар, надлежан за послове енергетике прописује начин испуњавања услова стручне оспособљености…” И то је све!

Наравно, није баш све јер је надлежни министар продужио важност Правилника о стручном оспособљавању И провери знања за управљање енергетском опремом, који Словенија, уз уредно осавремењивање и ускладјивање са државним устројством примењује од шездесетих година прошлог века – дакле, од оних дана када је та област била уређена на заједнички начин у заједничкој држави. Али, за разлику од Србије, у Словенији (као ни у Хрватској, о чему такође можете читати на нашем порталу) примена никада није престајала. И ко данас упореди словеначки (као И хрватски) подзаконски акт – правилник са некадашњим српским видеће да разлике нема! Само што смо ми тај наш правилник бацилли у кош а нови нисмо донели и не зна се када ћемо.

Људима добре воље и одговарајуће заинтересованости предлажемо да упореде предлог нашег правилника, који се налази на овом порталу (а био је својевремено И на сајту Министарства енергетике, одакле је напрасно уклоњен) и важећи словеначки правилник, који прилажемо – тешко ће уочити неку разлику, звања су идентична, услови такође, баш као што је случај и са хрватским правилником.

Зашто наше Министарство енергетике нема снаге да предупреди, дугорочно гледано, тешке последице недефинисаног статуса стручне оспособљености радника, који рукују и управљају енергетском опремом, тешко је закључити. Ако већ не могу да се поуздају у домаће стручњаке, који разумеју и прате ту област, ето им примера, које смо описали.

Да вас подсетимо – 13. јула 2013 године доставили смо комплетне текстове правилника, све у складу са Законом о енергетици а Министарство их је одмах поставило на свој сајт као предлоге подзаконских докумената. Међутим, у децембру 2013 године Министарство енергетике објављује предлог новог Закона о енергетици и ставља га на јавну расправу али без сопствене исправке члана 20 у важећем Закону, која се односи на обуку руковаоца!!!

Јавна расправа је завршена експресно, дошла је нова Влада – нови министар, са министром нови и државни секретари и нови помоћници. Истина, један је и нови и стари – шта друго него да се надамо да ће проф Милош Бањац сада имати довољно времена, енергије и ауторитета да доврши посао, који је започео 2011 године.

У СРБИЈИ НИКАД, У ХРВАТСКОЈ УВЕК

Zakon o energetici Двадесет пет година се боримо да се у српски закон о енергетици унесе и затим спроведе следећа одредба: “Због задовољавања увјета за сигурност и квалитету опскрбе и учинковитијег кориштења енергије, као и поузданог управљања, руковања енергетским постројењима и уређајима, радници који обављају одређене послове управљања и руковања енергетским постројењима и уређајима обвезни су имати положен стручни испит… Правилником о пословима управљања и руковања енергетским постројењима и уређајима министар прописује радна мјеста и послове на тим радним мјестима за која се мора полагати стручни испит из ставка 1. овога чланка…” Цитирани текст је преписан из Закона о енергији Хрватске, с тим што се из њиховог закона никад није ни избацивао – мењале су се само формулације. И уредно, без прекида, министар је доносио одговарајући правилник – данас је то у Хрватској Правилник о пословима управљања и руковања енергетским постројењима и уређајима..

Некад давно, имали смо заједнички Правилник о стручној спреми и другим условима за вршење послова у радним организацијама које имају електроенергетска, котловска и друга енергетска постројења и судове под притиском. А онда, као што смо већ писали, век његове беспоговорне примене у Србији није био кратак али је ипак окончан 1978 године доношењем Закона о удруженом раду. Али, окончан је само у Србији – све друге републике а затим самосталне државе наставиле су да га примењују, мењајући форму али не и суштину. Тако смо, на пример, пребројали да у нашем предлогу Правилника и хрватском важећем правилнику иста су 24 звања! А иста су јер се, разумљиво, ослањамо на заједничку подлогу из заједничке прошлости.

Да вас подсетимо – 13. јула 2013 године доставили смо комплетне текстове правилника, све у складу са Законом о енергетици а Министарство их је одмах поставило на свој сајт као предлоге подзаконских докумената. Међутим, у децембру 2013 године Министарство енергетике објављује предлог новог Закона о енергетици и ставља га на јавну расправу али без сопствене исправке члана 20 у важећем Закону, која се односи на обуку руковаоца!!!

Јавна расправа је завршена експресно, дошла је нова Влада – нови министар, са министром нови помоћници. Истина, један је и нови и стари – шта друго него да се надамо да ће проф Милош Бањац сада имати довољно времена, енергије и ауторитета да доврши посао, који је започео 2011 године.

