GLOBALNA ENERGETIKA

CRNO SE PIŠE KORIŠĆENJU BIOMASE - EU NA SUDU

Grupa tužilaca iz Estonije, Francuske, Irske, Rumunije, Slovačke, Švedske i SAD podnela je početkom marta tužbu protiv Evropske unije kako bi osporili uključivanje šumske biomase u direktivu o obnovljivim izvorima energije. Ako prođu sa svojom tužbom, to bi moglo lišiti EU izvora energije koji trenutno čini blizu 60% obnovljivih izvora energije u EU, više nego solarne i vetroelektrane zajedno. Slučaj je, u obliku posebne procesne procedure, podnesen sudu EU u Luksemburgu od strane grupe pojedinaca i nevladinih organizacija (NVO). Grupa tvrdi da institucije EU nisu uzele u obzir naučne dokaze koji pokazuju da sagorevanje šumske biomase za energetske svrhe pogoršava klimatske promene izazivajući krčenje šuma izvan Evrope.
"Tretiranje biomase kao ugljenično neutralnog goriva u suprotnosti je sa naučnim otkrićima" koja pokazuju da se pri spaljivanju drveta za dobijanje energije prosečno emituje 1,5 puta više CO2 nego pri spaljivanju uglja i 3 puta više u odnosu na prirodni gas, ističu tužitelji. Prošle godine, EU je usvojila ažuriranu verziju svoje direktive o obnovljivim izvorima energije, obavezujući zemlje Unije da do 2030. godine dobijaju najmanje 32% svoje energije iz obnovljivih izvora. Taj cilj se smatra centralnim elementom namere EU da smanji emisiju ugljenika za 40% do istog datuma. Međutim, tužioci tvrde da je uključivanje šumske biomase kao izvora obnovljive energije u suprotnosti sa članom 191 (1) Ugovora o EU, koji predviđa da politika zaštite životne sredine Unije doprinosi: “očuvanju, zaštiti i poboljšanju kvaliteta životne sredine… posebno u borbi protiv klimatskih promena “.
Prema njima, direktiva pogoršava klimatske promene povećavajući seču šuma u SAD kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za drvnim peletima u EU. Kao rezultat seče, proizvodnje drvenih peleta i proizvodnje energije iz biomase tužitelji tvrde u podnesku sudu da su doživeli pogoršanje svog zdravstvenog stanja, zatim su imali štetu u obezbeđenju sredstava za život, narušeni su im zajednica i kulturne tradicije. Međutim, jedan zvaničnik EU je rekao da nova politika Evropske unije o biomasi ima dovoljno ugrađenih zaštitnih mehanizama kako bi se osiguralo da ne dovodi do dodatnih emisija ugljenika. Evropska komisija procenjuje da biomasa trenutno predstavlja skoro 60% potrošnje obnovljive energije u EU. Potrošnja bioenergije u Evropi porasla je za više od 69% u periodu od 2005. do 2016. godine, a očekuje se da će ona nastaviti da raste u narednim decenijama.
Ako tužitelji uspeju u svojoj nameri da na sudu otvore ovaj slučaj, šumska biomasa se više neće računati u ciljeve EU za obnovljive izvore energije do 2030. godine, ostavljajući da vetar i solarna energija obave sav posao. Ali, kao efekat ovakvog zaokreta moglo bi da dovede do zahteva da se unutar Evrope redukuju postavljeni ciljevi, mada tužitelji kažu da to nije njihov cilj.
Izvor: Euroactiv

EU I NUKLEARNA ENERGIJA

EU kao celina je najznačajniji faktor za nuklearnu industriju u svetu i zato su njeni planovi u pogledu nuklearne energetike od presudne važnosti za budućnost globalne nuklearne energetike. Pre svega, EU je najveći uvoznik energije u svetu, uvozi 53% svoje energije, uz godišnji trošak od oko 400 milijardi evra. Iako je nuklearna energija dokazani izvor nisko-ugljenične električne energije, koja se može preneti na daljinu (osigurava preko 50% električne energije bez ugljenika u EU) i koja daje visok stepen energetske sigurnosti, nuklearni sektor u EU suočava se danas sa velikim izazovima. Neke države članice se snažno protive proizvodnji u nuklearkama pa se tržišta električne energije često prilagođavaju populističkoj podršci obnovljivim izvorima. U periodu do 2030. očekuje se da će zbog zatvaranja određenog broja reaktora - bilo zbog toga što su dostigli kraj svog radnog veka ili zbog političkog uplitanja –izgubljeni kapaciteti nadmašiti one, koji će se dobiti iz novih reaktora.
Više od jedne četvrtine ukupno proizvedene električne energije u celoj EU daje 128 nuklearnih reaktora (snage 119 GWe), koji rade u 14 od 28 država članica. Polovina nuklearne energije u EU proizvodi se samo u jednoj zemlji - Francuskoj. Ukupno 53 jedinice u tri zemlje koje nisu članice EU (Rusija, Ukrajina i Švajcarska) proizvedu oko 17% električne energije u ostatku Evrope.
EU I NUKLEARNA ENERGIJA
Trenutno je u toku izgradnja nuklearnih elektrana u samo tri države članice EU - Finskoj, Francuskoj i Slovačkoj. Svi ovi projekti su već doživeli prekoračenja troškova i rokova. Nove jedinice koje će se možda pojaviti na mreži pre 2030. godine planiraju se ili uverljivo najavljuju u Bugarskoj, Češkoj, Finskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Litvaniji, Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Dugoročna budućnost nuklearne energije u EU će verovatno zavisiti od ishoda ovih projekata, koji su relativno malobrojni (8 ili 9) - ukupno ih je manje od onih, planiranih u Rusiji (23).
Prema podacima Evroatoma u prethodnoj godini potrošačima u EU isporučeno je preko 14 hiljada tona uranijuma, što predstavlja četvrtinu svetskih isporuka iz rudnika. Glavni isporučioci uranijuma su Kanada (oko 30%9 i Rusija, Nigerija, Australija i Kazahstan (po 15%), sa prosečnom cenom od 80,55 evra po kilogramu. Možda je interesantan i sledeći podatak, koji se navodi kao argument u korist nuklerane energije – to su dodatni troškovi da bi se zadovoljili kriterijumi evropske Direktive o industrijskim emisijama za velika postrojenja za sagorevanje, koja nameće stroža ograničenja emisije zagađivača kao što su oksidi azota, sumpor dioksida, živa i čestice iz velikih postrojenja za sagorevanje kod proizvodnje električne energije iz uglja. Tehnologije za smanjenje emisije NOx zahtevaju dodatnih 2-4 a za smanjenje SOx dodatnih 6-7 evra po megavat-času u troškovima proizvodnje električne energije, što ukazuje na mogućnost da bi zbog toga trećina elektrana na ugalj u EU mogla da bude zatvorena.

