GREJANJE GRADOVA

PROŠLA 2018. NAJTOPLIJA GODINA U ISTORIJI

Evo, konačno, objašnjenja od meteorologa zašto su toplane potrošile znatno manje goriva nego što se očekivalo. Minula 2018. godina ostaće upamćena kao najtoplija godina u Beogradu, ali skoro izvesno i u celoj Srbiji otkako se obavljaju meteorološka merenja, iako nismo imali nijedan dan s temperaturom preko 35 stepeni. Prošla godina, prema rečima meteorologa, nadmašila je sve rezultate u prethodnih 170 godina. Njena srednja godišnja temperatura iznosila je 14,5 stepeni, što je za 0,3 stepena toplije od do sada rekordne 2000. godine (14,2 stepena).
- U protekloj godini nije bilo ni ekstremno visokih ni ekstremno niskih temperatura, pa se tako mogu objasniti te visoke prosečne vrednosti, ali svakako to nisu jedini parametri koje bi trebalo uzeti u obzir - kaže za "Blic" meteorolog Nedeljko Todorović. On objašnjava da ove vrednosti važe samo za Beograd, ali da su one dobar reper i za celu Srbiju.
- Ne možemo porediti na primer Beograd i Zlatibor, svako merno mesto je specifično sa svojim vrednostima koje su uslovljenje različitim faktorima, ali ako je u Beogradu bila najviša srednja dnevna temperatura, onda se može zaključiti da je i u ostalim mestima u Srbiji živa na termometru bila postavljena nešto više na skali nego inače - jasan je sagovornik "Blica".
U 2018. godini u Beogradu temperatura nije prešla 35. podeok, objašnjava Todorović, dodajući da su topli april, oktobar i novembar doprineli tome da protekla godina bude najtoplija u poslednjih 170 godina. Najniža dnevna temperatura u prestonici izmerena je 16. januara i iznosila je -4,5 stepeni Celzijusovih.
- Poslednjih 30 godina nešto su toplije u odnosu na prethodne tri decenije. U skladu sa tim, predviđanja su da će narednih 30 biti nešto hladnije nego što smo navikli - završava Todorović. Možda leto nije bilo ekstremno toplo, ali je zato zima bila rekordno topla - Badnji dan 2018. smo dočekali na 17 stepeni u Beogradu, a čak 19 u Loznici. Najzad, sedam najtoplijih godina u Srbiji zabeleženo je u ovom milenijumu, dakle u poslednje dve decenije, s tim što su u ovoj deceniji gotovo u nizu 4 najtoplije - to su 2012, 2014, 2015 i 2018. Na drugoj strani, sve najhladnije su bile pre 1991.
Izvor: Blic

U NIŠU JEFTINIJE GREJANJE I TUŽBE SUDU!

Grejanje u Nišu moglo bi da bude jeftinije od naredne nedelje, najavljuju u niškoj Toplani. Prema njihovim rečima u toku je kalkulacija takozvanih „nultih“ cena i postoje uslovi da se varijabilni deo računa smanji za pet odsto. Ukoliko predlog Toplane bude usvojilo Gradsko veće, daljinsko grejanje biće jeftinije i u fiksnom i varijabilnom delu. Iz ovog preduzeća navode da će kilovat energije korisnici plaćati 5,04 umesto 5,40 dinara, a da će održavanje sistema i ostali troškovi koji spadaju u fiksni deo koštati 27,08 umesto 28,26 dinara po kvadratu prostora koji se greje.

Iako je prošle sezone bilo predloga da fiksni deo poskupi, Nadzorni odbor Toplane je sada usvojio drugačiju odluku. Da ova stavka na računima Nišlija pojeftini, ističu iz preduzeća, postigli su racionalizacijom resursa, efikasnijim radom i prevashodno - smanjenjem gubitaka. To su učinili, objašnjavanju, tako što su rekonstruisali zastarele toplovode.

Ali, grupa građana Niša podnela je niškom Osnovnom sudu prve tužbe protiv Gradske toplane i grada Niša, zahtevajući naknadu štete zbog nelegalno uvećanih računa za daljinsko grejanje tokom grejnih sezona 2015, 2016. i 2017. godine. Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), koji je građanima obezbedio besplatno veštačenje štete i advokatsku pomoć, najavio je da će ukoliko epilog ovih tužbi bude pozitivan, pozvati sve korisnike daljinskog grejanja u Srbiji da masovno tuže „svoje“ toplane!

U tužbama Nišlija navodi se da je Gradska toplana od 2015. do 2017. godine kroz svoje račune svim fizičkim i pravnim licima koja koriste daljinsko grejanje, a njih je u Nišu oko 30.000, naplaćivala i uvećane zarade svojih radnika, uvećane zarade za njihov prekovremeni i noćni rad, uvećane zarade za vreme privremenog odsustva, uvećane troškove toplog obroka, uvećane naknade za regres, uvećane naknade za dnevnice, kao i duže trajanje godišnjeg odmora od propisanog. Sva ta uvećanja suprotna su posebnom kolektivnom ugovoru, navodi se u tužbama. U tužbama se podseća da je ove, kao i druge nepravilnosti utvrdila i Državna revizorska institucija, koja je kontrolisala poslovanje niške Gradske toplane za 2016. godinu.

TOPLANE U PLUSU – GREJANJE SKUPO

Da li bi daljinsko grejanje u Srbiji moglo da pojeftini pred novu grejnu sezonu? Savez energetičara Srbije izračunao je da bi to moglo biti izvodljivo, s obzirom na to da su dve najveće toplane, u Beogradu i Novom Sadu, odlično poslovale prošle godine i ostvarile ukupan prihod od oko 38 milijardi dinara. Od čega je sedam milijardi dobit. Laički gledano, kažu u savezu, sve i da su potrošači platili u prethodnoj godini oko 17 odsto manje na ime troškova grejanja, ove dva preduzeća bi poslovala bez gubitaka. Upravo je to po njima glavni argument da se razmisli o procentu umanjenja cene, a kao dodatni razlog navode i dve prethodne blage zime pa samim tim i manju potrošnju energenata.

U „Beogradskim elektranama” nisu baš optimisti u tom pogledu i za „Politiku” kažu da je poslednja korekcija cene grejanje bila pre tri i po godine – 1. januara 2015. godine. Od tada se ništa nije menjalo, iako je u međuvremenu došlo do rasta inflacije. Podsećaju da cenu toplotne energije određuju lokalne samouprave kao osnivači i vlasnici preduzeća.

Kada je reč o potrošnji energenata, i pored subjektivnog utiska da je zima bila blaga i da je zbog toga potrošnja energenata značajno manja, u „Elektranama” kažu, da je potrošnja bila u skladu s planom, te da je neznatno odstupala od planiranih količina. Osim toga, ističu, cenu toplotne energije ne određuje isključivo cena energenata, već se uzimaju u obzir i svi opravdani fiksni i varijabilni troškovi. Cena gasa ne određuje se identično za domaćinstva, javne snabdevače i komercijalne ugovore, kakav imaju „Beogradske elektrane”. Što znači da se za velike potrošače gasa čija je potrošnja veća od 100.000 kubika cena određuje na osnovu kretanja cene nafte na svetskoj berzi. A na cenu gasa se dodaju i troškovi mrežarine, transporta gasa koje sada plaćaju toplane, a ne „Srbijagas”, kao donedavno.

Poseban problem predstavlja kolebanje vrednosti (kursa) dolara, koji jeste trenutno stabilan, ali najavljene promene mogu izazvati dodatni rast cene gasa u četvrtom kvartalu ove godine za više od 10 odsto.

Inače, troškovi gasa u trećem kvartalu su uvećani za devet procenata u odnosu na protekli period, pa tako nestabilna situacija predstavlja dodatni problem u formiranju predloga o korekciji cena toplotne energije, tvrde u elektranama.

CENA ILI KOMFOR – ŠTA JE VAŽNIJE ZA GREJANJE?

Pred početak svake grejne sezone pojavljuju se uporedne analize cena grejanja za različite vrste energenata ali i za različite vidove grejanja. Prema aktuelnim cenama, gotovo da je bez konkurencije korišćenje prirodnog gasa za zagrevanje stambenih i poslovnih porostorija. Za porodicu ali i za preduzetnika ili korisnika poslovnog prostora ovo poređenje ima smisla sa dva aspekta – sa aspekta ukupnih troškova grejanja za godinu dana i sa aspekta komfora, koji se izabranim vidom grejanja ili vrste energenta ostvaruje.

Ako se zanemare veoma malobrojni slučajevi zagrevanja TA pećima u plavoj zoni po nižoj tarifi u toku noći, što je moguće samo za prostorije male površine, računica pokazuje da je grejanje korišćenjem električne energije i lož ulja znatno skuplje od grejanja na gas, dok je, po troškovima, grejanje na ugalj veoma konkurentno – troškovi su isti ili neznatno veći u poređenju sa gasom. Međutim, kada se u razmatranje uzme manipulacija sa ugljem pa i lož uljem, svaka konkurentnost tih energenata se gubi.

Ipak, i pored tih odnosa u cenama, mnogi privatni i poslovni korisnici opredeljuju se za grejanje električnom energijom ugradnjom električnih kotlova zbog potpunog komfora u pogledu temperature i vremena grejanja, savršeno jednostavne manipulacije, minimalnog potrebnog prostora za ugradnju i cene opreme. U poređenju sa grejanjem iz daljinskih gradskih sistema, gas kao energent pobeđuje po oba osnova – troškovi su na nivou polovine godišnjih troškova za grejanje iz daljinskih sistema a uslove komfora zadovoljava veoma efektno. Naime, grejanje iz centralizovanih sistema nije za sve potrošače bogomdano jer ne omogućava da se temperatura podešava prema individualnim željama a vreme grejanja, ni u toku dana ni u toku godine, ne poklapa se sa individualnim potrebama ili navikama.

Zato što je u toj meri povoljniji od svih drugih energenata i vidova grejanja, gas je dospeo u gradska naselja sa kolektivnim stanovanjem u koja decenijama nije pripuštan – godinama se već na Novom Beogradu u novim stambenim objektima ugrađuju individualni kotlovi na gas, spakovani u okviru svake stambene jedinice, u kojima se gas koristi i za kuvanje i za pripremu tople vode. Na taj način, gas je dobio bitku na terenu, na kome je daljinsko grejanje bilo do tada neprikosnoveno.

NAREDNA ZIMA – TOPLIJA OD PROSEČNE

Ni naredna zima, bar kako najavljuju hidrometeorolozi u svojoj dugoročnoj prognozi, neće biti izvor velikih briga za sve one, koji razmišljaju o grejanju, svom ili svojih potrošača. U svim mesecima od oktobra do februara, kako se to može videti na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, srednje mesečne temperature – i minimalne i maksimalne biće iznad višegodišnjeg proseka za svaki mesec ponaosob.

Tako će u oktobru srednja minimalna biti viša za 0,70, u novembru takođe za 0,70, u decembru za 1,60, u januaru 1,60, u februaru za 1,40.

NAREDNA ZIMA – TOPLIJA OD PROSEČNE

Razlika srednjih maksimalnih temperatura je još prijatnija – u oktobru 0,70, u novembru 1,20, u decembru oko 20, u januaru 1,80 i u februaru 1,50.

Za Beograd prognozirane su srednje minimalne i srednje maksimalne temperature – oktobar 9,9 i 18,70, novembar 4,7 i 12,50, decembar 2 i 8,50, januar 0,8 i 6,70, februar 2,2 i 5,20.

A što se energenata tiče, bar sa jednim neće biti problema – Srbijagas je objavio da je, za potrebe punjenja skladišta gasa u Banatskom dvoru uzeo kredit jer mu za taj posao nedostaje 30 miliona evra. Sa punim skladištem gasa na početku grejne sezone ovaj distributer će mirno sačekati novu zimu, koja ionako neće biti surova. S obzirom na to da je prognozirana zima prosečne vlažnosti, reklo bi se da će i dopremanje mazuta i uglja teći neometano smetovima i neočišćenim drumovima.

GEOTERMALNO DALJINSKO GREJANJE U BOGATIĆU

Prvi daljinski sistem u Srbiji, koji koristi hidrogeotermalnu energiju za zagrevanje javnih ustanova trebalo bi da do početka grejne sezone počne da greje svoje potrošače u Bogatiću a uskoro bi njeni korisnici, kako su najavili predstavnici opštine, trebalo da postanu i građani i privreda.

Novi sistem grejanja obezbeđuje uštedu na godišnjem nivou od 12 do 18 miliona dinara, kao i smanjenje zagađenja vazduha. Reč je, kako je navedeno na sajtu opštine, o otvorenom prstenastom sistemu sa podstanicama u svakom od sedam javnih objekata.

GEOTERMALNO DALJINSKO GREJANJE U BOGATIĆU

Radovi se izvode po projektu urađenom u saradnji sa stručnjacima Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Ugovor o izgradnji sistema potpisan je krajem prošle godine. Troškovi izgradnje toplovodne mreže iznose oko 120 miliona dinara, od čega se 75 osto finansira iz kredita, a ostatak iz budžeta opštine Bogatić.

Opština Bogatić je u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom u Beogradu izradila studiju kompletnih geotermalnih potencijala i resursa na teritoriji opštine Bogatić. U studiji je predviđena druga faza, u kojoj će građanima i privredi moći da se ponudi toplotna energija koja se bude proizvodila, a krajnji cilj je proizvodnja električne energije.

Opština Bogatić jedna je od tri koja je 2012. godine, na osnovu tadašnje studije izvodljivosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine, ušla u izbor za finansiranje toplifikacije javnih ustanova iz sredstava Evropske unije. Godinu dana kasnije urađena je sanacija bušotine BB1 u Bogatiću. Geotermalna istraživanja u Mačvi započeta su pre više od 30 godina, nakon čega je utvrđeno da postoji veliki hidrogeotermalni potencijal, koji je do sada stajao neiskorišćen. Izvor: balkangreenenergynews

KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Unikredit banka je od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila kreditnu liniju od 600 miliona dinara za poboljšanje enegetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji. Kreditna linija je deo EBRD-ovog programa GEFF za finansiranje zelene ekonomije na Zapadnom Balkanu u ukupnom iznosu od 85 miliona evra, koji se sprovodi u saradnji sa Sekretarijatom energetske zajednice.

Unikredit odobrava potrošačke pozajmice za nabavke koje obezbedjuju uštede energije u iznosu do tri miliona dinara, sa rokom otplate do sedam godina. Godišnja nominalna kamatna stopa je sada 9,11 odsto, a efektivna 10,82 odsto. Pogodnost tih pozajmica je što njihovi korisnici mogu ostvariti povraćaj od 15 do 20 odsto ulaganja, u zavisnosti od toga da li nabavljaju robu iz jedne ili više proizvodnih grupa. Domaćinstva i stambene zajednice mogu da koriste pozajmice Unikredit banke za nabavku prozora ili vrata, adaptaciju fasade, kupovinu opreme za grejanje ili termoizolacionih materijala, fotonaponskih panela, toplotnih pumpi, ekonomične rasvete i druge nabavke koje doprinose ekonomičnosti i uštedi.

KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

"Cilj je da se smanji potrošnja energije i unapredi energetska efikasnost u skladu sa principima EBRD, ali i podigne svest gradjana o značaju zelene ekonomije", kazala je na konferenciji za novinare direktorka regionalne kancelarije EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai. Ona je navela da saradnja sa Unikredit bankom ima dvostruki značaj jer ne samo da će porodicama u Srbiji omogućiti da umanje račune za potrošnju energije i smanje emisiju štetnih gasova već je to i prvi projekat sa tom bankom koji će obezbediti kredite u domaćoj valuti.

Podsetila je da je EBRD 15 godina prisutan u Srbiji gde je investirao više od pet milijardi dinara, a samo u ovoj godini verovatno 400 miliona evra. Namera te banke je da 40 odsto njenih investicija bude u zelenu ekonomiju. Predsednica Izvršnog odbora Unikredit banke Feza Tan je kazala da banka u saradnji sa EBRD radi na promociji važnosti unapredjenja zaštite životne sredine u Srbiji.

"Krediti koje nudimao našim klijentima ne samo da će sačuvati njihov novac već i omogućiti svetliju i zdraviju budućnost za nas i buduće generacije", rekla je Tan. Istakla je da je istraživanje radjeno prošle godine pokazalo da devet odsto domaćinstava u Srbiji koristi energetski efikasne proizvode.

Izvor: Beta

GDE USMERITI PROFIT TOPLANA

Ne bi trebalo da profitabilnost sama po sebi bude cilj u poslovanju javnih komunalnih preduzeća. Jer kod toplana, na primer, profit kao rezultat razlike između prodajne cene grejanja i cene koštanja te usluge posledica je monopolskog formiranja prodajne cene grejanja. Tako pozitivna razlika između prihoda i rashoda jedne toplane nastaje po pravilu zbog znatno povoljnijih vremenskih prilika i tržišnih cena goriva od onih vremenskih prilika, odnosno, cena goriva na osnovu kojih je formirana prodajne cene grejanja. Zato bi profit, nastao po bilo kojoj od te dve osnove trebalo da se vrati, na odgovarajući način, potrošačima. Ali, ukoliko toplana posluje pozitivno zbog značajnih efekata poboljšavanja energetske efikasnosti, što je veoma poželjno, onda ima smisla da se tako ostvareni profit vrati onima, koji su ga svojim radom ostvarili a to znači zaposlenima, kroz stimulaciju ili nagradu i kroz poboljšanje radnih uslova, prvenstveno nabavkom kompjutera, merne i kontrolne opreme i slično.