Онима, којима може бити од помоћи послаћемо хрватске прописе – Закон о енергији и наведени правилник, па нека упоређују.

У СРБИЈИ ПРИЛИКЕ СУ ЧУДНЕ

Zakon o energetici Није немогуће да ћемо обележити мучан јубилеј – 25 година од како у Србији није законом регулисана стручна обука руковаоца енергетским постројењима и провера њиховог знања, сем ако нас неко из ЕУ не присили да се тај посао најзад обави. Ево интересантног погледа на историју српског избегавања уређивања те области.

„Правилник о стручној спреми и другим условима за вршење послова у радним организацијама које имају електроенергетска, котловска и друга енергетска постројења и судове под притиском“ у Србији је донет 1964 године и век његове беспоговорне примене није био кратак – окончан је тек 1978 године доношењем Закона о удруженом раду – на сцену је ступило свемоћно а немоћно опште договарање и споразумевање. Прва жртва је била Републичка испитна комисија – укинута је већ 1979 године.

Савез енергетичара Србије реаговао је, међутим, хитро – донео је 1978 године правилнике о условима за полагање стручних испита и о раду и саставу испитне комисије за полагање стручних испита за раднике, који раде на пословима руковања енергетским постројењима и одмах формирао своју испитну комисију. Али, тежина тог документа није била ни близу тежини државних правилника, који више нису били обавезујући а дефинитван пад интереса и интересовања за обуку руковаоца и проверу њиховог знања дошао је са санкцијама 1991 године. Више, наиме, ни они који су схватали значај овог проблема нису имали финансијских средстава па је проблематика стручног оспособљавања у енергетици маргинализована.

Истина, урушавање у овој области некако је успоравано – 1988 године потписан је у Србији „Договор о утврђивању стручне спреме и о заједничким основама за радно оспособљавање радника, који рукују енергетским постројењима“ али – договор као договор, мало га се ко држао.

Онда је почела амбициозна припрема новог закона о енергетици у оквиру министарства обећавајућег имена – проф Милун Бабић, министар за координацију и усмеравање технолошког развоја Србије (1994 – 1998) организовао је рад на новом закону и Савез енергетичара Србије је, на његов захтев, учествујући у раду његовог саветодавног тела, дао целовит предлог за увођење законске обавезе обуке и провере знања руковаоца у енергетици. Ништа од тога – министар је дигао руке и вратио се у Крагујевац.

Ми, међутим, нисмо одустајали. Седмог јуна 2004 године госпођа Зорана Михајловић Милановић, саветник за енергетику потпредседника Владе Србије, примила је представнике Савеза, пажљиво их саслушала, разумела и прихватила иницијативу али није успела да унесе потребне обавезе у закон о енергетици. Није одустајала, ни она ни ми па је г-ђа Милановић 2006 најавила измене закона од којих, наравно, није било ништа.

Време брзо пролази, министри и сарадници се смењују па смо дочекали праву личност – у новембру 2010 нашу иницијативу је свесрдно подржао нови помоћник министра за енергетику, г-дин Милош Бањац, професор на Машинском факултету у Београду и 25.11.2010 године на његовом столу био је комплетан наш предлог садржаја одговарајућих правилника као подзаконских аката. Рад са проф. Бањцем је био веома пријатан и потпуно неплодан јер је 2011 године усвојен нови Закон о енергетици – без обавезе стручне обуке и провере знања за руковаоце енергетских објеката!

Онда је 2012 године дошао нови помоћник министра за енергетику, господин Дејан Трифуновић и његова реакција је била муњевита – одмах је усвојена исправка члана 20 Закона тако што је унета одредба да ће Министарство прописати ближе услове у погледу стручне оспособљености руковаоца у енергетским објектима.

У Министарству је такође помоћ Савеза енергетичара Србије свесрдно прихваћена па смо, као разултат добре сарадње са чиновницима Министарства, 13. Јула 2013 године доставили комплетне текстове два правилника, све у складу са Законом а Министарство их одмах поставља на свој сајт као предлоге подзаконских докумената.

Мислите да је крај мукама? Ма, какви, тек почиње.

У децембру 2013 године Министарство енергетике објављује предлог новог закона о енергетици и ставља га на јавну расправу али без сопствене исправке члана 20 у важећем Закону!!!