TURSKI TOK IPAK KROZ SRBIJU

Iz materijala gasnih operatera Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovačke, objavljenih u oktobru i novembru, u okviru procedure za rezervaciju njihovih budućih kapaciteta (open season) vidi se da je Gasprom izabrao maršrutu isporuka gasa u Evropu preko druge cevi Turskog toka kroz ove zemlje. U Bugarsku i Srbiju gas će stići 2020. godine, u Mađarsku 2021. godine i u Slovačku u drugoj polovini 2022. godine. To je porocedura predviđena zakonodavstvom EU (NC CAM) i neophodna je za izgradnju novih gasovoda. Operater nudi učesnicima na tržištu da zakupe buduće kapacitete gasovoda, po završetku aukcije obavezan je da izgradi gasovod u određenom roku, a kupci — plaćaju kasnije kroz tarifu za isporuke.

Tako, Bulgartransgaz će u decembru sprovesti aukciju za budući kapacitet gasovoda na ulazu u bugarski sistem iz Turske i na izlazu u Srbiju. Kapacitet na ulazu, za koji se nudi rezervacija od 1. januara 2020. godine na 20 godina, iznosi 15,8 milijardi kubnih metara godišnje (što se potpuno poklapa sa kapacitetom jedne cevi Turskog toka), kapacitet na izlazu — 4 milijarde kubnih metara, s tim što od 1. januara 2021. godine mora da se poveća do 11 milijardi kubnih metara.

Za isporuke ovih količine iz Turske kroz Bugarsku će se koristi deo postojeće infrastrukture u reversnom režimu (pogledajte kartu). U blizini kompresorske stanice Provadija na severo-istoku zemlje biće izgrađena stanica Nova Provadija i od nje se postavlja novi gasovod dužine 474 km i pritiska 7,5 MPa, koji će održavati još jedna stanica, Rasno, u blizini granice sa Srbijom. Gasovod će preći granicu na području grada Zaječara. Na ovoj deonici trasa se skoro u potpunosti poklapa sa trasom bugarskog dela Južnog toka, koji nije realizovan (Bugarska je zamrzla projekt pod pritiskom SAD, nakon čega je Rusija od njega odustala u decembru 2014. godine). Troškovi proširenja sistema će iznositi $1,63 milijarde dolara.

Operateri u Mađarskoj, Slovačkoj i Austriji već krajem oktobra su sproveli aukciju za rezervaciju novih kapaciteta od oktobra 2022. godine na sedam godina. Rezervisano je 4,3 milijarde kubnih metara na ulazu iz Mađarske u sistem u Slovačkoj, što bi trebalo da poveća mogućnosti protoka gasa između ovih zemalja do 5 milijardi kubnih metara godišnje. Takođe je na ulazu u sistem Austrije iz Slovačke rezervisano 3,8 milijardi kubnih metara godišnje. Procedure u okviru aukcije nisu još u potpunosti završene, to mora da se obavi do marta 2019. godine. Prema rečima izvora Komersanta sa tržišta, Gasprom se sprema da rezerviše sve ponuđene kapacitete. U samoj firmi su odbili da to komentarišu. U 2017. godini, Gasprom je koristio potpuno istu proceduru za rezervaciju kapaciteta za produžetke gasovoda Severni tok-2 u Nemačkoj, Češkoj i Slovačkoj. Na taj način, Gasprom se priprema da pusti u pogon obe cevi Turskog toka već od 2020. godine (morski deo gasovoda je izgrađen). Međutim, druga cev, namenjena isporukama gasa na Balkan, u 2020. godini će biti iskorišćena samo delimično — za isporuke u Bugarsku, Grčku i Srbiju, a u potpunosti tek u 2022. godini. Kako će biti organizovana isporuka u Grčku, nije sasvim jasno: može kroz Bugarsku, ali bi to bilo zaobilazno za transport gasa (pogledajte kartu). Prema rečima sagovornika Komersanta sa tržišta, moguće je da će Gasprom kombinovati sa azerbejdžanskim gasom, koji će gasovodom TAP doći u Grčku 2020. godine.