Poznati su rezultati poslovanja dve daleko najveće toplane u Srbiji - Beogradskih elektrana i Novosadske toplane i, kao što se očekivalo, sudeći po neto dobiti, obe su u 2017. poslovale veoma uspešno. Na ukupan prihod obe firme u prošloj godini od oko 38 milijardi dinara, ostvarena je dobit od skoro 7 milijardi dinara! Kratka analiza rezultata poslovanja i poređenja sa poslovanjem prethodne, 2016. godine, pokazuje da su i ukupan prihod i troškovi goriva i energije na skoro istom nivou što je svakako posledica sličnih vremenskih uslova u te dve grejne sezone. Razdvojeno gledano, slika se unekoliko razlikuje. Tako su Beogradske elektrane imale prošle godine za trećinu manju dobit nego pretprošle i pored istih troškova goriva prvenstveno zbog povećanja amortizacije i „autsorsinga“ dok je Novosadska toplana uvećala dobit za oko 50% zahvaljujući brojnim uštedama u poslovanju.

Pojednostavljenim pristupom završnim računima dve najveće toplane Srbije može se uočiti da njihova čista dobit iznosi oko jedne šestine ukupnog prihoda. Drugim rečima, laički gledano, da su potrošači platili u prethodnoj godini oko 17% manje na ime troškova grejanja ove dve firme bi ipak poslovale, ako ne pozitivno a ono svakako bez gubitaka! Eto prostora, pre nego što uplate (ako već nisu uplatile) svoju (ili – našu?) dobit u budžete svojih gradova da se razmisli o procentu umanjenja cene grejanja a da se ne ugrozi poslovanje ni jedne od te dve toplane. Jer, od ukupne dobiti za 2016. od 8 milijardi dinara, Beogradske elektrane su u budžet Grada uplatile 3 milijarde dinara (za 2015. u istu kasu uplaćeno je 2,6 milijardi).

Valjalo bi proveriti kakva je situacija u drugim gradovima u Srbiji pa razmisliti da li u godišnjim bilansima toplana treba tražiti jedan od najvažnijih razloga što se naknada za grejanje ne naplaćuje u mnogo većoj meri prema potrošnji energije nego se zadržava stari lepi paušal. Nema sumnje da bi, s obzirom na stagnaciju ili porast prosečnih spoljnih temperatura u grejnoj sezoni i manji utrošak energenata, prihod toplana bio manji kada bi se svim potrošačima naknada za grejanje naplaćivala po utrošku. Kao posledica, i dobit preduzeća i prilog u kasu budžeta gradova i opština bili bi manji ili znatno manji a to lokalnim vlastima nije simpatično.

A šta tek reći za Nišku toplanu, kod koje je Državna revizorska institucija ustanovila da su u cenu grejanja uključeni troškovi, koji se ne bi smeli, prema važećoj metodologiji, obračunavati kroz cenu grejanja. Postoje tvrdnje da bi građani, oslobađanjem cene grejanja od raznih „kamata na kamatu“, stipendija i naknada za poklone troškove grejanje plaćali po upola nižoj ceni od obračunate.

ČISTA ENERGIJA IZ OTPADA U VINČI

Da je Beograd odlučio da konačno reši sudbinu deponije otpada u Vinči bilo je jasno kada je krajem prošle godine Gradski parlament dao zeleno svetlo za izgradnju postrojenja za preradu otpada. Ubrzo je gradska vlast sklopila na 25 godina ugovor po modelu javno-privatnog partnerstva sa konzorcijumom francuske kompanije SUEZ i britanske ispostave japanske firme ITOČU (SUEZ Groupe SAS & I-Enviroment Investments Ltd.). Ovaj konzorcijum će uložiti 300 miliona evra u fabriku za preradu otpada a grad će mu plaćati godišnju naknadu od 38 miliona evra.

Deponija „Vinča” formirana je 1978. godine, a od 1998. jedina je na području grada. Prima oko 1.500 tona otpada dnevno (oko pola miliona tona godišnje), što je čini najvećim mestom za odlaganje smeća u Srbiji. Kao jedna od 50 najvećih u svetu, deponija u Vinči je ogroman ekološki problem - neuralgična tačka kada se govori o zaštiti životne sredine.

ČISTA ENERGIJA IZ OTPADA U VINČI

Odmah početkom ove godine, u pripremi za početak realizacije celog projekta, urađene su izmene i dopune plana detaljne regulacije za prostor deponije u Vinči. Planske izmene rezultat su prilagođavanja koja su neophodna kako bi se realizovalo tehničko rešenje dogovoreno tokom koncesionih pregovora. Tehiničko rešenje podrazumeva izgradnju spalionice sa kogenerativnim blokom za električnu i toplotnu energiju, izgradnju nove deponije za skladištenje i preradu građevinskog otpada, kao i svu prateću infrastrukturu za ove pogone. Ukupna bruto građevinska površina planiranih objekata u kompleksu iznosi 23.500 m2, dok će komunalna zona deponije biti proširena sa sadašnjih 53 na 132 hektara.

Na kompleksu nove deponije tretiraće se samo otpad koji ne može da ide u reciklažu, dok će u međuvremenu, do izgradnje postrojenja, što će potrajati tri godine i okončaće se 2022, grad u svim opštinama napraviti reciklažno dvorište za odvajanje otpada koji može da se recilira. U ugovorenom partnerstvu, Gradu ostaje kompletna reciklaža i izdvajanje svih korisnih komponenti iz otpada. Preduslovi za izgradnju centra za upravljanje otpadom podrazumevali su uspostavljanje sistema koji se zasniva na izgradnji reciklažnih dvorišta i primarne reciklaže na nivou domaćinstava, separaciji otpada, izgradnji postrojenja koja gas i otpad pretvaraju u električnu i toplotnu energiju i postrojenja za tretman građevinskog otpada.

Da bi se sve to uradilo, planirana je izgradnja 14 reciklažnih centara. Grad je, u saradnji sa „Gradskom čistoćom”, dosad opremio tri, preuzeo na upravljanje i reciklažni centar u Mirijevu, a u toku je pribavljanje dokumentacije za otvaranje još tri ovakva centra. Planirane su dve stanice za razvrstavanje opasnog otpada, a u toku je i regulisanje urbanističke dokumentacije za izgradnju transfer stanica u Zemunu. Ovo postrojenje činiće sistemi za prijem komunalnog otpada, za njegovo sagorevanje, za tretman dimnog gasa, stalnog praćenja emisije u vazduhu, za tretman otpadnih voda, postrojenja za tretman nataloženog i letećeg pepela i ostatka posle čišćenja dimnih gasova Vrste otpada koje se, po ugovoru, ne smeju spaljivati jesu akumulatori, gume, izolacioni materijali (kamena vuna, azbest, kalcijum-silikatne ploče, keramička vlakna...), bela tehnika, frižideri, „klime”, zamrzivači, radioaktivni i klinički otpad. Na osnovu odrednica ugovora razvrstani neopasni i nereciklirani otpad bi se spaljivao u izgrađenoj spalionici, a preostala šljaka, posle hlađenja, otpremala do posebne kasete u okviru „nove deponije”.

Vrste otpada koje se, po ugovoru, ne smeju spaljivati jesu akumulatori, gume, izolacioni materijali (kamena vuna, azbest, kalcijum-silikatne ploče, keramička vlakna...), bela tehnika, frižideri, „klime”, zamrzivači, radioaktivni i klinički otpad. Na osnovu odrednica ugovora razvrstani neopasni i nereciklirani otpad bi se spaljivao u izgrađenoj spalionici, a preostala šljaka, posle hlađenja, otpremala do posebne kasete u okviru „nove deponije”.

Električna energija proizvodiće se u turbinskom postrojenju i isporučivati elektrodistributivnoj mreži. U toku grejne sezone parna turbina će pored električne energije proizvoditi i toplotnu i biće povezana na sistem daljinskog grejanja, na toplanu Konjarnik. Istina, u Strategiji razvoja Beogradskih elektrana nema detalja o ovom povezivanju jer je strateški dokument donet pre donošenja odluke o izgradnji spalionice. Postrojenje spalionice biće opremljeno sistemom za kontrolu zagađenja vazduha, koji obezbeđuje da dimni gasovi sadrže dozvoljene vrednosti štetnih komponenti, u skladu sa propisima EU. Sistem će imati filter za zadržavanje prašine i merno-regulacionu opremu za stalno praćenje i kontrolu polutanata, koji će se emitovati u atmosferu.

GAŠENJE KOTLARNICA U BEOGRADU

Nedavno se u beogradskim novinama pojavio tekst o gašenju individualnih kotlarnica u Beogradu, napisan očigledno na osnovu podataka, dobijenih iz Beogradskih elektrana. Jedna od zanimljivosti tog teksta je podatak o broju ugašenih kotlarnica, s tim što se ne naznačuje na koji se period taj podatak odnosi. Reklo bi se – od početka programa gašenja individualnih kotlarnica i konstatuje se da je do danas ugašeno 1050 kotlarnica. Da li je to tačan podatak? Naša dokumentacija, pažljivo pripremana u prethodnih godinu dana, koju ćemo uskoro objaviti, dovodi tu tačnost u sumnju ali sa pozitivnom konotacijom – ugašeno je skoro 1250 kotlarnica! Grube računice ukazuju na to da je Grad u tu svrhu, u raznim vidovima, uložio preko 250 miliona evra.

Pouzdan popis svih individualnih kotlarnica u gradu nikada nije napravljen ali su za potrebe planiranja, projektovanja i izgradnje sistema centralizovanog daljinskog grejanja Beograda, odnosno za potrebe izrade Idejnog projekta toplifikacije Beograda (1981) prebrojane one kotlarnice, koje su se nalazile u zoni moguće toplifikacije i inventarom se došlo do podatka da je takvih kotlarnica u Beogradu krajem sedamdesetih godina prošlog veka bilo između 1200 i 1300 a vremenom je, ažuriranjem i prečišćavanjem, taj broj fiksiran na 1250.

Beogradske elektrane planiraju da do 2021. godine ugase preostale individualne kotlarnice ali i dva toplotna izvora, Zemun i Banovo brdo, koji nisu iz kategorije individualnih ali imaju emisije štetnih materija iznad granične vrednosti emisije. Pošto je konstatovano da je „njihovo unapređenje u pogledu emisija štetnih materija tehnološki izazovno ili nemoguće, a skoro sigurno i finansijski neisplativo”, i te kotlarnice su predviđene za gašenje. GAŠENJE KOTLARNICA U BEOGRADU

Tako će se 2021. godine okončati program gašenja individualnih kotlarnica u Beogradu, započet sedamdesetih godina prošlog veka. Nije suvišno ukazati i ovom prilikom na značaj izgradnje toplane Dunav i toplifikacije centra grada jer je samo na području ove toplane ugašeno 600 kotlarnica!

Hronologija gašenja individualnih kotlarnica ne može se pouzdano rekonstruisati ali se do približne dinamike dolazi preko podataka, koji su objavljivani u raznim periodima i raznim povodima. Posebno je značajno za validnost podataka to što ih je poslednjih godina redovno davao isti menadžment Beogradskih elektrana, koji je svakako vodio računa o konzistentnosti svojih podataka.

Evo pregleda sabranih podataka o dinamici gašenja, prema raznovrsnoj dokumentaciji Beogradskih elektrana: • u toku 1988/89 ugašeno 20 kotlarnica, • do 1990. ugašeno preko 300 kotlarnica, • od 1988. do 1992. oko 550, kasnije oko 200 kotlarnica, • do 1996. ugašeno 557 a do 2015 više od 1.200 kotlarnica, • od 1987. do 2009. ugašeno 158 kotlarnica, • od 1989. do 2010. ugašeno je 1.030 kotlarnica, • u toku 2008. ugašeno 14 kotlarnica, • u toku 2010. u sastavu Beogradskih elektrana su 123 toplotna izvora, • u toku 2016. ugašeno 8 kotlarnica, • krajem 2016. ostaje još 13 kotlarnica na Karaburmi, • na početku 2017. ostaje za gašenje 21 kotlarnica, uz stalne toplane u Zemunu i na Banovom brdu – ukupno 23 kotlarnice.

LETO – VREME ZA ISKLJUČENJE IZ SISTEMA GREJANJA

Leto je pravo vreme za isključenje iz sistema daljinskog grejanja – ako, naravno, postoji opravdan razlog da se potrošač isključi iz sistema. Da li uopšte postoje opravdani razlozi za takav poduhvat i koja je procedura?

Dva najčešća razloga koje potrošači navode za isključenje su loše grejanje i visoka cena grejanja. U tom pogledu, aktivnosti potrošača grejanja, priključenih na nišku toplanu, dobro su poznati i tu akciju sistematski sprovodi udruženje građana, osnovano sa tim ciljem. Ali, postoje zahtevi za isključenje i u drugim gradovima – prema nekim podacima, samo u Beogradu je u 2017. godini isključeno 775 potrošača, gotovo podjednak broj stanova i poslovnih lokala. Pravno, isključenje je omogućeno gradskom odlukom o snabdevanju toplotnom energijom ali ta procedura nigde nije detaljno razrađena na nivou pravnog akta, proisteklog iz navedene gradske odluke.

Generalno, isključenje kao ni priključenje nije dozvoljeno bez saglasnosti komunalnog preduzeća ali dok za potrošače, koji plaćaju grejanje po površini koja se greje procedura isključenja nije precizirana, za takozvane tarifne kupce postupak je detaljnije obrađen - isključenje kućnih grejnih instalacija tarifnog kupca iz sistema daljinskog grejanja vrši se na njegov zahtev uz obavezu kupca da nadoknadi sve troškove isključenja iz sistema daljinskog grejanja. Isključenje kupca iz sistema daljinskog grejanja vrši komunalno preduzeće.

LETO – VREME ZA ISKLJUČENJE IZ SISTEMA GREJANJA

Broj isključenih potrošača u odnosu na ukupan broj potrošača jedne velike toplane je gotovo beznačajan – u Beogradu je to, na primer, manje od tri promila godišnje ali taj pokazatelj praktično ništa ne govori jer problemi, nastali isključenjem potrošača, reperkutuju se ne na toplanu već na celu zgradu, u kojoj se potrošač nalazi. Pojednostavljeno, proračun grejanja svih stanova i lokala u jednoj zgradi uključuje proračun efekata razmene toplote kroz zidove i podove svih stanova i lokala pa isključenjem jednog stana ili lokala remeti se grejanje u susednim stambenim ili poslovnim jedinicama, što stvara uslove da se korisnici tih jedinica žale na nekvalitetno grejanje posle isključenja njihovog suseda. To je razlog zbog kojeg komunalna preduzeća krajnje restriktivno pristupaju svakom zahtevu za isključenje.

Toplane u Srbiji nemaju jedinstvene procedure za isključivanje sa sistema daljinskog grejanja. Jeste završetak grejne sezone pravi trenutak za sve one koji više ne žele da koriste usluge svoje toplane i odlučili su da svoj stan ili poslovni prostor isključe sa sistema daljinskog, odnosno centralnog grejanja ali da bi se ta procedura uopšte uzela u razmatranje, podnosilac zahteva mora, zbog navedenog poremećaja grejanja u susednim jedinicama u zgradi, da prethodno pribavi saglasnost svih korisnika stambenog ili poslovnog prostora u toj zgradi. Pošto u gotovo svakoj zgradi postoji i neki stanar, koji zna ili naslućuje probleme, koji mogu da nastanu posle isključenja, to se te saglasnosti ne dobijaju tako lako. Tehnički, bilo bi sasvim opravdano da korisnici stanova ili lokala u susedstvu podnosioca zahteva potražuju i troškove za dodatne radove na termičkoj izolaciji svojih zidova, podova ili tavanica, koji se graniče sa takvim stanom ili lokalom. A za taj zahtev neophodan je i odgovarajući tehno-ekonomski elaborat, što svakako dalje podiže troškove planiranog isključenja.

ZAŠTO PO POTROŠNJI KAD JE SIGURNIJE PO KVADRATU

Ni toplane ni građani, navodno, ne žure sa uvođenjem plaćanja toplotne energije po utrošku iako su propisi na snazi već nekoliko godina. Da li je baš tako a ako jeste – zašto se ne poštuju propisi?

Prelazak na naplatu prema utrošenoj toplotnoj energiji u Beogradu, u kojem je na sistemu daljinskog grejanja oko 321.000 stanova jeste veoma zahtevan, izazovan i dugoročan proces koji traži angažovanje svih – republičkih i lokalnih organa, energetskih subjekata, odnosno toplana, kao i potrošača organizovanih u skupštinama stanara – zaključili su složno učesnici skupova o naplati grejanja po utrošku u Beogradu, koje je organizova Sekretarijat za energetiku grada.

S druge strane, neko je naveo da bi, prema mišljenju građana, uvođenje naplate grejanja po utrošku moglo biti udar na kućni budžet, ali i odlično rešenje za one koji ne greju sve prostorije, ili veći deo dana provode van stana. Ili, „ekspertsko“ mišljenje: ,,Postoji jedan deo toplotne energije koji je nemerljiv. To su toplotni gubici koji se javljaju u samoj podstanici i kroz vertikale koje prolaze kroz stanove, pa treba definisati koliko iznosi taj nemerljivi deo.“

Toplane imaju obavezu da potrošačima omoguće da grejanje plaćaju po potrošnji, a ne po kvadratu, ali se većina elektrana pravda mnogobrojim problemima - visokim troškovima za kalorimetre, lošom izolacijom stanova, potencijalno većim računima na koje se posle kupci žale...