Јавна расправа завршена, дошла нова Влада – нови министар. Међутим, помоћник министра је и нови и стари – шта друго него да се надамо да ће проф Бањац сада имати довољно времена, енергије и ауторитета да доврши посао, који је започео 2011 године.

ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЕНЕРГЕТИЦИ

Zakon o energetici Закон о енергетици Србије усвојен је пре три године и у њему је уписана обавеза да се, у разумном року, донесу и одређена подзаконска акта у форми правилника, без којих су многе одредбе Закона мртво слово на папиру. Изгледа, међутим, да ће пре бити усвојен нови закон него што ће бити донети обавезни подзаконски акти по важећем закону! И да чуђењу не буде краја, предлог новог закона напушта оно, што је с пуно труда, хитним изменама, одмах по формирању претходне Владе, унето у текст садашњег закона!

Првобитно, издвојене су у посебан члан (члан 20) енергетске делатности за које није потребна лиценца али је пропуштено (или избегнуто!?) да се установи обавеза стручног оспособљавања руковаоца у тим енергетским делатностима. Међутим, практично одмах пошто је нови састав Министарства енергетике почео да функционише, усвојене су измене Закона тако што је у члан 20 додата одредба о обавези стручног оспособљавања, односно, о провери стручне оспособљености руковаоца и обавеза Министарства да донесе одговарајуће правилнике.

Али, не лези враже – управо када се очекивало да ти правилници, припремани целу годину дана, ступе на снагу, Министарство је ставило на јавну расправу нацрт новог Закона о енергетици, у коме је опет – изостављена обавеза стручног оспособљавања руковаоца у енергетским делатностима, за које се не тражи лиценца! Намера, грешка, недостатак слуха, виши (или нижи) интереси?

А обавезе, које је садашњи Закон прописао веома су озбиљне и сложене и захтевају пажљив, промишљен рад. Али, да прво видимо шта је то (постојећи) Закон прописао.

Најпре је уведена лиценца за енергетске објекте као услов за њихов рад – то је члан 20, тачке 1 до тачке 5, па су затим у члановима 21, 22 и 23 дати детаљи услова за добијање лиценце. За нас су у овом тексту интересантне одредбе о условима у погледу стручног кадра, који обавља послове руковођења, руковања и одржавања енергетских објеката, чија се стручна оспособљеност мора проверити према условима, које прописује надлежно министарство. Али, убрзо по усвајању Закона постало је јасно да то неће ићи ни лако ни брзо и да без лиценце неће моћи да раде ни мали енергетски објекти. Зато је Закон допуњен у члану 20 тачком 6, којом су набројане енергетске делатности, за које није потребна лиценца али је, наравно, нужна одговарајућа стручна оспособљеност, која се проверава а услове за проверу такође доноси надлежно министарство.

Дакле, ако сву ту збрку систематизујемо, имамо обавезу прописивања следећих услова:
  • За техничко руковођење, за руковање и за одржавање,
  • За објекте, за које је потребна лиценца и за оне, за које та лиценца није потребна.
Али, то није крај мишунга, напротив – у члану 20 тачка 6 наведено је десет енергетских делатности, за које није потребна лиценца али које имају врло мало међусобних веза – то су производња електричне и топлотне енергије, производња биогорива, транспорт и складиштење нафте и деривата али и биогорива, па на крају и трговина на мало течним нафтним гасом у боцама!

Наравно, услови за стручну оспособљеност за обављање послова само у оним енергетским делатностима, за које није потребна лиценца не могу се рационално обрадити ни у једном ни у два а можда ни у три правилника и зато је, да се уради шта се урадити може, прихваћена иницијатива Савеза енергетичара Србије и започет је рад на правилнику за оне делатности, које су колико толико сродне и погодне за јединствено регулисање. Како је то, међутим, само делић огромног посла који предстоји, неопходно је урадити најпре оно, за шта се Савез залаже одавно – систематизовати делатности у Закону према стварном стању у практичном животу, систематизовати активности по делатностима, јасно раздвојити објекте са лиценцом и оне, за које лиценца није потребна и онда направити план – који се правилници и којим редом доносе. Али, пре тога пажљиво у Закону утврдити терминологију – шта спада у енергетску опрему и у енергетски објект, ко су руковаоци енергетском опремом, односно објектом.

Ништа од мањег значаја није ни тема – каква је судбина сертификата свих оних руковалаца, који су испите за стицање звања полагали у разним дивљим и полулегалним домовима, клубовима и сл., у претходних двадесетак година, колико Србија систематски избегава да регулише ову област

О овоме свему, више ускоро.