<i>TURSKI TOK</i> IPAK KROZ SRBIJU

Ovakva planirana dinamika izgradnje produžetaka Turskog toka omogućava Gaspromu da već od 2022. godine obustavi tranzit gasa kroz Ukrajinu. U skladu sa tim, Gasprom mora da se dogovori sa partnerom Naftogas Ukrajine o održavanju tranzita u 2020. i 2021. godini, s tim što se u 2021. godini može smanjiti protok na manje od 10 milijardi kubnih metara. Ali, ako Gasprom želi da poveća izvoz u Evropu, Ukrajina će zadržati veći obim tranzita.

Kako Gasprom, tako i predstavnici ruskih vlasti, počev od predsednika Vladimira Putina, do sada su odbijali da govore o tome, kako će gas iz Turskog toka ići u Evropu: pored navedene trase , razmatrana je takođe opcija tranzita kroz Grčku i dalje u Južnu Italiju. Sagovornik Komersanta je primetio da se u Kremlju sećaju tužnog iskustva sa otkazivanjem Južnog toka i zato su odlagali vreme objavljivanja tačne maršrute da bi smanjili rizik spoljnih pritisaka na zemlje-tranzitere. Pres-sekretar predsednika Dmitrij Peskov rekao je 19. novembra, da to ipak ne isključuje uvođenje restrikcija protiv Turskog toka, jer "SAD su ovim merama tako uzbunjene, da od pritisaka niko nije bezbedan". (Газета "Коммерсантъ" №215 от 22.11.2018, стр. 1)

MOĆNA SILA SIBIRA

Prema poslednjim vestima gasovod Sila Sibira završen je preko 90%, do kraja godine će biti kompletiran a iduća, 2019. godina iskoristiće se za ispitivanja i probe opreme i postrojenja, pa se početak isporuke smatra sigurnim pre kraja te godine. Gasovod Sila Sibira je deo megaprojekta, koji obuhvata naftno-hemijski kompleks u Vladivostoku, objedinjavanje nalazišta gasa kod Krasnojarska, Irkucka i Čajandinskog i na Sahalinu, gasovod za isporuku gasa Kini i terminal za isporuku tečnog prirodnog gasa Japanu. Prvi korak je načinjen 2012. godine, kada je postojeći projekat gasovoda Jakutija – Habarovsk – Vladivostok preimenovan odlukom u ruskoj Dumi. Ključni podsticaj realizaciji projekta došao je 2014. godine, kada je Gasprom potpisao ugovor sa kineskim CNPC na 30 godina isporuka gasa po 38 milijardi m3 godišnje i ukupne vrednosti oko 400 milijardi dolara. Bazno izvorište gasa za Silu Sibira je polje Čajandinsko, čije se rezerve procenjuju na 1,42 hiljade milijardi m3 gasa. Početak Sile Sibiraje kod Irkucka, dokle će stizati i gas sa nalazišta kod Krasnojarska.

MOĆNA SILA SIBIRA

U prvoj fazi, čiji je završetak planiran za kraj 2018. godine, gradi se gasovod od izvorišta Čajandinsko do Blagoveščenska, na rusko-kineskoj granici, ukupne dužine oko 2200 km. U sledećoj fazi gradiće se gasovod od nalazišta Koviktinsko kod Irkucka do Čajandinskog (800 km) i od grada Svobodno u Amurskoj oblasti do Habarovska (1000 km), čime će se kompletirati 4000 kilometara gasovoda, čiji će ukupni kapacitet biti 61 milijarda m3 gasa, namenjenih i potrošačima dalekoistočne, Primorske oblasti Rusije.

Pre tri godine izgrađen je granični punkt za izvoz gasa u Kinu – gasovod prolazi ispod reke Amur kroz dva tunela – jedan je rezerva za buduće potrebe. Od Čajandinska do Vladivostoka gasovod Sila Sibira delimično ide unutar integrisanog koridora sa naftovodom Istočni Sibir – Tihi okean – ta dva cevovoda služiće za dopremanje gasa i nafte do stanice za utečnjavanje prirodnog gasa, namenjenog Japanu i za dopremanje sirovine za naftno-hemijski kompleks u Vladivostoku. Projekat Sila Sibira od velikog je značaja za sve delove Rusije, kroz koje će prolaziti. Tako se kod grada Svobodni u Amurskoj oblasti već gradi postrojenje za preradu gasa, najveće u Rusiji i jedno od najvećih u svetu, gde će se proizvoditi helijum, etan, propan, butan i pentan-heksan.

Ukupna cena megaprojekta, uključujući sve deonice gasovoda i otvaranje nalazišta gasa Čajandinsko i Koviktinsko, procenjivana je pre šest godina na 55 milijardi dolara ali se ove godine ta vrednost povisila na 70 milijardi dolara ili 1.100 milijardi rubalja. Kritičari ovog projekta tvrde da je ugovor povoljniji za kinesku nego za rusku stranu jer je Gasprom odustao od ugovorenog kineskog avansa da bi sačuvao bolju poziciju za postizanje više cene isporučenog gasa. Čak se mogu naći i računice da gasovod neće biti rentabilan zbog izvozne ruske carine, koja iznosi 30%. Sem toga, cena gasa je direktno vezana za cenu nafte na svetskom tržištu a ta cena je znatno niža nego u vreme ugovaranja ovog gasovoda. Cena izgradnje je posebno pod lupom stručne javnosti, koja smatra da bi ceo gasovod bio znatno jeftiniji da su ga gradili Kinezi. Ali, mnogi smatraju da su ugovorene cene na nivou cena u srednjeevropskim ugovorima te vrste.