Ali, nije ključno pitanje zašto građani ne žele da im se potrošena toplotna energija obračunava prema mernim uređajima nego – zašto toplane u Srbiji sistematski izbegavaju da ovaj vid obračuna naknade za grejanje primene u svim objektima, u kojima je ugrađena odgovarajuća oprema koju su, nema nikakve dileme, na ovaj ili onaj način platili potrošači toplotne energije, niko tu ništa nije donirao.

Jedan od najvažnijih razloga za to je lako razumljiv – sadašnje cene naknade za grejanje po grejanoj površini određene su u vreme kada su zime bile mnogo hladnije nego poslednje dve-tri godine i usklađivane su sa cenama energenata – kada su te cene rasle ali ne i kada su padale. Povoljnim zimskim uslovima svakako treba dodati pozitivne rezultate u povećanju energetske efikasnosti, koji su evidentni. Na osnovu takvih cena prihodi toplana su znatno viši od rashoda pa u njihovom godišnjem bilansu uvek ostane priličan iznos u obliku dobiti koji velikim delom toplane uplaćuju svojoj opštini. Prema tome, kada bi se taj prihod a samim tim i dobit smanjili, prikraćene ne bile samo toplane nego i opštine a one to ne mogu da dozvole.

Pogledajmo primer u Beogradu prema zvaničnim finansijskim izveštajima Beogradskih elektrana. Ukupna dobit za 2016. je 8 milijardi dinara, od toga je u budžet Grada uplaćeno 3 milijarde dinara (za 2015. u istu kasu uplaćeno je 2,6 milijarde). U prvih šest meseci 2017. prihod je manji za 1,5 milijardi a rashodi su manji za 3,1 milijardu pa je realno očekivanje da je i u prošloj godini ostvarena lepa dobit iz koje će se u budžet Grada uplatiti takođe lepa suma, o čemu će se, doduše, odluka tek doneti.

Dakle, s obzirom na porast prosečnih spoljnih temperatura u grejnoj sezoni (u poslednjih pet godina najniža prosečna spoljna temperatura u grejnoj sezoni je bila 2012. godine 3,10C a narednih godina je bila čak preko 60C) i manji utrošak energenata, realno je zaključiti da bi prihod ovog preduzeća bio manji ili znatno manji kada bi se svim potrošačima naknada za grejanje naplaćivala po utrošku. U skladu sa tim, i dobit preduzeća i prilog u kasu budžeta Grada bi bili manji ili znatno manji.

Potpuna je ista ili slična situacija i u drugim gradovima u Srbiji i u tim bilansima treba tražiti jedan od najvažnijih razloga što se naknada za grejanje ne naplaćuje u mnogo većoj meri prema potrošnji energije nego se zadržava stari lepi paušal.

BIOMASA U 10 TOPLANA

U nastavku projekta "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji", prvih 10 toplana u Srbiji počeće ove godine sa realizacijom planova prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Tehničku podršku pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansijsku Nemačka razvojna banka (KfW), projekat je vredan oko 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit KfW-a, dva miliona grant ove banke a pet miliona dar Vlade Švajcarske.

Korist od ovog projekta vidi se u tome što kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, novac ostaje na lokalnom terenu a otvara se prostor za nova radna mesta. Pri tom, smanjenje zagađenja životne sredine pokretački je motiv da zapadno-evropske države pomažu ostvarenje ovakvih projekata. Procenjeni potencijal poljoprivredne biomase u Srbiji je reda 1,7 miliona tona a drvne 1,5 miliona tona evivalentne nafte. Poznato je da se najviše poljoprivredne biomase dobija od kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i šećerne repe. U prethodne dve godine, uz podršku programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji", realizovana su dva inovativna projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije.

BIOMASA U 10 TOPLANA
Jedan od tih projekata - prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, Dom zdravlja, Kulturni centar i Opštinsku upravu - realizovan je u Priboju.Ova opština je i jedna od deset koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Ugovoreni projekat trebalo bi da bude završen do 2019. godine.

Ono što, međutim, nalaže promišljen pristup projektima, koje finansiraju strani investitori, odnosi se na korišćenje tehnologije jer je redovna praksa da sa stranim sredstvima dolazi i strana oprema. Ukoliko bi se to nekontrolisano primenilo i u okviru programa korišćenja biomase, naša kotlogradnja bi izgubila interesantan deo tržišta ali i priliku za razvoj, što je od neprocenjivog značaja i za privredu i za obrazovne institucije.Pravilno odabrani tenderski uslovi kod kupovine opreme treba da zaštite domaće proizvođače kotlovske opreme od favorizovanog nastupa stranih firmi. Pravi pristup je u tome da se nađe prihvatljiv odnos između kategorija kao što su zapošljavanje domaće radne snage, tehnološki razvoj domaće kotlogradnje i rentabilnost ulaganja.

NOVI CILJ EU – 35% IZ OBNOVLJIVIH IZVORA!

Prošle nedelje Evropski parlament je usvojio predloge da se kao obavezni ciljevi do 2030. godine na nivou Evropske unije ostvari 35% poboljšanja energetske efikasnosti, najmanje 35% udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije i 12% udela energije iz obnovljivih izvora u transportu, do 2030.

Da bi se ispunili ovi opšti ciljevi, od država članica EU se traži da odrede svoje nacionalne ciljeve, koji će se nadgledati i ostvarivati u skladu sa nacrtom zakona o upravljanju Energetskom unijom.

Ukratko, evo kako te mere izgledaju:

• 35% obavezujući cilj energetske efikasnosti EU
• Obnovljiva energija: obavezan cilj 35%
• 12% energije potrošene u transportu iz obnovljivih izvora
• Do 2022. godine, 90% benzinskih stanica treba da ima punjače za električna vozila.

Na taj način, nakon usvajanja ovog predloga, pregovori sa ministrima Evropske unije mogu odmah da počnu, jer je Savet svoje opšte odredbe o energetskoj efikasnosti usvojio 26. juna a o obnovljivim izvorima i o upravljanju Energetskom unijom 18. decembra 2017. godine.

Ove odredbe su usvojene sa ogromnom većinom glasova – za predlog je glasalo skoro 500 od ukupno 675 poslanika.

Osnov za određivanje postavljenih ciljeva je projektovana potrošnja energije 2030. godine. Kada je reč o udelu energije iz obnovljivih izvora, tu je ostavljena mogućnost, u opravdanim uslovima za umanjenje obaveze do 10%.

Od država članica se takođe traži da snažno promovišu postavljene ciljeve u pogledu energetske efikasnosti i povećanja udela obnovljivih iozvora.

NOVI CILJ EU – 35% IZ OBNOVLJIVIH IZVORA!

ONI DIŠU PUNIM PLUĆIMA

Opet magla i izmaglica u Beogradu – opet „onečišćen“ vazduh u glavnom gradu! I odmah je plasirano ekspertsko objašnjenje – u jesenjim prohladnim danima učestala je pojava prizemnih temperaturnih promena (čitaj: vazduh je pri tlu hladniji), koje u tom sloju zadržavaju produkte sagorevanja, koji zagađuju vazduh. I potom – čim je hladno potrebno je grejanje pa se koriste lokalna kućna ložišta i „male toplane“. Međutim, u području u kojem je vazduh na visini udisanja najzagađeniji praktično više nema „malih toplana“ jer su sve one, poznate kao individualne kotlarnice, ugašene a potrošači priključeni na daljinski sistem „Beogradskih elektrana“.

Pa otkud onda pogoršanje kvaliteta vazduha, koje je zabeleženo u centru Beograda? Prava analiza će biti moguća kada sve automatske stanice za merenje kvaliteta vazduha budu u funkciji i to kontinualno a ne kao sada – neke rade, neke ne rade ili rade s vremena na vreme. A dunuće, ili već duva, i košava pa će očistiti prizemne slojeve atmosfere.

ONI DIŠU PUNIM PLUĆIMA
Karikatura Toše Borkovića preuzeta iz NOVOSTI

NIŠTA OD FONDA ZA EE U 2017?

Krajem decembra 2016. u Beogradu je osnovan Fond za energetsku efikasnost. Kako je najavio gradonačelnik Siniša Mali, fond će predstavljati bazu i osnovu da se započne masovniji projekat povećanja energetske efikasnosti, kako u javnim tako i u privatnim zgradama. “Krajnji cilj je da našoj deci ostavimo zeleniji, energetski pametniji i lepši grad, a to će i čitavu Srbiju pokrenuti napred i biti ideja vodilja za ostale lokalne samouprave”, rekao je jednom prilikom Mali.

Grad se opredelio za rivolving koncept energetskog fonda, što znači da bi se korišćena sredstva vraćala na račun fonda. Komisija, koja je predviđena rešenjem o osnivanju fonda, biraće za realizaciju projekte rekonstrukcije javnih i privatnih objekata, koje su korisnici prijavili posle raspisivanja javnog poziva za prikupljanje projekata - ponuda. Grad bi takođe, preko Sekretarijata za energetiku i konsultantske ekspertske grupe pratio realizaciju projekata i trošenje dodeljenih sredstava. Predviđeno je takođe da se efekti energetskih ušteda, ostvarenih finansiranom rekonstrukcijom, beleže i prate u dužem vremenskom periodu. Pošto je reč o kreditnim sredstvima iz gradskog fonda, ne očekuje se da će period vraćanja biti kraći od 10 godina i to bez ikakve kamate i valutne klauzule!

NIŠTA OD FONDA ZA EE U 2017?

Krajem marta ove godine Gradonačelnik je doneo Program korišćenja sredstava fonda za energetsku efikasnost za 2017. godinu. Program sadrži opis aktivnosti, koje će se finansirati sredstvima fonda i to vrlo detaljno. Finansiraće se izrada tehničke dokumentacije za izvođenje radova i izvođenje radova na poboljšanju građevinskih karakteristika zgrada sa stanovišta potrošnje toplotne energije, zatim popravka ili zamena energetskih uređaja i postrojenja i izrada energetske tipologije zgrada u Beogradu a nisu zaboravljeni ni stručni nadzor i savetodavne usluge, ukupno 124 miliona dinara samo u 2017. godini. Ipak, s obzirom na to da niti je imenovana komisija za sprovođenje programa a nije raspisan ni javni poziv, ovako ambiciozan program moraće najvećim delom da se pomeri za sledeću godinu.

Ipak, moguće je da se na jednoj ili dve javne zgrade aktivnosti bar započnu ove godine izvođenjem radova kao što su: “poboljšanje termičkog omotača zgrada javne namene putem poboljšanja, odnosno zamene spoljnih prozora i vrata i postavljanjem ili poboljšanjem postojeće termičke izolacije zidova, krova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova i podova na tlu, kao i ostalih zidova prema negrejanom prostoru”. Za ovu namenu predviđeno je 6 miliona dinara, uključujući i izradu dokumentacije.

Ceo tekst možete pogledati na linku: Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za energetsku efikasnost grada Beograda za 2017. godinu.

AEROZAGAĐENJE U SRBIJI - ALARMANTNO

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da svake godine u Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umre više od 5.400 ljudi, izjavila je šefica SZO Evropskog centra u Bonu za životnu sredinu i zdravlje Elizabeta Paunović na skupu u Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije.

- Analize su pokazale tačno stanje po opštinama, gde su crne tačke i koje aktivnosti treba preduzeti da bi se problem rešio - rekla Paunović na okruglom stolu o životnoj sredini u Beogradu.

Prema njenim rečima, u rešavanje problema zagađenosti vazduha treba da se uključe sve nadležne institucije, ali i lokalne samouprave jer je, kako je naglasila, međuresorska saradnja jedini način da se stanje u toj oblasti popravi.

Zanimljivo je da je prošle godine u izveštaju vodeće evropske organizacije koja se bavi uticajem životne sredine objavljeno da su troškovi obolevanja zbog zagađenja vazduha oko četiri milijarde evra godišnje! Ali, tada je navedena znatno manja smrtnost kao posledica zagađenja vazduha:

"Podaci pokazuju da je vazduh u Srbiji razlog za brigu jer se procenjuje da je broj prerane smrti u Srbiji oko 1.000 godišnje usled zagađenja vazduha", rekla je Ana Štaufer iz Evropske alijanse za životnu sredinu.

Uroš Rakić, stručni saradnik Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", koji je godinu dana radio na analizi uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine, uz pomoć najsevremenijeg softvera SZO, ističe da su podaci potvrdili da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana.

AEROZAGAĐENJE U SRBIJI - ALARMANTNO

Kako je precizirao, urađena su istraživanja o uticaju na zdravlje azot dioksida (NO2) i ozona (O3), a u 11 gradova urađena je i analiza koliko emisija suspendovanih čestica (PM10) u vazduhu utiče na zdravlje.

“Ukoliko bi zagađenje tim česticama smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio”, kazao je Rakić i naveo da su analize pokazale najveća zagađenja izmerena u Beogradu, Užicu i Valjevu.

Istraživanje je pokazalo i da problem predstavlja neadekvatno staranje o automatskim mernim stanicama koje mere kvalitet vazduha, zbog čega pojedine nisu radile i više godina. Za održavanje 45 mernih stanica godišnje je potrebno oko pola miliona evra.

Nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja za životnu sredinu i zdravlje pri SZO Branislava Matić Savićević istakla je da zagađeni vazduh najviše izaziva respiratorna oboljenja, ali sve više i moždane udare i srčana oboljenja.

“SZO je sa agencijom za istraživanje raka UN 2014. potvrdila da čestično zagađenje ima kancerogena svojstva. To ne znači da je svaka praškasta materija kancerogena, ali mora se imati u vidu da se na veliki broj čestica u vazduhu lepe štetne materije”, kazala je ona.

Prošle godine je objavljeno da svakodnevna praksa lekara na plućnoj klinici u Beogradu pokazuje da je vazduh u Srbiji loš. Stalni porast plućnih i drugih oboljenja - 35 odsto u poslednjih 15 godina - govori u prilog tome.

"Imamo značajno povećanje obolevanja od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća u odnosu na pre 15-20 godina. Postoji isto tako značajni stalni porast obolevanja od karcinoma pluća - to su neki direktni pokazatelji koji govore o našoj lošoj životnoj sredini", rekla je tada direktorka Klinike za pulmologiju u Beogradu Dragana Jovanović.

OBNOVLJIVA ENERGIJA – NAJVEĆI POSLODAVAC

Više od 9,8 miliona ljudi bilo je zaposleno 2016. godine u oblasti obnovljivih vidova energije a u tom sektoru globalni energetski sistem otvara više novih radnih mesta nego u tehnologijama fosilnih goriva.

Pre pet godina u sektoru obnovljivih energija radilo je 7 miliona ljudi ali zahvaljujući padu cena i podsticajnim politikama postojano su uvećavani investiranje i zapošljavanje. Tako je u poslednje četiri godine broj radnih mesta u korišćenju solarne energije i energije vetra više nego udvostručen. Kako se svet sve više orijentiše na obnovljive enrgije, očekuje se da će u toj oblasti do 2030. godine raditi više od 24 miliona ljudi, dva i po puta više nego prošle godine, kaže se u najnovijem izveštaju o obnovljivoj energiji i zapošljavanju za 2017. godinu Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (International Renewable Energy Agency - IRENA).

Najveći broj radnih mesta u sektoru obnovljive energije otvoren je u Kini, Brazilu, SAD, Indiji, Japanu i Nemačkoj a samo u Kini u sektoru obnovljivih energija radi 3,64 miliona zaposlenih. Izveštaj agencije IRENA pokazuje da je najveći “poslodavac” prošle godine oblast solarne energije, sa oko 3,1 milion zaposlenih, što je 12% više nego prethodne godine, i to uglavnom u Kini, SAD i Indiji. U SAD broj radnih mesta u oblasti solarne enrgije rastao je 17 puta brže nego ukupna privreda, sa povećanjem od 25% u odnosu na prethodnu godinu - tamo je zaposleno 260 hiljada ljudi.

Zahvaljujući godišnjem povećanju od 7% postrojenja za energiju vetra zapošljavaju 1,2 miliona ljudi. Brazil, Kina, SAD i Indija su takodje vodeći i na tržištu bioenergije sa oko 2,7 miliona zaposlenih. U hidroenergiji, koja je po instalisanoj snazi daleko najznačajniji vid obnovljive enrgije, zaposleno je oko 1,5 miliona ljudi.

U Aziji je locirano 62% svih zaposlenih u obnovljivim energijama a Malezija i Tajland su postali globalni centri za proizvodnju solarnih panela.

OBNOVLJIVA ENERGIJA – NAJVEĆI POSLODAVAC

Izvor: IRENA

SAGOREVA GAS A EMITUJE SO2

U publikaciji Kvalitet životne sredine u gradu Beogradu 2012-2015, koji je nedavno izdao Gradski sekretarijat za životnu sredinu, u tabeli o emisijama štetnih gasova iz toplotnih izvora „Beogradskih elektrana“, prikazano je da jedna od najvećih toplana, toplana Cerak, u periodu u kojem je korišćen isključivo prirodni gas, emituje znatne količine sumpordioksida. Isporučilac gasa „Srbijagas“ na svom sajtu, međutim, daje elementarnu analizu prirodnog gasa, koji isporučuje i tvrdi da u njemu nema sumpora ili jedinjenja sumpora ni u tragovima! Otkud onda SO2 u podacima o emisijama gasova?

SAGOREVA GAS A EMITUJE SO2 Istina, na internetu se mogu pronaći podaci o sadržaju sumpora u gasu, koji se dobija u Srbiji ali bi „Srbijagas“ morao da koriguje svoje podatke o proizvodu, koji isporučuje.

