INDUSTRIJSKA ENERGETIKA

ŠTA JE GORELO U FABRICI HARTIJE

Polovinom jula ove godine u Fabrici hartije u Beogradu došlo je do ozbiljnog požara sa fatalnim posledicama po život jednog radnika i jednog vatrogasca. U prvim vestima objavljeno je da se „vatra pojavila u fabrici, kako se u prvi mah moglo čuti, posle eksplozije kotla u pogonu gde se skladišti ugalj“. Intervenisali su radnici kotlarnice i pokušali sami da ugase plamen ali, pošto nisu uspeli u tome pozvali su vatrogasce, koji su nastavili borbu sa požarom sve dok ga nisu lokalizovali.

Svedoci iz komšiluka fabrike su verno opisali šta su čuli a čuli su, malo posle pojave dima iznad skladišta uglja „potmulu eksploziju, zbog koje su stakla na prozorima na vrhu skladišta popucala, a iz njih je liznula vatra na sve strane“.

Svedočenje je očigledno bilo tačnije nego preuranjeni zaključak novinara o eksploziji kotla, što kasnije nije potvrđeno već je tokom istrage utvrđeno da su radnici iz kotlarnice požar nestručno gasili vodom, što je izazvalo eksploziju, pa se vatrena stihija proširila.

ŠTA JE GORELO U FABRICI HARTIJE

Kotlovi u Fabrici hartije su kotlovi sa rešetkom, sagorevaju lignit pa se zapalila ugljena prašina, koja nastaje u toku manipulacije sa ugljem u fazi dopreme, manipulacijom na skladištu, transportom pokretnom trakom do ulaza u kotlarnicu a zatim do kotlova. Nezvanično, u ovom pogonu sagoreva se lignit iz Indonezije.

Opasnost od razvijanja požara nastalog usled zapaljenja ugljene prašine na vrućim površinama je realna opasnost. Do zapaljenja dolazi usled postojanja izvora zapaljenja ili samozapaljenjem. U izvore zapaljenja spadaju varničenje i otvoreni plamen ali ne mora biti samo jedan – veliki broj zapaljenja i eksplozija izazvan je neplamenim izvorima. Uobičajeni izvori paljenja su elektrostatičko pražnjenje, trenje, varničenje mašina i opreme (na primer, pregrejani ležaj).

Sam proces samozapaljenja nastaje tako što se nataložena prašina u toplotnim uslovima javlja kao delimični toplotni izolator, sprečavajući odvođenje toplote akumulirane na vrućim površinama, te nastaje pojačanje oksidacije.

ŠTA JE GORELO U FABRICI HARTIJE

Pod pokazateljem samozapaljivosti podrazumeva se brzina porasta temperature uglja u ograničenom vremenu pa su ugljevi sa porastom ispod 800C/min slabo zapaljivi a preko 1200C/min veoma zapaljivi.

Temperatura paljenja predstavlja minimalnu temperaturu izvora paljenja, koja je u stanju da kod momentalnog dodira upali smešu prašina-vazduh i definiše se kao najniža temperatura pri kojoj se uz trenutan dodir prašina-vazduh zapali. Ova temperatura se kreće od 2500C do 8500C, prašina čija je temperatura paljenja iznad 8500C smatra se bezopasnom u pogledu zapaljivosti.

Faktori koji utiču na eksplozivnost ugljene prašine su: hemijski sastav prašine, izvor paljenja, gustina oblaka prašine, sadržaj volatila, stepen disperznosti, vlaga i sadržaj pepela.

ŠTA JE GORELO U FABRICI HARTIJE

Do eksplozije ugljene prašine, koja po svojoj prirodi poseduje eksplozivna svojstva dolazi u slučajevima kada se u određenom vremenu podudari više faktora, pri čemu je uslov da smeša prašine i vazduha bude u odgovarajućoj razmeri.

U toku procesa paljenja i eksplozije ugljene prašine razvijaju se visoke temperature i velike količine toplote, a to izaziva visoke pritiske, pogotovu u zatvorenom prostoru. Razvijeni pritisci prouzrokuju snažne i razarajuće vazdušne udare.

Kako se zaštiti od zapaljenja i eksplozije ugljene prašine? To prevashodno zavisi od karakteristika pogona, u kojima se pojavljuje ugljena prašina. Pre svega, treba standardizovanim metodama odrediti sklonost ka zapaljenju i samozapaljenju ugljene prašine za svaku vrstu goriva, koja se u tom pgoonu koristi, pogotovu ako se prelazi na korišćenje uglja, koji pre toga nije korišćen.

Od ne manjeg značaja je obuka radnika za postupanje u slučaju pojave požara što je, u privatnim industrijskim pogonima izdatak, na kome se obavezno štedi. Tome treba dodati i nabavku adekvatne opreme za gašenje požara ugljene prašine, predviđene za temperature, koje se0 tokom tog akcidenta javljaju.

Eksplozija ugljene prašine ima niz specifičnosti. U zavisnosti od brzine rasprostiranja fronta plamena i kretanja gasovitih produkata razlikuju se zapaljenje – mirno sagorevanje prašine, eksplozija i detonacija a po sklonosti ugljene prašine prema eksplozivnosti dele se na četiri klase: nisu eksplozivne, slabo, jako i izuzetno eksplozivne, koje se razlikuju po koeficijentu maksimalnog povećanja pritiska u jedinici vremena (Standard ISO 6184/1 (EN 26184/1)4).