Pregovori za ujedinjenje severnog (turskog) i južnog (grčkog) Kipra koji su se vodili pred Ujedinjenim nacijama prošle godine su propali. Obe strane u više navrata usaglasile su se da je „status-kvo“ neodrživ položaj, štetan za sve, te da je stanovnicima ostrva potrebno novo uređenje i jednaka podela moći. Ipak, zemlje koje garantuju mir na ostrvu – Grčka, Turska i Velika Britanija kao bivša kolonijalna sila koja na Kipru ima vojne baze, uz predstavnike Kipra, nisu uspele da dođu do rešenja prihvatljivog za sve.

GAS PUT DO REŠENJA KIPARSKOG SPORA

Sva je prilika da će eksploatacija gasa iz bogatih podmorskih nalazišta biti pokretač rešavanja spora između dve države na jednom ostrvu – grčke i turske, nastale jednostranim otcepljenjem pre više od 40 godina. Nakon što je otkriveno da Kipar poseduje značajne zalihe prirodnog gasa, i rasprave o tome ko polaže prava na njega, međunarodna zajednica je rekla – gas pripada svima, pa i kiparski Turci imaju jednaka prava. Ovaj prirodni resurs mogao bi biti platforma za dalji dijalog, od kojeg mnogo očekuju naročito građani turskog dela ostrva, koji žive pod sankcijama, izolovani, ali ipak sa nadom o pomirenju, normalizaciji odnosa i eventualnoj konfederaciji sa grčkom stranom.

Uzimajući u obzir nedavne tenzije u regionu zbog pitanja otkrivenih nalazišta gasa, shvata se kao neodložna potreba da turski i grčki Kiprani otpočnu pregovore o korišćenju ovih resursa. Međunarodna zajednica će verovatno ohrabriti ovo, tražeći saglasnost obe strane koje su „suvlasnici“ ostrva. Ovakva poruka međunarodne zajednice ukazala bi grčkoj strani da mora da sarađuje sa Severnim Kiprom. U pregovorima i razrešenju odnosa mogla bi da pomogne nova izaslanica generalnog sekretara UN na Kipru Džejn Hol Lut, koja je nedavno i posetila ostrvo. Tom prilikom turska strana je poručila da nije spremna da bude deo dugih i neizvesnih pregovora već traži konkretnija rešenja, nakon bezuspešnih pokušaja pomirenja.

<i>GAS REŠENJE KIPARSKOG SPORA

Pregovori za ujedinjenje severnog (turskog) i južnog (grčkog) Kipra koji su se vodili pred Ujedinjenim nacijama prošle godine su propali. Obe strane u više navrata usaglasile su se da je „status-kvo“ neodrživ položaj, štetan za sve, te da je stanovnicima ostrva potrebno novo uređenje i jednaka podela moći. Ipak, zemlje koje garantuju mir na ostrvu – Grčka, Turska i Velika Britanija kao bivša kolonijalna sila koja na Kipru ima vojne baze, uz predstavnike Kipra, nisu uspele da dođu do rešenja prihvatljivog za sve.

KINESKE ELEKTRANE NA ZAPADNOM BALKANU

Dve zemlje Zapadnog Balkana konačno su pokrenule investicije u termoelektrane na ugalj a još dve su došle vrlo blizu da im se u tome pridruže. U Srbiji je započela izgradnja novog agregata snage 350 MW a Federacija Bosne i Hercegovine potpisala je kreditni ugovor za izgradnju jedinice od 450 MW. U tom pravcu prate ih Kosovo i Republika Srpska. Novi agregati su nastavak naslanjanja zapadnobalkanske energetike na ugalj kao gorivo.

U Srbiji, China Machinery and Engineering Corp je započela izgradnju jedinice od 350 MW na trećoj najvećoj srpskoj elektrani na ugalj Kostolac B, koja već ima dva agregata od po 350 MW, koji su u funkciji od 1988. godine. Nova jedinica (B3) je prvi novi kapacitet za proizvodnju električne energije u Srbiji posle više od 30 godina. Za realizaciju projekta, vrednog 715 miliona dolara kineska banka je obezbedila 608 miliona dolara kroz 20-godišnji zajam, dok su ostatak obezbedile Vlada i EPS. U okviru projekta proširiće se proizvodnja uglja u rudniku lignita Drmno sa 9 na 12 miliona tona godišnje. Očekuje se da će izgradnja biti završena 2022. godine. U srpskoj strukturi proizvodnje električne energije, udeo elektrana na ugalj je oko 70% dok se ostatak proizvodi u hidroelektranama. Srbiji predstoji da do 2024. godine zatvori 8 elektrana na ugalj koje nisu u skladu sa ekološkim zahtevima Evropske unije. Ugašeni kapaciteti nadoknadiće se proizvodnjom električne energije iz 7 novih vetroelektrana, jedne elektrane na prirodni gas i novog bloka u TE Kostolac B.

Gotovo istovremeno, Elektroprivreda Bosne i Hercegovine potpisala je kreditni sporazum o finansiranju izgradnje sedmog agregata na ugalj u termoelektrani Tuzla, snage 450 MW. Projekat vredi 722 miliona evra i kineska banka EKSIM će obezbediti kredit od 613 miliona evra. Federalni organi Bosne i Hercegovine kažu da će ovaj projekat imati ogroman ekološki značaj jer će nova jedinica smanjiti zagađenje vazduha u Tuzli. Novu elektranu grade kineske kompanije Gezhouba Group Company Limited i Gunagdong Electric Power Design Institute. Termoelektrana Tuzla puštena je u rad pre 54 godine sa 6 jedinica i instalisanim kapacitetom 780 MW. Dva agregata će se demontirati zbog ekoloških standarda a preostala četiri proizvode polovinu od ukupne proizvodnje električne energije u Federaciji BiH.