S obzirom na to da je gas u Beogradu stigao iz Rusije a da je svojevremno u Nemačkoj rađena veoma opsežna analiza uticaja ruskog gasa na životnu sredinu, uporedili smo beogradske podatke i rezultate nemačkih istraživanja i konstatovali da se u ovim potonjim nigde ne konstatuje postojanje sumpordioksida u emisijama gasovitih produkata sagorevanja pa ni u emisijama. Konačno, ono što se uvek ističe u prvi plan kao glavna prednost ovog energenta, to je značaj u zaštiti životne sredine jer ne sadrži sumpor pa sagoreva bez emisije sumpordioksida, uz praktično najmanju emisiju ugljendioksida u poređenju sa drugim energentima.

Pomenuta beogradska publikacija je dugo pripremana i očekivana, veoma je reprezentativna i bogata podacima i šteta je da na ovaj način gubi na kredibilitetu objavljenih podataka.

KORAK PO KORAK – OBRENOVAC SVE BLIŽI

Korak po korak, napreduje obnovljeni projekat grejanja Beograda iz Obrenovca – posle usvajanja detaljnog plana regulacije, potpisan je i Memorandum o razumevanju za projekat izgradnje toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd sa kineskom kompanijom kao potencijalnim izvođačem radova. Gradonačelnik najavljuje da će se uštedom na uvozu gasa od 43 miliona evra godišnje projekat, čija je vrednost između 200 i 300 miliona evra otplatiti za pet-šest godina. S druge strane, Srbija je uvozila električnu energiju u prva četiri meseca ove godine a u petom je zabeležen povećani pad proizvodnje u elektroprivredi. U kakvom su odnosu ti podaci sa činjenicom da će se zbog grejanja Beograda u termoelektrani u Obrenovcu smanjiti proizvodnja električne energije?

KORAK PO KORAK – OBRENOVAC SVE BLIŽI Ukupna instalisana snaga termoelektrane u Obrenovcu je 2.395 MW, ukupna snaga termoelektrana i toplana u sastavu elektroprivrede Srbije (bez onih na Kosovu) je 4.208 MW, ukupna instalisana snaga svih proizvodnih termo i hidro postrojenja je 7.043 MW.

Za potrebe grejanja Beograda umanjiće se snaga u TENT-u za 150 MW, što čini oko 6,5% snage TENT-a, manje od 4 % snage termoelektrana i nešto preko 2% ukupne instalisane snage elektroprivrede Srbije. Mana ovog umanjenja je što se odvija u sred zime, kada se struja uvozi po najvišoj ceni i što će, bilansno, doneti pad u proizvodnji električne enrgije ali je učešće tog umanjenja srazmerno malo – nevolja je što će za dvadesetak procenata povećati pad proizvodnje električne enrgije u zimskim mesecima.

Beogradske elektrane potroše za godinu dana prosečne zime oko 350 miliona m3 gasa i to plate, prema rečima Gradonačelnika, oko 140 miliona evra, što znači da je cena, po kojoj Beogradske elektrane plaćaju gas “Srbijagasu” oko 400 evra ili 450 dolara za 1.000 m3.

Kapacitet toplovoda računat je sa 600 MW toplotne energije, što znači da bi u toku grejne sezone moglo da se dopremi u Beograd oko 1.500 GWh, što je nešto ispod 40% ukupne sada proizvedene toplotne energije u “Beogradskim elektranama” i što bi moglo da donese čak veću uštedu na uvozu gasa od one koju je izračunao Gradonačelnik ali za to je potrebno da se energijom iz Obrenovca snabdevaju sve velike toplane u gradu.

REKORDNA POTROŠNJA ENERGENATA

Grejna sezona u Beogradu još nije završena, iako je 15. april dan zvaničnog okončavanja grejanja. Međutim, veoma hladan završetak aprila naterao je „Beogradske elektrane“ da nastave sa grejanjem koje, posle 3. maja više neće biti moguće zbog neophodnih remontnih radova, kada počinje priprema za narednu sezonu grejanja. Za te radove biće utrošeno više od 4 milijarde dinara ali to za ovo javno preduzeće nije problem, s obzirom na visok nivo naplate grejanja preko Infostana.

REKORDNA POTROŠNJA ENERGENATA U protekloj grejnoj sezoni, „Beogradske elektrane“ su zabeležile rekordnu potrošnju goriva, utrošeno je 368 miliona kubnih metara gasa i oko 30 hiljada tona mazuta, uz nekoliko hiljada tona uglja. Samo u decembru 2016. potrošeno je oko 80 miliona a u januaru čak 90 miliona kubnih metara gasa! Poređenja radi, pre 10-15 godina toliko je trošeno u toku cele grejne sezone.

Ova, rekordna potrošnja energenata posledica je produženog „ledenog“ perioda u februaru ove godine ali klima nije bila naklonjena ni u novembru i decembru – zabeleženo je da su „Beogradske elektrane“ grejale svoje potrošače cela 24 sata dnevno čak 76 dana, što je takođe nezabeleženo do sada. U februaru takvih dana je bilo 14. Ali je januar bio „ubitačan“ – što zbog klime što zbog praznika, stanovi su, počev od kraja decembra grejani i danju i noću čak 33 dana! Ima se, može se...

Iz ove količine goriva, emitovano je u vazduh Beograda oko hiljadu tona sumpordioksida i skoro 800 hiljada tona ugljendioksida. Da li je takva emisija gasova imala uticaja na izmerene koncentracije gasova u gradu, znaćemo kada se objave rezultati merenja.

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE U BEOGRADU

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE U BEOGRADU Konačno je, posle dugo vremena ugledala svetlost dana publikacija „Kvalitet životne sredine u gradu Beogradu u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini“, čiji je izdavač Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda. Publikacija sadrži niz veoma važnih podataka za oblast, koju obrađuje, o čemu svedoče i nazivi glavnih poglavlja – Vazduh, Voda, Zemljište, Buka... Naravno, od neprocenjive koristi bi bilo da je ova publikacija objavljivana svake godine jer su zainteresovani dragocene podatke morali da čekaju tri-četiri protekle godine. Ali, šta je – tu je. Sa kakvim se teškoćama Sekretarijat bori ne može se pročitati, iz razumljivih razloga, u publikaciji. Ali, ako ne može da se pročita ništa o teškoćama, može da se zaključi da je nedospustivo za metropolu poput Beograda da nema pravovremeno podatke o zagađenosti vazduha za 2014. i 2015. godinu pa gradski statistički zavod, umesto njih, dve godine preštampava podatke za 2013. godinu! Sada su se ti podaci pojavili u ovoj publikaciji, što je svakako za pohvalu a ostaje nejasno zašto nisu ustupljeni gradskim statističarima za njihove godišnjake.

Što se tiče podataka, koji nas prvenstveno interesuju, a to su podaci o emisijama zagađujućih materija iz toplotnih izvora, publikacija donosi tabele sa brojnim podacima, koji zahtevaju detaljnu i pažljivu analizu, zbog svog značaja ali i zbog neočekivanih podataka, koji se tu mogu naći, o čemu će više biti reči u nekom od sledećih izdanja našeg portala, posvećenog aerozađenju.

Najzad, korisnik publikacije koji bi hteo da se upozna sa uticajem aktuelnog stanja životne sredine u gradu Beogradu na zdravlje građana, u poglavlju „Životna sredina u funkciji prevencije i procene rizika za zdravlje“ neće naći ni jedan jedini podatak a imalo bi šta da nađe mesto u takvom materijalu, počev od oboljenja respiratornih organa u vezi sa kvalitetom vazduha, koji građani udišu, o čemu postoji uredna statistika u gradu.

Ko je zainteresovan da pogleda ovu dragocenu publikaciju u elektronskom obliku, link je KVALITET ŽIVOTNE SREDINE U GRADU BEOGRADU

TENT ĆE GREJATI BEOGRAD

Odluka je doneta – Termoelektrana "Nikola Tesla" će grejati ceo Beograd. Skupština grada Beograda usvojila je predlog plana regulacije za izgradnju toplovoda od termoelektrane u Obrenovcu do toplane "Novi Beograd". Odluka je doneta na inicijativu Javnog komunalnog preduzeća "Beogradske elektrane". TENT ĆE GREJATI BEOGRAD Realizacija tog projekta u prvoj fazi obuhvata rekonstrukciju blokova u termoelektrani "Nikola Tesla" i izgradnju toplovoda dužine 28 kilometara. Za toplovod će biti dovoljno 145 megavata snage u TENT-u, a mogao bi da se trajno reši problem snabedavanja Beograda toplotnom energijom.

Projekat izgradnje toplovoda od TENT-a do Beograda nije nov. Postojao je i pre dve decenije, neki radovi su bili početi, ali se od projekta odustalo. Već izgrađeni toplovod na novobeogradskoj strani Save je uništen – cevi su demontirane i prodate kao staro gvožđe, betonski kanal – zatrpan i uredno zatravljen. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš!

Prethodna etapa ove faze odigrala se 2014. godine, kada je Privredna komora Beograda pokrenula inicijativu za obnovu projekta toplovoda od Obrenovca do Beograda. PKB je tu inicijativu pokrenula zajedno sa Gradom Beogradom, Termoelektranom Nikola Tesla (TENT), Elektroprivredom Srbije (EPS) i Beogradskim elektranama, posle čega je urađena studija izvodljivosti ovog projekta, koja je pokazala da je projekat rentabilan.

Prema tadašnjim projekcijama, za realizaciju ovog projekta potrebno je oko 200 miliona evra za dogradnju kapaciteta u TENT-u i još toliko za izgradnju samog toplovoda. Govorilo se da će se, kada je reč o finansiranju, birati između kredita, realizacije ključ u ruke i javno-privatnog partnerstva, pošto je “više svetskih kompanija već pokazalo spremnost da uđu u ovaj projekat i da ga finansiraju, kao i da su interes najavili pored kineskih i partneri iz Nemačke i Francuske”.

KOMPRIMOVANI GAS – ZA KAPELU NA BEŽANIJSKOJ KOSI!

Šta je to – komprimovani prirodni gas (KPG)? Evo kako ga reklamira NIS, jedini domaći proizvođač.

“KPG predstavlja sabijeni prirodni gas, odnosno jedan od oblika u koji se zemni gas pretvara radi lakšeg transporta i čuvanja. Komprimuje se na pritisak od 200-250 bara. Glavni sastojak je metan, koji u poređenju sa ostalim derivatima, ima najmanji koeficijent emisije CO₂ po jedinici oslobođene energije i kao takav doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha.

KPG se proizvodi na NIS-ovom postrojenju na naftno-gasnom polju Palić. Postupak komprimovanja prirodnog gasa pod velikim pritiskom i njegovog punjenja u specijalna vozila sa baterijskim bocama je tehnički siguran, zahvaljujući kompresorima proizvedenim u tu svrhu. Upotrebljava se kao gorivo za grejanje u industriji i domaćinstvu, ali i kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.”

KOMPRIMOVANI GAS – ZA KAPELU NA BEŽANIJSKOJ KOSI! Zbog zaštite životne sredine i traganja za jeftinijim energentima, u svetu se sve više koristi komprimovani prirodni gas, KPG (Compressed Natural Gas, CNG). Proces komprimovanja prirodnog gasa obavlja se na gasnim poljima, gas se sabija na 200 ili 250 bara i trajlerima prevozi do dve vrste potrošača – stanica za snabdevanje automobila i industrijskih i komunalnih potrošača. Veličina trajlera se kreće od 2 do 7 hiljada standardnih m3 gasa, čija je ukupna težina od 15 do 35 tona.

S obzirom na to, da Srbija uvozi 85 odsto potrošnje nafte, svako gorivo, koje tu zavisnost smanjuje dobrodošlo je, pa ne čudi što JKP Beogradske elektrane za svoje manje toplane do kojih nisu izgrađeni gasovodi, eksperimentišu sa ovom vrstom goriva.

Ali, evo i zanimljivog predloga. Sabirna kapela – mrtvačnica na groblju na Bežanijskoj kosi, koja je potpuno završena 2011, ne radi jer nema prirodnog gasa, koji je inače projektovan kao jedino gorivo! Gasovoda nema ni na vidiku, “Srbijagas” je prodavac gasa pa kome gas treba neka položi gasovod a to se za lokaciju ovog potrošača ne isplati. Ukupna godišnja potrošnja gasa u tom objektu je oko 200 hiljada Sm3 gasa, što bi se moglo dopremiti sa oko 40 većih trajlera (zapremine 5200 m3 gasa). Kako je to samo petina godišnje potrošnje u toplani u Borči, očigledno je da bi se takvo rešenje moglo smatrati veoma povoljnim.

ZA GREJANJE BORČE KOMPRIMOVANI GAS

Modernizovano postrojenje u Toplani „Borča”, koje je pušteno u rad, trošiće u narednom periodu komprimovani gas umesto mazuta. Time će se omogućiti ekološka proizvodnja toplotne energije za zagrevanje oko 5.600 stanova u ovom palilulskom naselju. Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, naglasio je prilikom puštanja novog kotla u rad da je modernizacija postrojenja u toplani deo usvojene strategije Skupštine grada, prema kojoj bi do 2022. trebalo da budu ugašene sve kotlarnice na mazut, kako bi se prešlo na ekološki prihvatljiva goriva. ZA GREJANJE BORČE KOMPRIMOVANI GAS – U toku ove godine ugašeno je devet kotlarnica, koje su radile na mazut, a zahvaljujući postrojenju u Borči, obezbediće se toplotna energija za 250.000 kvadratnih metara. Stanovnicima ovog dela Beograda značiće puno prelazak na komprimovani prirodni gas, pre svega zbog smanjenja emisije štetnih gasova. Dosadašnja količina štetnih materija u produktima sagorevanja mazuta bila je ekološki neprihvatljiva, što je potvrdio i Sekretarijat za zaštitu životne sredine – rekao je Nikodijević.

Toplana u Borči je prva koja će raditi na ovu vrstu gasa. Posebna je po tome što se enegrent ne dovodi cevovodom, već se fizički dovozi u trajlerima.

– Tehnologija poput ove dosad je u Srbiji korišćena samo u industriji, a ukoliko se ovaj probni rad ispostavi kao dobar potez, počećemo da primenjujemo istu tehnologiju i na drugim mestima u gradu – poručio je Nikodijević.

– Ukoliko dokažemo uspešnost probnog rada, onda neće biti dileme da već od februara u potpunosti pređemo na korišćenje komprimovanog gasa – poručio je Goran Aleksić, direktor „Elektrana”.

S obzirom na to da je reč o eksperimentu, koji je trajao samo jedan dan, na odluku o primeni trebalo bi sačekati već i zato, što tek treba da se pribave potrebne saglasnosti i dozvole. Naša računica pokazuje da će se u špicu grejne sezone gas u Borču dopremati sa 7 do 8 velikih trajlera (5.200 m3 zapremine) dnevno ili čak 15 do 16 manjih (zapremine 2.500 m3) svakog dana. To svakako neće biti veliko saobraćajno opterećenje za Pupinov most ali bi saobraćajne neprilike – gužve, nesreće, eskorte – mogle da izazovu teškoće u radu ove toplane. U svakom slučaju, sa odlukom o primeni za toplane u Višnjičkoj banji i u Železniku saobraćajne nevolje bi mogle predstavljati mnogo ozbiljniji problem za redovno funkcionisanje toplotnih izvora.

Za sada je cena KPG nepoznata, pa i sa ocenom ekonomičnosti ovog poduhvata treba sačekati.

BEOGRAD ULAŽE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE

U Beogradu je potpisan Aneks sporazuma o realizaciji projekta, koji predviđa izgradnju kombinovane toplane – elektrane (KTE) u Padinskoj skeli koja za gorivo koristi biomasu, energetsku rehabilitaciju škole „Olga Petrov” i bolnice „Dr Laza Lazarević”, kao i izgradnju toplovoda. Značaj ovog projekta je u tome, što će se materijal, koji se do sada bacao, koristiti za proizvodnju električne i toplotne energije. BEOGRAD ULAŽE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE Jedna od osnovnih prednosti beogradskog sistema za proizvodnju toplotne energije jeste blizina Kolubarskog basena i energetskih postrojenja TE Nikola Tesla A. Ovaj resurs stoji neiskorišcen decenijama, a nakon najnovijih rekonstrukcija kondenzacionih blokova A3-A6, uz mogućnost istovremene proizvodnje električne i toplotne energije, kapaciteti TE Nikola Tesla A obnovljeni su i dodatno prošireni.

Prilikom potpisivanja Aneksa, ocenjeno je da je to dobar primer proizvodnje zelene energije i očuvanja životne sredine. Javni obejkti koji će koristiti tu energiju, škola „Olga Petrov” i bolnica „Dr Laza Lazarević” na taj način će povećati energetsku efikasnost, smanjiće svoje račune i racionalizovati utrošak električne energije. Vlada Švajcarske donirala je gotovo deset miliona evra za ovaj projekat, a Grad Beograd će izgradnjom toplovoda od postrojenja do bolnice i škole uložiti milion i po evra. To je, takođe, primer kako lokalna samouprava ulaže u obnovljive izvore energije, i kako se potrošnja energije u javnim objektima može racionalizovati.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je u ime Grada potpisao dokument, podsetio je da se osim ovog projekta radi i na projektu deponije u Vinči, te da će biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz smeća.

– U narednih nekoliko meseci očekujemo izbor firme koja će zajedno sa gradom raditi na tom postrojenju, a vrednost projekta je 300 miliona evra – rekao je Mali. Prema njegovim rečima, prošle godine je zatvoreno sedam kotlarnica na teritoriji Beograda, a do 2022. godine taj posao mora biti potpuno završen. Osim toga, u narednih nekoliko meseci Grad Beograd će biti prva lokalna samouprava koja će osnovati fond za povećanje energetske efikasnosti.