Treću elektranu na ugalj na Zapadnom Balkanu snage 500 MW gradiće na Kosovu američka kompanija ContourGlobal. Investicija je vredna jednu milijardu evra. Izgradnja je planirana za narednu godinu i očekuje se da će agregat biti na mreži do 2023. Planirano je da u termoelektrani bude oprema za proizvodnju toplotne energije koja će se koristiti za sisteme daljinskog grejanja u obližnjim gradovima. Novi objekat zamenjuje 40 godina staru elektranu Kosovo A. Gotovo sva proizvodnja električne energije na Kosovu vezana je za dve elektrane na ugalj, Kosovo A sa pet jedinica i Kosovo B sa dve jedinice. Prva jedinica termoelektrane Kosovo A puštena je u rad 1962. godine, a poslednja 1975. godine, dok je prva jedinica TE Kosovo B izgrađena 1983. godine, a druga 1984. godine. Ukupan instalisani kapacitet je 1.300 MW, ali tehnički funkcioniše samo 960 MW. Proverene rezerve lignita na Kosovu od oko 15 milijardi tona treće su po veličini u Evropi, iza Nemačke i Poljske.

Najzad, Republika Srpska napravila je joint venture aranžman sa dve kineske kompanije za izgradnju termoelektrane "Gacko 2", kapaciteta 350 MW. Opremu za zamenu 300 MW elektrane Gacko sa novim pogonom Gacko 2 od 350 MW isporučiće China Machinery Engineering Company - reklo bi se, ista ona kao i u projektu Kostolac B. Kineski udeo u zajedničkoom ulaganju je 51%, dok ostatak pripada Vladi Republike Srpske. Očekuje se da će projekat Gacko 2 koštati više od 588 miliona dolara i da će ga uglavnom finansirati Kinezi. Termoelektrana Gacko je počela proizvodnju električne energije 1983. godine.

TRANZIT GASA PREKO UKRAJINE

Stanovište, da će Rusi sigurno prekinuti transport gasa preko Ukrajine, kod nas se često uzima zdravo za gotovo iako nema nikakvo utemeljenje u oficijelnim izjavama merodavnih ruskih zvaničnika. Štaviše, dobro je poznata Putinova izjava da ne vidi razlog da se taj tranzit prekida i da će naložiti stručnjacima da to pitanje prouče! Sem toga, u poslednje vreme je u toku veoma složeno pogađanje i prestrojavanje u vezi sa „Severnim tokom 2“ pa Rusi sigurno neće olako propustiti priliku da iskoriste molbu – zahtev Evrope da se nastavi tranzit preko Ukrajine. Gasprom je prihvatio sve uslove EZ u vezi sa Trećim energetskim paketom, konkurentnost na tržištu gasa je zagarantovana pa zašto bi Rusi obustavljali transport kroz gasovod koji vodi i do srca i do jugoistoka Evrope, pogotovu što je transport tim, već amortizovanim gasovodom jeftin a donosi lepe pare u rusku kasu.

Što se Srbije tiče, vidljivo je da naša država sada vodi veoma racionalnu politiku u osmatranju perspektiva snabdevanja gasom. Ako se na tom planu postupci i reči ne slažu uvek, tu razliku treba posmatrati kao razumljivu razliku između političkih potreba i privrednog pragmatizma. A to znači da Srbija umešno ostavlja što veći prostor za izbor odakle će i od koga će gas kupovati.

Uostalom, koje su nam sada mogućnosti za snabdevanje gasom? Iz Bugarske? Još dugo Srbija bi odatle mogla da kupuje samo ruski gas koji stiže preko – Ukrajine! Zato je interkonekcija sa Bugarskom možda politički poželjna a realno – čemu žuriti? Ili, da se osvrnemo na pomenuti odnos prema transportu gasa preko Ukrajine – pa zar neko misli da će Rusi obustaviti tranzit preko te zemlje za Evropu ali da će istim putem teći gas u Srbiju? Druga mogućnost - gas iz Turske. Pre svega, kod nas se malo piše o turskom gasnom tržištu i o njihovim planovima u trgovini gasom. Gas iz „Turskog toka“ tamo još nije stigao a „Tanap“ je stigao i Turci će glavninu gasa iz Azerbejdžana zadržavati za sebe, naravno, dokle god bude jeftiniji od ruskog gasa. Ali, kad oba ta gasovoda i onaj treći - TAP - budu u punoj funkciji Turci će uživati u čarobnoj ulozi – u ulozi (pre)prodavca gasa Evropi. Razumno je, naime, očekivati da će u ne tako dalekoj budućnosti severna polovina Evrope dobijati gas iz oba „Severna toka“ a južna polovina iz raznih gasnih bazena ali uvek preko Turske.