– To je veliki projekat koji podrazumeva i ulaganje Vlade Republike Srbije, velikog broja investitora i Grada Beograda. Krenućemo u sistematsku zamenu fasada, stolarije, kao i u uvođenje koncepta pametnih zgrada, gde će se digitalno meriti korišćenje vode i električne i toplotne energije, a sve radi povećanja energetske efikasnosti, štednje energije i očuvanja životne sredine – naglasio je Mali i zahvalio Vladi Republike Srbije i švajcarskoj ambasadi u Srbiji što su omogućili realizaciju ovog projekta.

OŽIVELA INICIJATIVA DA TENT GREJE BEOGRAD

Inicijativom Beogradskih elektrana početa je izrada plana detaljne regulacije magistralnog toplovoda od termoelektrane "Nikola Tesla A" do toplane na N. Beogradu. Time je posle više od 15 godina ponovo oživljen ovaj strateški projekat, piše Beobuild.

Nakon pozitivne studije izvodljivosti izrađen je plan detaljne regulacije koji se trenutno nalazi na javnom uvidu u zgradama Gradske uprave Beograda, Gradske opštine Obrenovac i Gradske opštine Surčin.

Ovaj magistralni toplovod dugačak je 28 kilometara, a njegov cilj je formiranje reverzibilnog sistema beogradskih toplana tj. spregnute proizvodnje električne i toplotne energije.

OŽIVELA INICIJATIVA DA TENT GREJE BEOGRAD Jedna od osnovnih prednosti beogradskog sistema za proizvodnju toplotne energije jeste blizina Kolubarskog basena i energetskih postrojenja TE Nikola Tesla A. Ovaj resurs stoji neiskorišcen decenijama, a nakon najnovijih rekonstrukcija kondenzacionih blokova A3-A6, uz mogućnost istovremene proizvodnje električne i toplotne energije, kapaciteti TE Nikola Tesla A obnovljeni su i dodatno prošireni.

Toplotna energija iz elektrane mogla bi da pokriva veliki deo (oko 2/3) trenutnih potreba za baznom toplotnom energijom u Beogradu. Zagrejana voda iz termoblokova toplovodom bi se prenosila do TO Novi Beograd, gde bi se na bazi gasa dogrevala za vršne potrebe sistema. Uvezivanje dva energetska objekta stvara neverovatno velike uštede, a energija koja je potrebna za vršni nivo predstavlja samo 15 odsto ukupne.

Izgradnja toplovoda podrazumeva postavljanje magistralnog cevovoda od izmenjivačke toplotne stanice kod TE Nikola Tesla A do TO Novi Beograd. Dužina vangradskog toplovoda iznosi 28 kilometara sa unutrašnjim prečnikom preizolovanih čeličnih cevi od 1 metar. Uz manju rekonstrukciju mosta Surčin-Obrenovac, cevovod će njime preći reku Savu, nakon čega će biti položen ispod zemlje u rovove ispunjene peskom ili u izgrađene betonske kasete. Na trasi se nalazi više kanalskih prelaza i ukrštanja sa infrstrukturom, a najznačajniji je prolaz kroz trup železničke i autoputske obilaznice kod Ostružnice.

Dalje trasa ide do naselja Ivana Ribara, gde prateći nasip prolazi kroz blokove 45, 44, 70 i 70a do novobeogradske toplane. Paralelno sa cevovodom biće postavljen telekomunikacioni kabl za opremu koja će meriti, regulisati i upravljati sistemom - uz četiri pumpne stanice na Novom Beogradu, Ostružnici, Boljevcu i Obrenovcu. Trasu toplovoda pratiće i servsna saobraćajnica sa maksimalnom širinom od 10 metara.

Vrednost ovog projekta još uvek nije potpuno sračunata, ali su neke inicijalne analize govorile da bi gradnja toplovoda koštala oko 200 miliona evra. Ako imamo u vidu da Beograd tokom grejne sezone za uvoz gasa potroši preko 100 miliona evra, jasno je da će se i pored visoke cene projekat jako brzo isplatiti.

U kasnijim fazama na toplovod bi bile povezane Čukarica i centralni delovi Beograda, a pored gradskih toplana veliki interes za jeftinom toplotnom energijom postoji i u poljoprivredi. Na taj način, grejanje u Beogradu moglo bi da smanji zavisnost od uvoznih energenata, preorjentiše se na dostupne resurse i obezbedi znatno povoljniju uslugu korisnicima centralnog sistema.

BEOGRAD U “CRVENOJ ZONI”

Prema reziultatima merenja kvaliteta vazduha u Beogradu početkom decembra nivo zagađenosti vazduha u glavnom gradu je alarmantan a zima još nije ni počela! Od Beograda nisu nimalo bolji ni uslovi u Obrenovcu i Pančevu. I dok se u Pančevu okrivljuje naftno-hemijski kompleks kao glavni izvor zagađenja, nad Obrenovcem se nadvio oblak prašine i štetnih materija jer termoelektrane "Nikola Tesla A i B", rade punom parom, u domaćinstvima se, naravno, loži vatra i zato su koncentracije ugljen-dioksida premašile normalne vrednosti.

Rezultati, objavljeni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuju da je u opštini Stari grad količina štetnih čestica premašila prihvatljivu vrednost i prešla u "crvenu zonu". Sudeći prema podacima nadležne agencije, prašina i smog ispunili su centralni deo prestonice. Najzastupljeniji su azotni oksidi, odnosno izduvni gasovi koje ispuštaju vozila, što ukazuje na pojačan saobraćaj kroz grad. U Bulevaru despota Stefana u jednom trenutku bio je kritičan nivo azot-dioksida i suspendovanih čestica ali to je izgleda tipično za ovu lokaciju.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje stižu umirujuće reči, kažu da nema razloga za paniku. Kad dune košava, sve će se to dovesti u red i zaključuju - “u zimskom periodu zagađenja su češća u odnosu na letnje mesece"!

Pojedini “stručnjaci” konstatuju da je uopšte situacija sa zagađenjem vazduha u Beopgradu normalna jer, kada počne grejna sezona počinju da rade toplane širom grada, ali je i veliki broj individualnih ložišta, raspoređenih po obodu prestonice i “štetne čestice” očas posla prezasite vazduh.

Nešto u svemu tome ipak ne drži vodu – toplane sagorevaju gasovito gorivo, u poslednjih 40 godina ugašeno je preko 1200 individualnih kotlarnica koje su u glavnom koristile ugalja kao gorivo a individualna ložišta su u najvećoj meri raspoređena po obodu prestonice, daleko od Bulevara despota Stevana.

Za pouzdano mapiranje pravih zagađivača grada neophodna je pouzdana ažurna evidencija onih ložišta, koja se nazivaju indvividualnim ali među njima je očigledno, pored šporeta, veliki a neutvrđeni broj kotlova centralnog grejanja, što u određenoj meri poništava rezultate gašenja individualnih kotlarnica.

TEMPERATURA POTROŠNE TOPLE VODE

TEMPERATURA POTROŠNE TOPLE VODE Ministarstvo zdravlja Rusije ne podržava inicijativu za smanjenje temperature tople vode u cevovodima potrošne tople vode u stambenim zgradama sa 60° na 50°C. Potreba jasnog saopštenja o ovome pojavila se posle najave ruske Federalne službe za nadzor nad zaštitom prava potrošača da je Ministarstvu prosleđen predlog, kojim se dopušta snižavanje temperature potrošne vode do 50°. Tom prilikom u Federalnoj službi je rečeno da je sprovedena studija, koja je pokazala da je smanjenje temperature tople vode u kućama moguće, ali pod veoma strogim tehničkim uslovima.

Ta studija je pokazala da je takođe potrebno da se periodično temperatura povećava do 70°C. Predstavnik ministarstva zdravlja je dodao da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se čak i hladna voda iz česme zagreje do 60°, jer ta temperatura štiti od "patogenih mikroorganizama, pre svega od legionele, koja pri ovoj temperaturi ugine u kratkom vremenu".

Kako kažu u Federalnoj službi, uz snižavanje temperature tople vode za 10°, trebalo je da ide i snižavanje cene za 15-18%. To, međutim, praktično ni na koji način ne bi uticalo na ukupan iznos, koji bi potrošač plaćao: da obezbedi uobičajenu, potrebnu temperaturu vode, na koju je navikao, potrošač mora da potroši više vode.

U stvarnosti, međutim, u najvećem broju slučajeva, temperatura potrošne tople vode je, i bez saglasnosti ministarstva, na nivou od 50°C.

A kako je kod nas? U Beogradu se potrošnom (ili – sanitarnom) toplom vodom snabdeva oko 31.000 stanova, kojima se godišnje isporuči oko 2 miliona m3 vode. U predajnoj stanici, na izlazu iz izmenjivača toplote, ova voda ima temperaturu od 50°C. Na tom mestu prestaje nadležnost JKP “Beogradske elektrane”, za dalju instalaciju, kao ni za temperaturu vode u stanovima ovo preduzeće ne odgovara.

DA LI SU TOPLANE AUTISTIČNE?

U tekstu “Toplo i hladno – daljinsko grejanje”, objavljenom u „Politici“ 20.12.2016. godine, u kome se nalaze i neka interesantna, razumna zapažanja o grejanju iz gradskih sistema za daljinsko snabdevanje toplotom, našla se i rečenica: „Ni u jednom segmentu procesa koji obavljaju elektrane, te autistične i netransparentne tvorevine, relikvije prošlih vremena...“ Iako na toj strani ovih novina stoji napomena da za stavove odgovaraju autori a ne redakcija, ipak se čovek zapita – da li se za organizaciju, u kojoj je zaposleno više od hiljadu ljudi i koja greje preko 300 hiljada stanova, što znači – oko milion građana i više hiljada poslovnih objekata, da li se i može i sme upotrebiti kvalifikativ da je „autistična“? O već besmislenoj sintagmi „relikvije prošlih vremena“ da i ne govorimo – pa nije valjda da je centralno grejanje u gradovima prevaziđen metod zagrevanja? Ili se tom sintagmom uvećavaju zlodela onog tamo pokojnika?

Poslovanje Beogradskih elektrana, uza sve primedbe, koje se mogu lako i mirno staviti, ipak treba procenjivati kroz važan podatak da su reklamacije u grejnoj sezoni svedene na veoma mali broj. Mnogo ko bi verovatno potpisao stav ovog autora da se temperatura od 18 ili 19 stepeni ne može smatrati temperaturom, pri kojoj reklamacija nije dozvoljena ali bi takođe trebalo upitati – koliko je stanova sa tom temperaturom a da su za to krive Beogradske elektrane. Uostalom, da je u mom stanu 19 stepeni – terao bih društvo iz tog JKP da mi popravi grejanje ili da mi plaća struju za dodatno grejanje, što savetujem svakome, u čijem je stanu taj nivo zagrejanosti.

Verovatno dobar deo odgovornosti za takvo olako omalovažavanje rada ovog preduzeća snosi i rukovodstvo te firme jer se kloni javnosti u najvažnijem periodu grejanja – na početku sezone. Možda nisu elokventni, pa ni lepi ali napisati da su autistični – to je vrhunska neodgovornost i autora i urednika.

BEOGRAD PREDNJAČI U ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI

BEOGRAD PREDNJAČI U ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI Na nivou lokalne samouprave Beograd je inicirao promenu Zakona o stanovanju, čime će se građanima dati mogućnost da sa gradom menjaju fasade i da povećavaju energetsku efikasnost u zgradama. Očekuje se da se na sledećoj sednici Skupštine grada na dnevnom redu nađe Strategija razvoja „Beogradskih elektrana”, čiji je deo uključivanje velikog broja alternativnih izvora energije. Do konačnog cilja preostaje još osnivanje fonda za energetsku efikasnost.

O ovome je na Konferenciji o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu i daljinskom grejanju, koju su organizovali Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Svetski institut za resurse govorio gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Po njegovim rečima, fond će predstavljati bazu i osnovu da se započne masovniji projekat povećanja energetske efikasnosti kako u javnim tako i u privatnim zgradama i trebalo bi da bude osnovan do kraja prvog kvartala 2017. godine.

– Finansije u gradu su se stabilizovale i pokrenut je točak investicija, te je sada ključna stvar za nas povećanje energetske efikasnosti, rekao je gradonačelnik i istakao da Beograd istovremeno pristupa globalnim inicijativama – Akcelerator energetske efikasnosti u zgradama i Daljinska energija u gradovima.

– Krajnji cilj je da našoj deci ostavimo zeleniji, energetski pametniji i lepši grad, a to će i čitavu Srbiju pokrenuti napred i biti ideja vodilja za ostale lokalne samouprave – rekao je Mali.

Još u aprilu 2015 na konferenciji u Talinu, Estonija, Grad Beograd je pozvan da se priključi UNEP-ovoj (United Nations Environmental Programme) globalnoj Inicijativi o daljinskoj energiji u gradovima (District Energy in Cities Initiative). Ove godine gradonačelnik Beograda i UNEP su potpisali dokument o pristupanju Grada Beograda ovoj inicijativi. Važno je pomenuti da je Beograd u ovom projektu, za razliku od mnogih drugih svetskih gradova, obezbedio status grada šampiona "Champion City", što podrazumeva dubinski pristup i širi spektar aktivnosti u trajanju od 3 godine. Ovaj status imaju samo 4 grada u svetu, među kojima je i Beograd!Ostali su u Kini, Indiji i Južnoj Americi.

U prvoj polovini 2016.godine, UNEP i WRI (World Resource Institute)su pozvali Grad Beograd da se priključi i drugoj, kompatibilnoj inicijativi, zapravo drugom projektu BEA (Buildings Efficiency Accelerator) koji će trajati godinu dana. Potpisivanjem dva dokumenta, Memoranduma o razumevanju (Memorandum of Understanding) i Ugovora o partnerstvu (Partnership Agreement), gradonačelnik je prihvatio učešće Beograda. Za ovaj projekat je Grad Beograd jedan od 6 gradova koji su obezbedili poseban status, tzv. "deep dive".

Zapravo, Beograd je jedini grad na svetu koji realizuje oba projekta sa navedenim statusima što Gradu daje izuzetne mogućnosti. Razlozi za ovakav tretman su (prema izjavi predstavnika UNEP): 1. politički i 2. mogućnost primene rezultata na druge gradove u zemlji i regionu. Oba projekta su deo jedinstvene inicijative UN - Održiva energija za sve (Sustainable Energy for all - SE4ALL) čiji ciljevi su dupliranje udela obnovljivih izvora i energetske efikasnosti na globalnom nivou.

CENA GREJANJA I GRADSKI BUDŽET

Gradski menadžer Goran Vesić je svojevremeno izjavio da su javna preduzeća Beograda uplatila dobit u gradski budžet u iznosu od 4,4 milijarde dinara i da je to praksa poslednje dve godine i ukazao da gotovo sva gradska preduzeća posluju pozitivno. Udeo JKP “Beogradske elektrane” u ovom doprinosu gradskom budžetu je impozantan – više nego trećina ukupne sume! Kako je takva dobit ostvarena? Da pored nesumnjivo dobre organizacije rada i brige o svakom utrošenom dinaru postoji još jedan razlog, pokazao je pedantni čitalac našeg portala, koji je izračunao kako je u sezoni grejanja 2015/2016 ostvarena tolika ušteda i zaključio – taj novac su zapravo gradu uplatili njegovi – stanovnici! CENA GREJANJA I GRADSKI BUDŽET

Evo te računice. U sezoni grejanja 2015-2016 prosečna cena grejanja po 1 m2 iznosila je 119,36 dinara mesečno, za 12 meseci 1.432,28 dinara, pa je korisnik stana od 60 m2 platio Infostanu za godinu dana 85.936,80 dinara. Prevedeno na količinu toplotne energije, sa prosečnom cenom grejanja prema količini toplote od 7,36 din/kwh, to znači da je potrošač platio (ili – kupio, kako neki vole da kažu) 11.684 kWh toplotne energije. U celoj grejnoj sezoni, međutim, Beogradske elektrane su isporučile 96,0166 kwh/m2 pa je potrošač u prosečnom stanu “podmiren” sa 5.761 kWh. Razlika između kupljene i isporučene toplotne energije iznosi oko 5.923 kWh ili razlika u dinarima oko 43.593 dinara. Uredne platiše imaju kod Infostana popust od 7% pa je ova razlika za toliko manja – oko 40.540 dinara.

Konačno, za 300.000 stanova, koliko približno greju Beogradske elektrane a naplaćuje Infostan, “ušteda” je 12,16 milijardi dinara!

Eto, tako je ostvarena dobit, kaže ovaj čitalac, i iz te sume javno preduzeće je uplatilo dobit u gradsku kasu, kaže on. Ali, pre toga, tu sumu su građani uplatili Infostanu. Nažalost, naš čitalac ovu računicu direktno koristi za napad na program gašenja individualnih kotlarnica, koji, po njemu, služi upravo za prikriveno prelivanje para iz džepova građana u gradski budžet, zanemarujući evidentne i neprocenjive koristi od razvoja daljinskog sistema grejanja.

PRVA ELEKTRANA NA OTPAD U PANČEVU

“Dokle god bude jeftinije i lakše bacati đubre na deponije, nego ga preraditi i koristiti za proizvodnju struje ili toplotne energije, dotle će i korišćenje komunalnog otpada u Srbiji biti u drugom planu. Jedino što bi moglo promeniti loše navike bacanja đubreta na divlje deponije, kojih već sada ima više od 3.000, jeste pre dva dana potpisan Memorandum o razumevanju s kineskim partnerima, koji predviđa gradnju elektrane na komunalni otpad u Pančevu“, piše beogradska Politika. PRVA ELEKTRANA NA OTPAD U PANČEVU

Dakle, novo postrojenje će biti izgrađeno u Pančevu, jer je ova opština definisana kao prva u kojoj će kineski partneri uraditi analize i studije. Ključno je izgleda to da Kinezi izrade studiju izvodljivosti i opravdanosti i da dokažu da Pančevo ima neophodne količine otpada koje su potrebne za stabilan rad elektrane.

– Ovo će biti pilot projekat, da bi, ukoliko elektrana da očekivane rezultate, takvi objekti mogli da budu sagrađeni i u drugim delovima Srbije – rekao je tom prilikom ministar za energetiku Aleksandar Antić.

Ali, čula su se i mišljenja da u Srbiji Beograd ima najviše potencijala da snabde elektranu dovoljnim količinama đubreta, te nije jasno zašto se kao lokacija uzima Pančevo, pogotovu što je prošle godine delegacija Beograda bila veoma aktivna u tom pogledu – tako je tokom posete Torinu gradonačelnik Mali sa svojom pratnjom obišao postrojenje za kogenerativnu elektranu za proizvodnju električne i toplotne energije i postrojenje za proizvodnju energije iz otpada.

„To je upravo ono što mi hoćemo da uradimo u Vinči i ovo je bila sjajna šansa za nas. Oni će doći u posetu Beogradu kako bi nam pomogli da tender koji planiramo pripremimo na najbolji način”, istakao je Mali. Prilikom posete delegacije korporaciji IREN potpisano je Pismo o namerama između Grada Beograda i italijanske kompanije IREN, kojim se uspostavlja saradnja u realizaciji projekata sa ciljem modernizacije i razvoja energetskog sektora grada Beograda.

GASE SE KOTLARNICE NA KARABURMI

Toplana „Dunav” je jedna od najvećih toplana u sistemu daljinskog grejanja u Beogradu. Završena pre bezmalo trideset godina – puštena je u rad 1987 godine – igrala je i još uvek “igra” najznačajniju ulogu u programu gašenja individualnih kotlarnica u gradu i priključivanja potrošača, koji su se grejali iz tih kotlarnica, najčešće na ugalj i mazut, na daljinski sistem Beogradskih elektrana. Zahvaljujući toplani na Dorćolu do sada je ugašeno oko 500 kotlarnica, velikih zagađivača vazduha Beograda a uskoro će sudbina gašenja stići i 13 kotlarnica na Karaburmi. GASE SE KOTLARNICE NA KARABURMI

Na listi ugašenih kotlarnica su i one, koje su bile najveći zagađivači vazduha u ovom delu grada – Narodnog pozorišta u Francuskoj 3, poslovnog prostora u Dobračinoj 3, hotela “Palas” i “Ekscelzior”, Agencije za privredne registre u Brankovoj 25, NU “Braća Stamenković”.

Puštanjem u rad novog razdelnika vode, čija je ugradnja počela prvog dana avgusta, postojeći i budući potrošači iz šireg centra grada moći će da računaju na bolje i stabilnije grejanje. Rok za montažu ovog kolosa-kolektora, dugog 12 metara i teškog 13 tona je sredina septembra, a u radove je uloženo 80 miliona dinara.

Modernizacijom toplane “Dunav” sistem postaje energetski efikasniji, što znači da će se trošiti manje prirodnog gasa kao primarnog energenta, a istovremeno biće zadovoljene i potrebe potrošača čiji broj na ovom području neprestano raste, uključujući i potrošače na Karaburmi.

Istina, nisu svi stanovnici glavnog grada zadovoljni što, umesto iz sopstvenih kotlarnica, moraju da se greju iz toplana Beogradskih elektrana, pa i da plaćaju račune, koje ovo javno komunalno preduzeće ispostavlja preko Infostana. Najčešća primedba je – ko je nas pitao da nas priključi na daljinski sistem jer mi smo, kažu ti građani, otkupom stana otkupili i pripadajuću kotlarnicu. Verovatno bi pažljivijim odnosom prema takvim potrošačima, uz ukazivanje na nesumnjive prednosti sistema daljinskog u odnosu na individualno grejanje, te primedbe mogle biti izbegnute.

MODERNIZACIJA DALJINSKOG GREJANJA U BEOGRADU

Mreža grejanja u Beogradu se trenutno oslanja na prirodni gas za 86 odsto proizvodnje, ali grad želi da istraži i druge izvore energije, uključujući mogućnosti kogeneracije, odnosno istovremene proizvodnje električne energije i toplote, rečeno je danas na skupu u okviru Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

MODERNIZACIJA DALJINSKOG GREJANJA U BEOGRADU Program UNEP jedan je od tela koja omogućavaju tehničke savete za modernizacije sistema daljinskog grejanja u Beogradu, sa ciljem obezbeđivanja povećanja efikasnosti.

UNEP-ova globalna inicijativa "Daljinsko grejanje u gradovima", u kojoj je Beograd jedan od prvih pilot gradova, ima cilj da vodi promenu ka sistemima grejanja koji imaju nisku emisiju ugljenika i energetski su efikasni kroz razvoj, nadogradnju ili uvećanje energetskih sistema. Srpska prestonica bi, kako se navodi u saopštenju UNEP-a trebalo da dobije smernice i podršku u skladu sa najboljim svetskim standardima i da bude povezana sa drugim pilot gradovima na polju daljinskog grejanja, poput Pariza, Helsinkija i Tokija.

Kako je rečeno na skupu, grejanje i hlađenje mogu da dostignu i polovinu lokalne potrošnje energije u gradovima, dok prebacivanje na modernu distribuciju toplotne energije može da obezbedi efikasnost koja dostiže do 80 ili 90 odsto u odnosu na konvencionalne sisteme.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović istakla je da je zadovoljna što je pridruživanje globalnoj inicijativi donelo konkretne rezultate.

"Ovaj sastanak je jedan od prvih koraka kako bismo pristupili novom globalnom projektu GEF-a i saradnjom sa UNEP-om na polju unapređenja sistema daljinskog grejanja u Beogradu", dodala je Božović.

Direktor regionalne kancelarije UNEP-a za Evropu Jan Dušik istakao je da se UNEP raduje mogućnosti da pruži tehničku pomoć kako bi se doprinelo finansijskom i unapređenju po pitanju adaptacije klimatskih promena sistema daljinskog grejanja u Beogradu.

"Kroz ovaj projekat, nadamo se da ćemo pomoći Beogradu da postane primer za druge gradove u Srbiji i šire", istakao je on.

Projekat za modernizaciju daljinskog sistema grejanja u Beogradu je prvi projekat otkako se Grad pridružio Globalnoj inicijativi daljinskog grejanja u gradovima, koja je lansirana u Talinu, Estoniji, prošlog aprila.

Izvor:
Tanjug

GAS - PRVI IZBOR ENERGENTA ZA GREJANJE

GAS - PRVI IZBOR ENERGENTA ZA GREJANJE Početak grejne sezone je vreme kada svako analizira na koji način će se grejati u predstojećoj grejnoj sezoni. Svakako, jedan od činilaca koji će biti presudni prilikom izbora energenta za grejanje je i činjenica da je gas značajno pojeftinio u poslednjih 3-4 meseca.

Promene cene prirodnog gasa se u najvećem broju slučaja dešavaju kao posledica usklađivanja sa cenama derivata nafte, u predhodnih 9 meseci, kao i promene kursa američkog dolara, na osnovu kojih se određuje uvozna cena prirodnog gasa. Uslovi na tržištu po osnovu ova dva kriterijuma su u ovoj godini veoma povoljni i doveli su do pojeftinjena prirodnog gasa u Srbiji.

Da se podsetimo, prvo pojeftinjenje gasa je bilo 1.6.2015, gde je cena prirodnog gasa snižena u proseku za 5,4%, a za domaćinstva 5,1%. Drugo pojeftinjenje se desilo 1.7.2015, gde je cena smanjena u proseku za 11,2%, a za domaćinstva 10,5%. Treće pojeftinjene je bilo 1.10.2015, za prosečno 9,1%, a za domaćinstva 8,5%. Ukupno za domaćinstva je u ova tri pojeftinjenja prosečna cena smanjena za oko 23%!

Za sve one koji su u nedoumici, ovo je veoma bitna informacija pri izboru načina grejanja u predstojećoj sezoni. Agencija za energetiku Republike Srbije je regulatorno telo koja, između ostalog, vrši nadzor nad tržištem energije, regulaciju cena, kao i licenciranje i sertifikaciju. Pored ovih poslova, Agencija svake godine objavi i svojevrstan pregled troškova energije za grejanje stambenog prostora za različitu vrstu energenata, kako bi stanovništvu i stručnim licima koji se bave grejanjem, omogućila lakši i bolji uvid u stanje i paritete među energentima, odnosno grejanju na različite energente. Tako je i ovih dana Agencija objavila niže priloženi Pregled troškova za grejanje za prosečan stan od 60-70 m2, za grejnu sezonu 2015/2016. Prema ovom pregledu grejanje na gas je među najpovoljnijim načinima za grejanje. Grejanje na gas je samo par procenata skuplje od grejanja na TA peć i grejanje na bolji ugalj, dok je značajno jeftinije od grejanja na pelet, lož ulje, grejanje na „lošiji“ ugalj, električnu energiju, itd. Tako npr. cena grejanja na gas za navedeni stan bi bila oko 49.000 din za celu grejnu sezonu, dok bi cena grejanja na ugalj (sušeni Vreoci), bila oko 46.000 din, na drva, u gradskim područjima, oko 57.000 din, na pelet oko 56.000 din, na lož ulje čak 148.000 din, itd.

U ovom pregledu cene grejanja na gas su uzete za potrošnju u starim, klasičnim kotlovima na gas, sa stepenom iskorišćenja od 90%. Ugradnjom novih konvencionalnih kotlova na gas (Vaillant atmo/turboTEC ili Protherm), bi se efikasnost povećala za još 3-4%. Ugradnjom visokoefikasnih kondenzacionih kotlova (Vaillant ecoTEC), ova potrošnja se može smanjiti za dodatnih 10-17% , čime bi grejanje na gas, uz ovu tehnologiju, bilo gotovo najpovoljnije, uz komfor koji se sigurno ne može porediti ni sa jednim od preostalih načina grejanja. Pored komfora za grejanje koje omugaćavaju Vaillantovi gasni kotlovi, u sprezi sa Vaillantovom automatikom, krajnjem korisniku se dodatno nudi mogućnost snabdevanja i potrošnom toplom vodom sa visokim komforom i niskim troškovima.

Izvor:
Vaillant

Troskovi energije za grejnu sezonu 2015/2016

POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI DALJINSKOG GREJANJA U NIŠU

POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI DALJINSKOG GREJANJA U NIŠU Do 2030. godine, sistem daljinskog grejanja u Nišu trebalo bi da prepolovi štetne emisije, energetsku efikasnost da poveća za 35, a učešće energije iz obnovljivih izvora da dovede do 60 procenata. Niš već radi na povećanju energetske efikasnosti, smanjenju gubitaka energije i štetnih uticaja komunalnih sistema na životnu sredinu. Mapa puta do čistog grada obuhvata 58 aktivnosti, koje bi trebalo da do 2050 godine od Niša naprave niskoenergetski grad, sa visokim kvalitetom života.

Ono što danas verovatno izgleda kao naučna fantastika, trebalo bi da se postigne precizno definisanom mapom puta, korak po korak. Evropska unija je zacrtala da do 2020. godine zemlje članice za po 20 procenata smanje emisiju ugljendioksida i gubitke energije, a da istovremeno povećaju učešće energije proizvedene iz obnovljivih izvora do najmanje 20 posto. Niš bi, prema vlastitim strateškim dokumentima do te godine emisiju ugljen-dioksida trebalo da snizi za 21 procenat. Već do 2030. godine Nišlije bi trebalo da imaju održiv sistem grejanja i hlađenja, u čistoj životnoj sredini. U oblasti grejanja bi emisija ugljen-dioksida trebalo da se smanji za 27 procenata, ugljen-monoksida, azotnih i sumpornih oksida za petinu, a utrošak energije za deset posto. Sistem daljinskog grejanja bi do tada štetne emisije trebalo da prepolovi, energetsku efikasnost da unapredi za 35, a učešće energije iz obnovljivih izvora da dovede do 60 procenata. Ovo je deo onoga što su na sednici radne grupe za energetiku Nacionalnog konventa za EU, održanom u Nišu, izneli predstavnici grada domaćina.

Pošto je pomenuti skup bio posvećen povećanju energetske efikasnosti u sistemima daljinskog grejanja, niški stručnjaci iz ove oblasti su podsetili da je ove godine okončana četvrta faza rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, koji se finansira iz kredita Nemačke banke za međunarodni razvoj KfV.

-U okviru ove faze, u Nišu je rekonstruisana toplana "Jug", što je posao vredan više od 1,8 miliona, dok je rehabilitacija trafo stanice u njenom krugu koštala dodatnih 200.000 evra. Rekonstrukcija toplovoda u ovoj fazi vredna je 863.000 evra, izgradnja gasne kontejnerske kotlarnice, njeno povezivanje sa postojećom mazutnom kotlarnicom u objektu Prirodno-matematičkog fakulteta i izgradnja dela toplovoda do naselja Delijski vis 600.000, zamena dotrajale toplovodne mreže u dužini od 4.500 metara, na 27 deonica 1.124.000, povezivanje mreže kotlarnice "Čair" na toplanu Kliničkog centra 63.000, razdvajanje podstanica u problematičnim objektima 257.300 evra - izneo je Bojan Gajić, stručnjak Odseka za energetiku, Uprave za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj.-U periodu od 2009. do 2011. godine je sprovedena treća faza, vredna oko 3,5 miliona evra, u okviru koje je najznačajnija bila rekonstrukcija kotlarnice u Ulici Majakovskog, u koju je tada uloženo nešto više od milion evra.

Gajić podseća da je popravljanje energetske efikasnosti Kliničkog centra Niš, vredno 4,7 miliona evra, okončano krajem 2012. godine i da je u okviru toga kotlarnica na ugalj zamenjena gasnom, da su zamenjene toplovodne cevi dužine oko 2 kilometra, sve toplotne podstanice i više od polovine unutrašnjih instalacija grejanja, a nova kotlarnica ima kapacitet i za grejanje Sportsko-rekreativnog centra Čair i ostalih korisnika, koji su bili vezani na kotlarnicu "Čair".

Izvor:
Narodne novine

UJEDINJENE NACIJE I DALJINSKO GREJANJE U BEOGRADU

UJEDINJENE NACIJE I DALJINSKO GREJANJE U BEOGRADU Beograd je uključen u program „Daljinsko grejanje u gradovima” Ujedinjenih nacija, koji se zasniva na inicijativi za smanjenje zagađenja vazduha.
Delegacija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koju je predvodio Pjer Karlo Sandei, obavestila je o tome predstavnike grada na sastanku u Beogradu. Zahvaljujući se na izboru UNEP-a da naša prestonica bude jedini grad u ovom delu Evrope u kome će se obaviti odgovarajuće analize, gradski menadžer Goran Vesić je naglasio da će Beograd na osnovu ovog programa dobiti najkvalitetniju analizu kao osnovu za odlučivanje kako da se u budućnosti razvija i optimizuje sistem daljinskog grejanja.

Grad već ima nekoliko projekata iz te oblasti, koji će se realizovati tokom sledeće godine, a “razmišljamo i o toplovodu Obrenovac-Beograd i ono što ćemo dobiti od Ujedinjenih nacija će svakako biti kvalitet više u planiranju daljeg razvoja sistema daljinskog grejanja” – istakao je Vesić.
Gradske vlasti, inače, već imaju vrlo dobra iskustva u rešavanju sličnih problema. To se pre svega odnosi na rešavanje problema upravljanja otpadom, zahvaljujući veoma stručnim ljudima koji su u stalnom kontaktu sa međunarodnim institucijama i koji veoma dobro razumeju procedure koje se u ovim slučajevima primenjuju. Ova inicijativa značajna je kako u tehničkom, tako i u finansijskom smislu, jer su ovakvi projekti veoma skupi. „Beogradske elektrane” u poslednjih nekoliko godina učinile su značajne korake u smanjenju zagađenja, prilagodile su tehnološke postupke zahtevima savremenog društva i pomoć Ujedinjenih nacija se posmatra kao korak od ključne važnosti kako bi smanjilo ne samo aerozagađenje, već i zagađenje zemljišta i voda.
Inicijativa UN pod nazivom „Daljinsko grejanje u gradovima” uspostavljena je kao implementacioni mehanizam platforme „Održiva energija za sve - ubrzanje svetske energetske efikasnosti” i ima za cilj da omogući i ubrza modernizaciju sistema daljinskog grejanja kao jednog od glavnih elementa odgovora na klimatske promene.

UMESTO DA „DELE“ – DELITELJI TOPLOTE „UMNOŽAVAJU“

BEOGRAD: KOGENERACIJA IZ OTPADA U primeru, u kojem potrošač toplotne energije – priključen na sistem „Beogradskih elektrana“ – upoređuje troškove grejanja u stanu od 48 m2, u koji se preselio iz stana od 64 m2, konstatuje se da, u za trećinu manjem stanu potrošač plaća znatno više zahvaljujući tome što su u novom stanu ugrađeni delitelji toplotne energije! Njegov zaključak je logičan – toplane ne samo da destimulišu nego i obmanjuju potrošače jer obećavaju manje račune za manju potrošnju. Kako se zagubilo obećanje da će svaki potrošač videti efekte sopstvenog ponašanja – ako manje troši, manje će i da plaća? Mnogi se pitaju – kako će nadoknaditi izdatke za ugradnju novih, dobro zaptivajućih prozora i vrata ako računi za grejanje budu veći nego pre te investicije – i pre prelaska na naplatu po meračima?