U svemu ovome, ne treba smetati sa uma ni tečni prirodni gas, bez obzira na averzije raznih eksperata prema tom gasu zato što je – američki. Pre svega, nije samo američki, pa i Rusi grade velika postrojenja za utečnjavanje svog prirodnog gasa i samo će pojačati gužvu u ponudi ovog energenta a što je gužva veća cena i uslovi prodaje su povoljniji. A do dostizanja tog „izobilja“ u ponudi na tržištu gasa Srbija će kupovati ruski gas preko Ukrajine i Mađarske. Što da ne, kupuje ga već skoro 40 godina (Beograd ga koristi od 1981). Sem toga, i sa ruskim gasom uslovi se menjaju u povoljnijem smeru jer su konačno ozakonjeni virtuelni interkonektori i Gasprom neće moći da sprečava preprodaju svog gasa. Što se tiče klauzule „puno za prazno“ podsetimo se da je arbitraža prinudila Gasprom da vrati sve što je po toj klauzuli naplatio nekim državama EZ. Na kraju – umesto neosnovanog iščekivanja prekida tranzita gasa preko Ukrajine, što ni za nas nikako ne bi bilo dobro, čak bi moglo biti u nekom trenutku katastrofalno, treba propagirati da što više i što racionalnije koristimo raspoložive količine gasa iz postojećeg pravca snabdevanja jer su za sada naše potrebe sasvim zadovoljene. A u sagledavanju pokrivanja naših potreba za gasom u budućnosti valjalo bi, pored ostalog, nastojati da se obrazlože planovi na koje će se potrošače preusmeriti stotinak miliona kubnih metara gasa godišnje, koji će se osloboditi ako se Beograd jednog dana priključi na grejanje iz termoelektrane u Obrenovcu.

U svakom slučaju, za dugoročna rešenja u budućnosti opredeljivaćemo se ekonomski i tehnički racionalno jer smo valjda svesni činjenice da na globalnom tržištu gasa od nas ama baš ništa ne zavisi.

TANAP JE VAŽAN I ZA SRBIJU

Upravo ovih dana – 12. juna 2018. – svečano se u Turskoj otvara gasovod TANAP (Trans Anatolian Natural Gas Pipeline Project), započet 2015. godine, najbližom tačkom u Ipsali, u pokrajini Jedrene, na tursko-grčkoj granici udaljen je od nas manje od 900 km. Do sada izgrađeni gasovod dug 1850 km, penjući se i na tri hiljade metara nadmorske visine, sa sedam kompresorskih i četiri merne stanice, završen je za 3 godine pa bilo koja verzija bilo kojeg kraka realno bi mogla kod nas da stigne za kraće vreme. Domaći eksperti, prvenstveno opsednuti svojim geopolitičkim naklonostima, nisu skloni da ukažu na to da je svaka nova mogućnost dopremanja gasa u Srbiju za nas poželjna – tehnički, apsolutno je svejedno da li je gas sibirski, kaspijski ili LNG ali veći izbor mogućih snabdevača daće nam priliku da biramo onaj, koji je ekonomski najpovoljniji i sa najpouzdanijom raspoloživošću.

TANAP će u prvo vreme isporučivati Evropi 10 milijardi m3 i Turskoj 6 milijardi m3 ali će do 2023. godine kapacitet porasti na 23 milijarde m3 godišnje, a zatim na 31 milijardu m3 do 2026. TANAP donosi prirodni gas iz Azerbejdžana, iz polja Šah Deniz II u Kaspijskom moru, koje trenutno ima rezerve gasa veće od tri milijarde m3 i predstavlja središnji deo južnog gasnog koridora, koji čine tri gasovoda - TANAP, TAP i SCP (South Caucasus Pipeline- Južni kavkaski gasovod) za snabdevanje Evrope gasom preko Grčke, Albanije i Italije.

<i>TANAP</i> JE VAŽAN I ZA SRBIJU

Naravno, ni sa ovim gasovodom nije sve idealno. Energetska politika oko Kaspijskog jezera obiluje komplikacijama, kakva se samo može zamisliti kada su u pitanju involvirane države - Turkmenistan, Iran, Turska, Azerbajdžan i Jermenija.

IZVOZ "GASPROMA" POD KONTROLOM EZ

Ruski gasni gigant je izbegao kaznu ali je praktično poklekao pod uslovima, koje mu je 2017. godine izdiktirala Evropska komisija. Iz presude o zaštiti konkurencije na evropskom tržištu gasa u antimonopolskom postupku koji se vodio šest godina, Gasprom je morao da pristane na veliku reformu izvoza gasa u srednjeevropske i pribaltičke zemlje. Nametnuti uslovi će temeljno promeniti principe poslovanja gasnog giganta sa zemljama srednje i istočne Evrope, koje su karakteristične po izlovanim gasnim tržištima. Gasprom je u okončanom postupku bio optužen za zloupotrebu monopolskog položaja u izvozu i transportu gasa. Prema novim brojnim pravilima Gasprom ne sme u ugovorima o isporuci gasa da ograničava transport, odnosno preprodaju gasa između tržišta pojedinih zemalja – iz Poljske i Slovačke u baltičke zemlje ili iz Slovačke i Mađarske u Bugarsku. Drugim rečima, Gasprom će na zahtev klijenta morati da isporuči gas u zemlju, koju klijent odredi, čime su ozakonjeni „virtuelni interkonektori“. Ali, Gasprom neće imati nikakve obaveze u pogledu izgradnje lokalne gasne infrastrukture, o čemu će morati da se brinu zemlje sa izolovanim tržištima gasa i nerazvijenom lokalnom mrežom gasovoda.

Pored toga, kupci gasa iz zemalja Istočne Evrope imaju pravo na sniženje cena iz svojih važećih dugoročnih ugovora, ukoliko su te cene više od cena koje važe na određenim habovima u Holandiji i Nemačkoj a ako se prodavac i kupac gasa ne dogovore, prodavac prihvata arbitražu institucije sa teritorije Evropske zajednice. Drugim rečima – Gasprom je prihvatio jedinstvene cene gasa za sve zemlje EU. Što se tiče istorije zvane „Južni tok“, Gasprom je odustao od bilo kakvih zahteva prema Bugarskoj, od koje je ranije potraživao nadoknadu zbog štete i izgubljene dobiti, izazvanih odustajanjem od izgradnje ovog gasovoda.

IZVOZ

Svi ovi uslovi usaglašeni su sa Evropskom komisijom ali zainteresovani učesnici na tržištu gasa kao i involvirane zemlje članice EU mogu u roku od sedam nedelja da stave svoje primedbe. Od trenutka kada se dokument usvoji i postane pravno obavezujući, svako narušavanje usvojenih pravila od strane Gasproma EK će kazniti do 10% ukupnog svetskog profita firme bez dodatne istrage.

Novousvojena pravila važiće narednih osam godina, u toku kojih se očekuje da Gasprom značajno reformiše svoje tržišno ponašanje i da novopotpisani ugovori sadrže sve ove odredbe i nakon isteka roka od osam godina. S druge strane, bitno će se menjati situacija sa infrastrukturom – biće izgrađeni novi interkonektori, što će doprineti velikoj elastičnosti u snabdevanju gasom.

USPON NUKLEARNE ENERGIJE

Najviši zabeleženi rast kapaciteta nuklearnih elektrana u poslednjih 25 godina posledica je težnji za čistom i pouzdanom električnom energijom, rečeno je na svetskoj konferenciji o ciklusu nuklearnog goriva održanoj u Madridu prošlog meseca u organizaciji Svetskog udruženja za atomsku energiju (World Nuclear Association – WNA).

Inicijativa Udruženja pod simboličnim nazivom „Harmonija“ ima za cilj da se do 2050. godine obezbedi 25% svetske proizvodnje električne energije iz nuklearnih reaktora. To će biti doprinos korišćenju raznovrsnih tehnologija koje generišu niske emisije štetnih gasova kako bi se izbegle najurgentnije posledice klimatskih promena, u okviru programa pod već odomaćenim nazivom „scenario dva stepena“.

USPON NUKLEARNE ENERGIJE

Do 2014. godine, u periodu od prethodnih 25 godina, na početku je prosečno puštano u rad pet nuklearnih reaktora godišnje. Od 2015. do 2017. godine prosečno je startovalo deset reaktora godišnje, dok se ove, 2018. godine očekuje da sa radom počne 14 novih reaktora. Iako je cilj inicijative „Harmonija“ već postignut, ipak su potrebne nove gradnje.

Danas je u pogonu 440 nuklearnih reaktora u 30 država, ukupnog kombinovanog kapaciteta preko 390 GW. Tokom 2015. godine u nuklearnim centralama proizvedeno je oko 2570 milijardi kWh. U naredne dve godine izaći će na mrežu 33 GW nuklearnih kapaciteta: 30 reaktora u deset zemalja, uključujući i dve nove zemlje. Ukupno, u izgradnji je oko 50 reaktora, od kojih je većina na azijskom kontinentu (Kina, Indija, Ujedinjeni arapski emirati), ali ima i velikih projekata u Rusiji. Takođe se očekuje porast kapaciteta postojećih nuklearnih elektrana kroz modernizaciju izgrađenih reaktora. Ovome treba dodati i značajno produžavanje radnog veka nuklearnih centrala, pogotovu u SAD.

Međutim, u pojedinim državama sa deregulisanim tržištima vlasnici reaktora se suočavaju sa teškim uslovima, koji nisu povoljni ni za korišćenje nuklearne energije ni za velike nove investicije, što se posebno odnosi na najnovije najave o zatvaranju pojedinih reaktora u SAD. Na konferenciji u Madridu je podvučeno da te elektrane ne propadaju zbog neefikasnih reaktora već zbog neefikasnih tržišta. Na takvim tržištima ne vrednuju se koristi za životnu sredinu i ne vrednuju se ekonomske koristi za društvo već je jedini kriterijum cena kWh. Američke nuklearke prošle godine uživale su odličnu bezbednosnu sertifikaciju, isporučile su dve trećine američke čiste energije i radile sa faktorima iskorišćenja kapaciteta preko 90%. Međutim, problemi su nizak rast, ako rasta uopšte ima u potražnji za električnom energijom u SAD i turbulentne cene jeftinog gasa iz škriljaca.

DIJALOG O ENERGETSKOJ TRANZICIJI 2018

Na Dijalogu o energetskoj tranziciji 2018, održanom u aprilu u Berlinu, oko 50 ministara inostranih poslova ili energetike srelo se sa preko 2000 učesnika sa samog vrha energetskog biznisa – predsednicima ili direktorima najvećih svetskih kompanija.

Globalna energetska transformacija: mapa puta do 2050. godine, dokument koji je predstavljen na berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji, ističe da bi povećanje kumulativnih investicija u energetici do 2050 do 30 procenata u korist obnovljive energije i energetske efikasnosti moglo da stvori više od 11 miliona novih radnih mesta u energetskom sektoru i da u potpunosti nadoknadi smanjenje zaposlenosti u industriji fosilnih goriva. Na Dijalogu je konstatovano da obnovljiva energija i energetska efikasnost zajedno čine kamen temeljac svetskog rešenja emisija CO2 vezanih za energiju i da mogu da obezbede preko 90 procenata smanjenja emisije CO2 vezanih za energiju kako bi se povećanje globalne temperature zadržalo na dva stepena Celzijusa. Da bi se dekarbonizacija globalne energetike ostvarila dovoljno brzo da se izbegnu najteže posledice klimatskih promena, obnovljivi izvori moraju učestvovati sa najmanje dve trećine u ukupnoj energiji do 2050. godine.