Taj potrošač dalje piše (videti: Politika, 10.11.2015): „ U većem stanu sam plaćao toplani za utrošenu toplotu i Infostanu za troškove fakturisanja. Sada (u manjem stanu sa ugrađenim „deliteljima“ toplote) plaćam i privatnu firmu, koja očitava utrošak toplote (a to znači: još jedan direktor, sekretarica, fin. direktor, šef računovodstva, knjigovođa, čitači brojila, službena vozila, itd).
Za četiri meseca stavka „gubici na prenosu“ povećala se sa 11,99 na fantastičnih 90,95 odsto, a na to potrošač nema nikakvog uticaja. To vam dođe ovako: kupili ste deset tona uglja, oni vam isporuče pet tona, a za ostalih pet tona kažu: „To su gubici na prenosu“. Paušalno se naplaćuje za svaku cev, koja prolazi kroz vaš stan, i kroz koju se toplota prenosi dalje. U konkretnom primeru cevi prolaze kroz ostavu i moraju da se izoluju. Odgovor Ministarstva energetike na dokumentovanu žalbu ukratko glasi: „Komunalne delatnosti su izvorna nadležnost jedinica lokalne samouprave.“

U Beogradu se naplata utrošene enrgije sprovodi prema Odluci o načinu plaćanja komunalnih usluga iz 2003 godine: „U objektima sa ugrađenim merilima količine toplotne energije u predajnoj stanici, troškovi isporučene toplotne energije (za instalisanu snagu i potrošenu energiju) za zagrevanje prostorija raspodeljuju se na korisnike po metru kvadratnom zagrevane površine stana, odnosno garaže, a troškovi isporučene toplotne energije za pripremu potrošne tople vode na način na koji se raspodeljuju troškovi za vodu...(član 11). Ako su u stanove ugrađeni delitelji troškova toplote, raspodela troškova toplotne energije vrši se prema zbiru stanja očitanom na deliteljima troškova toplote za svaki stan, a visina tog dela naknade za stan utvrđuje se prema razlici stanja na deliteljima troškova ugrađenim na svako grejno telo u stanu, između dva uzastopna očitavanja...(član 12).“

Nije naodmet pogledati „Pravilnik o načinu podele i obračunu troškova za toplotu u stambenim i drugim zgradama sa više korisnika“, koji je donelo slovenačko Ministarstvo energetike.

PONUDA TOPLANAMA U SRBIJI

Pripreme za narednu počele su i pre završetka prethodne grejne sezone. Savez energetičara Srbije je već pripremio ponudu svim toplanama u Srbiji u vidu stručne pomoći i saradnje na poslovima od kojih presudno zavise efikasnost, ekonomičnost i pouzdanost rada isporučilaca toplotne energije. Ta pomoć obuhvata toplotne izvore, distributivne sisteme (toplovodnu mrežu i predajne stanice) i predaju toplotne energije (kućna razvodna postrojenja i instalacije za grejanje i pripremu PTV). U Savezu, naime, radi veći broj inženjera svih struka, koji su bogato iskustvo sticali u najvećem toplifikacionom sistemu u Srbiji.
Lep primer za moguću saradnju možete videti u današnjem prilogu o analizi rada predajnih stanica.
  • Toplotni izvori (TI)
    • Izrada metodologije praćenja rada toplotnog izvora u grejnoj sezoni;
    • Izrada režima rada toplotnog izvora u funkciji promene temperature spoljašnjeg vazduha – toplotni i materijalni bilans;
    • Određivanje stepena korisnosti toplotnog izvora na osnovu izmerenih vrednosti specifične potrošnje goriva;
    • Analiza rada toplotnih izvora u grejnoj sezoni;
    • Analiza havarijskih oštećenja nastalih na opremi i postrojenjima sa predlogom mera za otklanjanje uzroka i sanaciju oštećenja;
    • Nadzor (mašinski, elektro i merenje i regulacija) pri izgradnji i rekonstrukciji TI;
    • Konsultantske usluge:
    • Izrada projektne dokumentacije,
    • Izgradnja postrojenja,
    • Puštanje u rad postrojenja,
    • Merenja u toplotnom izvoru,
    • Studije opravdanosti korišćenje obnovljivih izvora energije;
    • Izrada tenderske dokumentacije,
    • Garantna ispitivanja postrojenja;
    • Obuke:
    • Rukovanje pumpnim agregatima,
    • Rukovanje kompresorskim stanicama,
    • Rukovanje trafo stanicama,
    • Rukovanje kotlovskim postrojenjima,
    • Rukovanje toplotnim izvorima (toplane, toplane-termoelektrane);
    • Prezentacije iz oblasti rada toplotnih izvora.

  • Distributivni sistem (toplovodna mreža (TM) i predajne stanice (PS))
    • Izrada metodologije praćenja rada TM i PS;
    • Izrada predloga modernizacije PS za grejanje i grejanje i pripremu potrošne tople vode (PTV);
    • Izrada i optimizacija temperaturskih režima rada toplovodne mreže u funkciji promene temperature spoljašnjeg vazduha i brzine vetra;
    • Određivanje stepena korisnosti distributivnog sistema na osnovu izmerenih vrednosti isporučene toplotne energije na pragu TI i PS;
    • Izbor opreme u PS i TM;
    • Analiza toplotnih gubitaka u toplovodnoj mreži sa predlogom mera za njihovo smanjenje;
    • Analiza isporučene toplotne energije potrošačima izmerene na merilu toplote;
    • Predlog mera za smanjenje potrošnje topotne energije za grejanje u stambenim i poslovnim objektima bez i sa investicionim ulaganjima;
    • Izrada hidrauličkih režima rada TM (pijezometarskih dijagrama);
    • Analiza rada PS;
    • Analiza havarijskih oštećenja nastalih na opremi i cevovodima sa predlogom mera za otklanjanje uzroka i sanaciju oštećenja;
    • Nadzor (mašinski, elektro i merenje i regulacija) pri izgradnji i rekonstrukciji TM i PS;
    • Konsultantske usluge:
    • Izrada projektne dokumentacije,
    • Rekonstrukcija TM,
    • Rekonstrukcija PS,
    • Merenja u TM,
    • Merenja u PS,
    • Izrada, izmene i dopune tarifnog sistema za naplatu isporučene toplotne energije,
    • Izrada „Pravila o radu distributivnog sistema“,
    • Izrada tenderske dokumentacije,
    • Automatizacija PS;
    • Obuke:
    • Rukovanje PS;
    • Rukovanje postrojenjima za centralno grejanje;
    • Rukovanje postrojenjima za hlađenje;
    • Rukovanje postrojenjima za klimatizaciju;
    • Održavanje opreme u PS: postrojenja za centralno grejanje, hlađenje i klimatizaciju;
    • Prezentacije iz oblasti rada TM i PS.

  • Predaja toplotne energije (kućno razvodno postrojenje (KRP) i instalacije za grejanje i pripremu PTV)
    • Izrada metodologije praćenja rada KRP;
    • Izrada predloga modernizacije KRP za grejanje i grejanje i pripremu potrošne tople vode (PTV);
    • Izrada i optimizacija temperaturskih režima rada KRP za grejanje i pripremu PTV;
    • Analiza rada KRP;
    • Hidrauličko uravnoteženje instalacija za grejanje;
    • Opimizacija instalisane i angažovane toplotne snage za grejanje i pripremu PTV;
    • Analiza havarijskih oštećenja nastalih na opremi i cevovodima sa predlogom mera za otklanjanje uzroka i sanaciju oštećenja;
    • Nadzor (mašinski, elektro i merenje i regulacija) pri izgradnji i rekonstrukciji KRP i instalacija za grejanje i pripremu PTV;
    • Kontrola režima isporuke toplotne energije potrošačima (stambeni i poslovni prostor) u cilju sprečavanja bespotrebne isporuke i naplate toplotne energije;
    • Konsultantske usluge:
    • Izrada projektne dokumentacije,
    • Rekonstrukcija KRP,
    • Rekonstrukcija instalacije za grejanje i pripremu PTV,
    • Merenja u KRP,
    • Obuke:
    • Obuka potrošača o mogućim načinima smanjenja transmisionih i ventilacionih gubitaka bez velikih investicionih ulaganja;
    • Prezentacije iz oblasti rada KRP i instalacija za grejanje i pripremu PTV.

  • Napomene:
    • Savez poseduje sopstvene udžbenike i audio-vizuelne prezentacije za sve navedene obuke;
    • U Savezu rade diplomirani: mašinski inženjeri, elektro inženjeri, građevinski inženjeri, tehnolozi i hemičari sa iskustvom od preko 20 godina na poslovima projektovanja, nadzora, eksploatacije i održavanja termoenergetskih postrojenja. Poseduju odgovarajuće stručne ispite i domaće i inostrane licence neophodne za rad na navedenim poslovima;
    • Svi stručnjaci Savezaradili su na poslovima izgradnje i modernizacije termoenergetskih postrojenja u zemlji, realizovanih posle 2000. godine po međunarodnim tenederima.

  • Kontakt

    Naš telefon je    011 7233 254
    Mejl adresa       senerges@eunet.rs

BEOGRAD: KOGENERACIJA IZ OTPADA

BEOGRAD: KOGENERACIJA IZ OTPADA Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prilikom susreta sa gradonačelnikom Torina Pierom Fasinom prihvatio je poziv da Beograd učestvuje na Trećem svetskom forumu lokalnih samouprava za ekonomski razvoj. Na forumu, koji će se održati u oktobru u Torinu, učestvovaće preko 70 gradova.

„Ovo će biti prilika da Beograd bude aktivni učesnik kako u prezentovanju svojih potencijala tako i u svim sesijama, a deo foruma biće posvećen samo Beogradu. Ovo je jedinstvena šansa da se uspostave kontakti i razmeni iskustvo sa oko 70 gradonačelnika iz celog sveta. Plan je da grad Torino podrži kandidaturu grada Beograda za organizaciju nekog od sledećih foruma”, rekao je gradonačelnik.

Tokom posete Mali je sa delegacijom obišao postrojenje za kogenerativnu elektranu za proizvodnju električne i toplotne energije i postrojenje za proizvodnju energije iz otpada. „To je upravo ono što mi hoćemo da uradimo u Vinči i ovo je bila sjajna šansa za nas. Oni će doći u posetu Beogradu kako bi nam pomogli da tender koji planiramo za leto pripremimo na najbolji način”, istakao je Mali.

Takođe je bilo reči o zajedničkom nastupu dva grada na konkursu za projekat „Horizon 2020”, koji treba da odvoji fondove za javni transport, daljinsko grejanje i upravljanje otpadom. To je projekat Evropske unije gde bi Beograd nastupao zajedno sa Torinom, Amsterdamom i Helsinkijem.

„Grad Torino, kao jedan od lidera u sferi primene rešenja SMART CITIES, tzv. pametnih gradova, nudi operativnu, kao i konkretnu finansijsku podršku u primeni najmodernijih svetskih rešenja u ovoj oblasti. Oni svoju javnu funkciju obavljaju preko elektronske vlade. Mi ćemo probati da primenimo njihova iskustva kako bismo našu javnu upravu na ovaj način učinili bržom i efikasnijom”, dodao je Siniša Mali.

On je istakao da je grad Torino spreman da Beogradu prenese svoja iskustva, pre svega u prevazilaženju problema i grešaka sa kojima su se tamošnje vlasti susrele pri realizaciji pomenutih projekata i da je razmena iskustava i najbolje prakse od suštinske važnosti za odabir pravog rešenja za budućnost grada.

Delegacija grada Beograda posetila je i korporaciju IREN, gde su se sastali sa predsednikom korporacije Franćeskom Profumom, kako bi razmenili iskustva o pitanju daljinskog grejanja, javne rasvete i skladištenja i prerade otpada. Ovom prilikom je potpisano Pismo o namerama između Grada Beograda i italijanske kompanije IREN, kojim će se uspostaviti saradnja u realizaciji projekata sa ciljem modernizacije i razvoja energetskog sektora grada Beograda. Posetu Italiji nastavljaju gradski menadžer Goran Vesić i pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević, koji će večeras vodećim privrednicima ove regije i severa Italije prezentovati beogradske projekte i potencijale koje Beograd ima, u cilju privlačenja stranih investitora.

DOMAĆI SISTEMI ZA GREJANJE GRADOVA

DOMAĆI SISTEMI ZA GREJANJE GRADOVA Nekada je Niš bio poznat kao „grad elektronike”, zbog svoje Elektronske industrije, koja više praktično ne postoji, ali i po Elektronskom fakultetu u sklopu Niškog univerziteta. Danas je sve poznatiji po malim preduzećima, čija je delatnost zasnovana na elektronici, mašinstvu i ostalim tehničkim naukama. Jedna od takvih malih firmi skrenula je pažnju ovih dana na sebe – reč je o formi „Feniks DD”. Bila je najbolja sa svojom ponudom za posao vredan 4,5 miliona evra. Reč je o izradi i ugradnji toplotnih podstanica, odnosno regulacionih sistema daljinskog grejanja u 14 gradova u Srbiji.

Direktor i vlasnik firme prof. dr Bratislav Blagojević, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Nišu, kaže za „Politiku” da je reč je o domaćem proizvodu, gotovo „srpskom brendu”.

– Proizvodimo sisteme i elemente za automatsko upravljanje u oblasti klimatizacije, grejanja i posebno za upravljanje i kontrolu daljinske isporuke i korišćenja toplotne energije. Zahvaljujući tome što izrađujemo toplotne podstanice poslednje tehnološke generacije i najsavremenije regulacione ventile za sisteme grejanja, po sopstvenim rešenjima, ove sisteme upravljanja daljinskim grejanjem dobiće Subotica, Ruma, Zrenjanin i Bačka Palanka, u Posavini Šabac i u Zapadnoj Srbiji Valjevo, Kraljevo i Novi Pazar. Isto tako naši sistemi biće instalirani u Jagodini i Kruševcu, kao i na jugoistoku zemlje u Negotinu, Boru, Pirotu i Leskovcu.

U „Feniksu” je zaposleno 40 ljudi, od čega je, ističe dr Blagojević, gotovo polovina visokoškolovanih stručnjaka, najviše sa diplomama Elektronskog i Mašinskog fakulteta.

– Prošle godine primili smo deset mladih inženjera, jer imamo sopstveni razvojno-istraživački centar u kojem se projektuje i na osnovu toga osvaja proizvodnja najsavremenije opreme i sistema koje već godinama izvozimo na tržišta Švajcarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i područje Carinske unije Rusije, Kazahstana i Belorusije. S obzirom na to da smo prošle godine potpisali sporazum o strateškom partnerstvu sa firmom „Herc” iz Austrije, odnedavno izvozimo svoju tehnologiju i proizvode, pre svega mikroprocesorske regulatore, u ceo svet – kaže Blagojević.

„Feniks” postoji od 1990. i u poslednje vreme usavršio je proizvodnju centralnog nadzora i upravljanja energijom sa jednog mesta. Posle ugradnje sistema za kontrolu čistog vazduha i klimatizaciju Dečije hirurško-ortopedske klinike u Nišu, koju je firma poklonila niškom kliničkom zdravstvu, trenutno „Feniks” ugrađuje svoje sisteme u hotelu „Hilton” u Podgorici, a uskoro će nešto slično biti ugrađeno i u nedavno otvorenoj Klinici za kardiovaskularne bolesti i transplatacionu hirurgiju niškog kliničkog centra.
Izvor: “Politika”

SANKT PETERBURG: DECENTRALIZACIJA GREJANJA”

SANKT PETERBURG: DECENTRALIZACIJA GREJANJA Primetni znaci ruske zime su – škriputav snežić i dim iz dimnjaka toplana. Smišljena i uspostavljena u sovjetska vremena, praksa centralizovanog sistema grejanja nije samo racionalan način snabdevanja toplotom već donosi i velike rizike i veliku odgovornost. Nažalost, to dobro znaju mnogi građani, koji su se upoznali sa posledicama zimskih havarija na toplovodima, opasnim isticanjem vrele vode i gužvama u saobraćaju, izazvanim iznenadnim pucanjem cevi. Po zvaničnim podacima, samo u Sankt Peterburgu protekle zime bilo je zabeleženo više od osamdeset velikih havarija sa isključenjem iz daljinskog grejanja stambenih zgrada i naselja iako se na remont starih toplovoda svake godine potroše milijarde rubalja.

I zato – nova koncepcija grejanja u ovom gradu: sistem snabdevanja toplotnom energijom se modernizuje ali se i decentralizuje. Jer, iskustva iz susednih zemalja su pokazala da individualna „toplota“ u novim i višespratnicama i niskim zgradama takođe omogućava značajno sniženje potrošnje enrgije.

U Sankt Peterburgu očekuju da će kompleksni program remonta zgrada i povišenje energetske efikasnosti sistema snabdevanja toplotnom energijom dovesti do smanjenja cene grejanja za građane. Sem toga, ako bi se zadržale sadašnje cene grejanja, bilo bi dovoljno sredstava za kapitalne remonte ali bi i sfera uštede energije bila privlačna za privatni biznis.

Na čemu se zasniva ovakvo očekivanje? Na cenama – u Sankt Peterburgu cena gasa je 100 dolara za 1000 kubnih metara gasa a u Evropi je oko 500 dolara, ali je cena grejanja za građane ruske severne prestonice bila ista kao i u Evropi! Naravno, u Evropi se ulaže veliki trud u obrazovanje i u primenu u vezi sa energetskom efikasnošću pa je i potrošnja toplotne energije znatno manja nego u Rusiji.

INTEGRISANI SISTEMI “PAMETNIH GRADOVA”

"Pametna mreža" (Smart Grid) dugi niz godina se smatra brendom elektroenergetskog sektora. Najčešće je ovaj brend predstavljan kao integrisani sistem u kome se za proizvodnju samo električne energije u konvencionalnim elektranama koriste energija vetra, solarna energija i energija biomase. Konvencionalne elektrane asociraju na postrojenja sa velikim rashladnim kulama, u kojima je gubitak toplotne energije u atmosferu veći od 50% (zatvoreni sistem hlađenja “izrađene” pare u kondenzatoru).

Da li je to "Pametna mreža"? Nije.

Ako se kao polazna tačka uzme činjenica da će se u narednim godinama sve više ljudi doseljavati u gradove i da će se samim tim sve više intenzivirati borba za resurse, od izuzetnog značaja je fokusiranje na "pametne gradove" (Smart Cities), u kojima će se umesto korišćenja odvojenih sistema, za električnu energiju, prirodni gas, daljinsko grejanje i prevoz, koristiti integrisani sistemi korišćenja energije. Samo na taj način bićemo u stanju da smanjimo rasipanje energije, odnosno, da raspoložive resurse energije koristimo na najbolji način.

Ovaj članak fokusiran je isključivo na prikaz integrisanja sistema električne energije i daljinskog grejanja i na to, kako funkcioniše jedan “pametni grad” kao što je Bradstrup, koji se nalazi u zapadnom delu Danske.

"Pametni grad" se odlikuje "pametnom proizvodnjom energije", "pametnom potrošnjom" i "pametnim tarifama".

U Bradstrupu se može videti sistem daljinskog grejanja koji je prvobitno bio konvencionalni sistem baziran na korišćenju fosilnh goriva. Danas je to sistem daljinskog grejanja koji se sastoji od CHP postrojenja (gasni motor), solarnih kolektora, nadzemnih akumulatora toplote (u kojima se vrši 24-časovno skladištenje toplotne energije), podzemnih rezervoara (sezonsko skladištenje toplotne energije), električnih i toplotnih pumpi.

Toplana u Bradstrupu (godišnja proizvodnja: 45.000 MWh toplotne i 30.000 MWh električne energije) je predstavnik interakcije sistema za proizvodnju i distribuciju električne energije i sistema daljinskog grejanja. Toplotna pumpa i električni kotao puštaju se u pogon i proizvode toplotnu energiju kada je električna energija na tržištu jeftina. Gasni motor (gasomotorni generator) pušta se u pogon i proizvodi električnu energiju onda kada u elektroenergetskom sistemu postoji povećana potrošnja električne energije.

Solarna energija - Fokusirajući se na zaštitu životne sredine, toplana u Bradstrupu je odlučila da, kao prvi korak na realizaciji koncepta "pametnog grada", otpočne sa primenom solarne energije u svojim proizvodnim pogonima. Godine 2007. izgrađeno je i povezano na mrežu daljinskog grejanja prvih 8.000 m2 solarnih kolektora. Nakon toga, solarna instalacija je proširena izgradnjom dodatnih sunčanih kolektora čime je ukupna površina kolektora povećana na 18.600 m2. Na taj način je, u aprilu 2012. godine, dobijena solarna instalacija koja je po veličini postrojenja treća u Evropi.
Zbog brzog razvoja primene sunčeve energije u proizvodnji toplotne i električne energije, najveće solarno postrojenje za proizvodnju toplotne energije u Danskoj danas je u toplani Dronninglund. Površina sunčanih kolektora ovog postrojenja iznosi 37.000 m2.

INTEGRISANI SISTEMI “PAMETNIH GRADOVA” Akumuliranje toplote - Da bi toplana dostigla maksimalno iskorišćenje solarnih kolektora, neophodno je da se obezbedi mogućnost "čuvanja proizvedene toplotne energije" tokom vremena. To je moguće akumuliranjem toplotne energije u nadzemnim rezervoarima ili podzemnim skladištima toplote.
U Bradstrupu, prvobitno je izgrađen nadzemni rezervoar zapremine 2.000 m3, a naknadno je izgrađen još jedan zapremine 5.500 m3, tako da je ukupni kapacitet akumulacije 7.500 m3. Ovaj zapreminski prostor omogućuje korišćenje akumulirane toplote nekoliko dana, s tim da nije moguće čuvanje toplotne energije u dužem vremenskom periodu (npr. prikupljanje toplote leti, a korišćenje zimi).
Maksimalni kapacitet proizvodnje toplotne energije solarnih postrojenja koja se povezuju na sistem daljinskog grejanja ograničen je na 15-20% ukupne potrebne godišnje prozvodnje toplane. Ograničavajući faktor maksimalne snage ovih postrojenja predstavlja nemogućnost korišćenja veće količine proizvedene toplotne energije tokom leta.
Prema tome, zaključak je - ako toplota proizvedena tokom leta treba da se sačuva do jeseni/zime, mora se koristiti drugačija tehnologija za skladištenje umesto konvencionalnog nadzemnog rezervoara. Za sezonsko skladištenje toplotne energije primenjena je tehnologija podzemnog skladištenje energije.
Ova tehnologija skladištenja je nova u Danskoj i po prvi put je primenjena u Bradstrupu.
Izgrađeno podzemno skladište sastoji se od 48 bušotina dubine 45 m. U podzemno skladište su ugrađeni cevni zagrejači kojima se tokom leta toplotom iz solarnog postrojenja zagreva zemlja u skladištu. Toplota akumulirana u letnjem periodu ispumpava se iz zemlje u zimskom periodu i predaje se sistemu za daljinsko grejanje. Proračuni pokazuju da se tokom leta, oko 19.000 m3 zemlje u podzemnom skladištu zagreva iz solarnog postrojenja i da se sačuvana toplota može preuzeti iz skladišta sa efikasnošću od 80%. Ako se proračuni pokažu tačnim možda će biti neophodno da se proširi solarno postrojenje i podzemni rezervoar.

Električni kotao - Kada je tržišna cena električne energije niska, ekonomski je opravdano njeno korišćenje u električnim kotlovima za proizvodnju toplotne energije. Iz tog razloga, toplana u Bradstupu je, u okviru svog postrojenja, instalirala električni kotao maksimalne toplotne snage 10 MW. Proizvedena toplota u ovom kotlu može se distribuirati potrošačima daljinskog grejanja ili akumulirati u rezervoarima toplote.
S obzirom na to da je u Danskoj do 2020. godine planirano da se 50% potreba za električnom energijom pokriva korišćenjem energije vetra za očekivati je da će se veoma često zbog toga pojavljivati periodi sa veće ponudom od potražnje električne energije na tržištu. Veća ponuda od potražnje znači istovremeno jeftinu cenu električne energije na tržištu. U tom slučaju viškovi jeftine struje moraju biti prodati danskim susedima ili transformisani u toplotnu energiju, na primer korišćenjem električnog kotla instaliranog u toplani u Bradstrupu. Transformacijom električne energije u toplotnu toplana u Bradstrupu pomaže da se stabilizuje elektroenergetski sistem delujući kao inteligentan kupac električne energije - "pametan potrošač".

Toplotna pumpa - Pri korišćenju toplotne energije iz podzemnog skladišta voda kao nosilac toplote zagreva se na temperaturu od 40°C. Zagrejana topla voda tako niskog temperaturskog nivoa ne može se direktno koristiti u sustemu daljinskog grejanja već se mora dodatno zagrevati. Dodatno zagrevanje se može izvršiti, na primer, korišćenjem toplotne pumpe. Toplotna pumpa se koristi za dodatno zagrevanje vode iz akumulatora onda kada je na tržištu električna energija jeftina isto kao i kada je ekonomski opravdano korišćenje električnog vrelovodnog kotla. Toplotna pumpa se može takođe koristiti i za povećanje temperature vode u akumulatorima toplote.

Budući razvoj “pametnog” koncepta u velikim sistemima za daljinsko grejanje - Sistem daljinskog grejanja u Bradstrupu karakteriše optimalna integracija električne energije i sistema daljinskog grejanja, tako da jeftina struja može biti sačuvana u sezonskom rezervoaru u vidu tople vode koja se koristi u sistemu daljinskog grejanja.
Primer iz Bradstrupa pokazuje da je već moguće "delovati pametno" u malim sistemima za daljinsko grejanje.
U velikom sistemu daljinskog grejanja toplane u Kopenhagenu, pokrenuto je istraživanje kako bi se ispitale mogućnosti primene velikih toplotnih pumpi u proizvodnji toplotne energije za daljinsko grejanje. Takođe su ispitane mogućnosti izgradnje velikih rezervoara toplote koji će omogućiti čuvanje toplotne energija dobijene kada je cena električne energije niska i njeno korušćenje za grejanje onda kada je to potrebno.
Za skladištenje toplotne energije inicijalno je razmatrana mogućnost korišćenja napuštene šljunkare, odnosno mogućnost korišćenja skladišta sa zapreminom većom od nekoliko miliona m3.

_____________________________________________________
Izvor: Hot&Cool br. 3/2014, Autor: Lars Gullev, VEKS
Prevod i obrada: V.Kovačević & V.Radulović

PENZIONERI KREDITIRAJU ENERGETIKU

PENZIONERI KREDITIRAJU ENERGETIKU Na konferenciji, održanoj u Danas conference centru sa temom Elektroenergetski sistem i grejna sezona u Srbiji interesantno je bilo poređenje cena grejanja raznim energentima ali i objašnjenje iz Agencije za energetiku Srbije – zašto se ni ove grejne sezone neće naplaćivati grejanje po utrošku. Takođe je bilo veoma zapaženo izlaganje predstavnika Saveza energetičara Srbije inž. Vladimira Radulovića o ponovnom pokretanju ideje za grejanje Beograda iz vangradske termoelektrane-toplane.

Iz dokumentacije organizatora konferencije vidi se da će, na primer, grejanje stana od 50 m2 biti najjeftinije na električnu energiju iz TA peći – ako se peć puni samo noću, to će koštati oko 40 hiljada dinara, na gas preko 56 hiljada, na drva skoro 54 hiljade a na ugalj oko 42 hiljade dinara. Ovakav odnos cena je poguban za energetiku Srbije koja, kako se čuje, traži da je neko kreditira sa oko 200 miliona evra!

Navedeno je takođe da će najavljeno smanjenje penzija i plata doneti budžetsku uštedu ne veću od 220 miliona evra, a da je samo od početka ove godine na uvoz struje otišlo više od 55 miliona evra, da je uvoz gasa deset puta veći i da tako postaje jasno da smanjenje penzija i plata uopšte nije nikakav zalog za budućnost Srbije, niti deo nekog strateškog plana ozdravljenja privrede, već puko kratkoročno kreditiranje daljeg energetskog zaduživanja Srbije.

Da ipak postoje i racionalnija razmišljanja o energetskim perspektivama države videlo se iz izlaganja inženjera Vladimira Radulovića koji je, učestvujući kao predstavnik Saveza energetičara Srbije, rekao da je ponovo napravljena analiza mogućnosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje TENT-a A i da predstoji izrada fizibiliti studije, na osnovu koje bi mogli da započnu pregovori o realizaciji tog projekta, koji je važan ne samo za Beograd već i za Srbiju jer bi smanjenje potrošnje prirodnog gasa donosilo uštedu na energentima iz uvoza od oko 100 miliona evra godišnje.

Zanimljiv je takođe bio istup Dejana Stojanovića iz Agencije za energetiku Srbije, koji je rekao da „sistem za naplatu daljinskog grejanja po utrošenoj energiji neće da zaživi ove grejne sezone ali da bi mogao da se primenjuje već od sledeće jeseni“, što je tekst koji se ponavlja svakog oktobra, potvrđujići ono, što smo napisali na ovom portalu pre mesec dana, u prilogu „Naplata grejanja po utrošku? Ne, hvala“. Jednostavno, računice toplana pokazuju da im se to ne isplati a državi se ne isplati da pokriva gubitke toplana, koji su neminovni.

KAKO SE GREJATI OVE ZIME

KAKO SE GREJATI OVE ZIME

Danas conference center organizuje konferenciju Elektroenergetski sistem i grejna sezona u Srbiji sa sledećim vodećim temama:


  • Ima li Srbija ekonomski održiv plan kada je reč o sistemu centralnog grejanja u velikim gradovima i koji je postojeći nivo dugova gradskih toplana na ime uvoza energenata?
  • Da li je elektroenergetski sistem Srbije nakon poplava spreman da podnese povećani broj građana koji se greju na struju?
  • Kako će povećana cena uglja uticati na povećani broj građana koji se greju na struju?
  • Zašto država Srbija godinama ne obezbeđuje zakonski okvir neophodan za investicije u vetroparkove, koji većinu električne energije generišu tokom zimskih meseci?
  • Koliko država Srbija na godišnjem nivou troši na ime uvoza struje i ulaganja u ekološke standarde u termo-elektranama, i koja je realna cena struje iz klasičnih izvora?
  • Da li je poskupljenje struje u Srbiji jedino rešenje za postojeće probleme i hoće li tokom zimskih meseci biti neophodne restrikcije, posebno u slučaju oštrih zima?
  • Kako gasna kriza izazvana sukobima u Ukrajini utiče na ekonomsku održivost sistema centralnog grejanja u velikim gradovima u Srbiji i može li masovno grejanje na struju u velikim gradovima dovesti do problema u funkconisanju elektroenergetskog sistema?

NAPLATA PO UTROŠKU? NE, HVALA

NAPLATA PO UTROŠKU? NE, HVALA Zakon o efikasnom korišćenju energije obavezuje toplane da od 15. oktobra ove godine obračunavaju grejanje po utrošku. Pre svega, šta tačno znači naplata grejanja po utrošku? Pa, znači isto što znači i naplata u samoposluzi ili naplata potrošnje električne energije – platiš koliko si uzeo, odnosno, koliko si potrošio. Razumno, nema sumnje. Ali, Ministarstvo rudarstva i energetike razmatra inicijativu Udruženja toplana Srbije da se za godinu dana odloži primena naplate grejanja po utrošku, izjavio je nedavno ministar Aleksandar Antić, jer neke toplane nisu za to tehnički spremne. Da li je to prava istina?

Pre svega, valja imati na umu da su građani – potrošači jednim delom odgovorni za sopstvenu potrošnju toplotne enrgije: prvo, mogu odvrtanjem i zavrtanjem ventila na radijatorima, da odlučuju kada će se i koliko grejati, zatim, mogu da ulože nešto para pa da poprave izolaciju, prozore i instalaciju a od svega toga će zavisiti i njihov račun za grejanje. Ali, postoje zgrade u kojima građani – potrošači ne mogu ama baš ništa da urade na smanjenju utroška toplotne energije za grejanje jer su zgrade takve – nikakve a njihovi stanari ih u ogromnom broju slučajeva nisu birali nego su u njima dobijali stanove u neko, u tom pogledu, srećno doba.

S druge strane, ne treba zanemariti ni božji udeo u računu za grejanje – zima može biti i ovakva i onakva, pa račun može biti i prijatan ali i veoma neprijatan.

Neko će, međutim, reći – dobro, ali zašto se toplane odupiru (ili, kako «muntaju» ministra – zašto se tehnički ne pripreme) za naplatu utrošene energije jer – bila zima topla ili hladna, i potrošeno gorivo će biti sasvim srazmerno spoljnim temperaturama.

I tu verovatno leži odgovor na pitanje sa početka ovog teksta – šta je, zapravo, istina sa naplatom prema utrošku. A istina je, izgleda, vrlo jednostavna – zašto bi se toplane kockale sa bogom i pogledale u nebo da bi sagledale svoj prihod – kada se naplaćuje po m2 nema neizvesnosti, (računski) prihod je poznat i zagarantovan. I zato još dugo toplane u Srbiji neće biti “tehnički spremne” za masovnu naplatu grejanja po utrošku.

SPALIONICE SMEĆA I GREJANJE GRADOVA

SPALIONICE SMEĆA I GREJANJE GRADOVA Već smo pisali – u Beogradu se dnevno prikupi 1700 tona smeća, godišnje – 600.000 tona! Količina više nego dovoljna da se obezbedi gorivo za postrojenje koje bi, spaljivanjem otpada proizvodilo toplotnu i električnu energiju. Za grejanje grada, Beogradske elektrane isporuče godišnje oko 3,5 miliona MWh toplotne energije a preko 20% te energije moglo bi se proizvesti spaljivanjem smeća.

Kao podstrek za razmišljanje, pogledajte ovaj primer. Prva toplana za grejanje grada u Danskoj je završena i puštena u rad u septembru 1903, u Kopenhagenu, i to kao – spalionica smeća. Primereno tom vremenu, gradsko smeće je dovoženo konjskim zapregama, istovarivano u silose i iz njih prebacivano u peći za spaljivanje. Vodena para, kao nosilac energije, sprovođena je cevima kroz podzemni tunel do obližnje bolnice, dečjeg obdaništa i sirotišta. Danas, posle preuređivanja, taj objekt služi kao – kulturni centar!

A – da se vratimo našem slučaju – količina smeća, prikupljenog na deponiji u Vinči znatno premaša količinu iz danskog primera pa bi se iz distributivne mreže naše spalionice moglo da snabde oko 35.000 domaćinstava električnom, a oko 100.000 toplotnom energijom.

Spaljivao bi se deo komunalnog otpada koji je organskog porekla a ne bi se spaljivalo ono što može da se reciklira, kao ni opasan otpad. Izgradnjom spalionice deponija “Vinča”, inače jedina legalna u gradu, ne bi bila zatvorena jer će se tu i dalje odlagati deo otpada. Ta deponija, koja zauzima 70 hektara, sada ima kapacitet za odlaganje smeća za narednih 20 godina, ali bi izgradnjom spalionice ona bila u upotrebi znatno duže.