DDIJALOG O ENERGETSKOJ TRANZICIJI

Energetska transformacija neće podržati samo klimatske ciljeve, već će podržati pozitivne socijalne i ekonomske rezultate širom sveta, izvlačiti milione ljudi iz energetskog siromaštva, povećati energetsku nezavisnost i podstaći održivi rast zaposlenosti. Neophodno je iskoristiti mogućnosti povećanja ulaganja u tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika i pomeriti paradigmu globalnog razvoja sa nivoa siromaštva, nejednakosti i nadmetanja na nivo zajedničkog prosperiteta - u našem životnom veku. Sadašnji planovi država ne zadovoljavaju potrebe smanjenja štetnih emisija. Sa današnjim stanjem stvari, svet bi potrošio svoj energetski "ugljenični budžet" (CO2) za 20C za manje od 20 godina, i pored snažnog povećanja udela obnovljivih energetskih kapaciteta. Do kraja 2017. godine, kapacitet globalne proizvodnje obnovljivih izvora je porastao za 167 GW i dostigao je 2.179 GW širom sveta – to je godišnji rast od 8,3%.

Međutim, ako se ovaj tempo ne ubrza, fosilna goriva poput nafte, prirodnog gasa i uglja će do 2050. godine nastaviti da dominiraju globalnom energetikom. Analiza krive u priloženom dijagramu pokazuje energetski sistem u kojem se računa sa obnovljivim izvorima do dve trećine ukupne potrošnje finalne energije i 85 procenata proizvodnje električne energije do 2050. godine – prema današnjih 18% i 25%. Da bi se zacrtani cilj postigao potrebno je ubrzati povećavanje udela obnovljive energije najmanje šest puta.

PRAVEDNA ENERGETSKA TRANZICIJA - ŠTA JE TO?

Borba za ekološki održivu budućnost mora uključivati pravednu tranziciju a sindikati podrazumevaju da pravedna energetska tranzicija „uključuje sveobuhvatnu političku strategiju koja će onemogućiti da radnici izvuku deblji kraj u nužnoj tranziciji globalne industrije“. To znači „stvaranje pritiska na vlade država da implementiraju socijalne politike i zakone koji će štititi radnike na izlaznim vratima iz prljavih industrija, investiranje u otvaranje radnih mjesta u novim industrijama i obavezivanje poslodavaca na preuzimanje svoje porcije odgovornosti i dužnosti“.

Evropska sindikalna konfederacija prihvata da se usvoji pravno obvezujući međunarodni ugovor koji će obavezati sve velike ekonomije da se porast globalnog zagrevanja drži ispod 2°C i precizira - pravedna tranzicija u Evropi može se ostvariti jedino finansijskom potporom emisijski intenzivnim regionima i radnicima u takvim sektorima i zahteva političke i pravne poteze kako bi se osigurala budućnost za radnike iz tih regiona i sektora. Godinu dana ranije, države članice Evropske unije usvojile su da se do 2030. dostigne cilj – da najmanje 27% finalne potrošnje energije potiče iz obnovljivih izvora. Istina, nije predviđeno da se ovaj cilj zakonodavnim putem prenese u nacionalne ciljeve već je to ostavljeno nacionalnim planovima svake države članice.

PRAVEDNA ENERGETSKA TRANZICIJA

Celovita energetska politika EU sastavljena je od niza pojedinačnih strategija integrisanih u celoviti energetsko-klimatski paket. Rezultat te celovite politike je postupna tranzicija ka niskougljeničnom razvoju i društvu. Pravni okvir Energetske zajednice, čije je Republika Srbija član, obuhvata oblasti električne energije, gasa, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, nafte, zaštite životne sredine, konkurencije i statistike. Cilj implementacije odredbi pravnog okvira Energetske zajednice je stabilno i uniformno tržište energetskog sektora. Energetska tranzicija mora se odvijati u tom pravnom okviru. Da li je moguće i izvodljivo da tako definisana energetska tranzicija u Srbiji bude pravedna?

U strukturi finalne potrošnje energije u Srbiji, koja prema projekcijama za 2017. godinu iznosi oko 9 miliona tona ekvivalentne nafte (ten), ugalj učestvuje sa 6% a geotermalna energija i biomasa sa 12% ali preko udela hidroenergije u finalnoj potrošnji električne energije (oko 30%) taj udeo je oko 20%. Finalna potrošnja energije u Srbiji 2030. godine, uz projektovani pad broja stanovnika na oko 6,8 miliona, projektuje se na 11 do 12 miliona ten, u zavisnosti od efekata povećanja energetske efikasnosti i u toj finalnoj potrošnji OIE mora da učestvuje sa 27%, što će neminovno zahtevati smanjenje udela uglja u proizvodnji primarne energije.

DA LI JE 27% DOSTIŽNO U SRBIJI

Kako ostvariti obavezu, koju je Srbija preuzela - da udeo čiste energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2020. godine bude 27 odsto – pitanje je koje izaziva nedoumicu ili konfuzne predloge kao rešenje. Pre svega, kao da se zanemaruje razlog, zbog kojeg je pomenuta obaveza zamišljena i prihvaćena gotovo u celom svetu. Takođe se relativizuju efekti promene strukture u proizvodnji energije pa je onda i odgovor na preuzetu obavezu često formulisan u problematičanom obliku.

Kao ilustracija koliko je efikasno ostvarivanje definisanih politika u domenu očuvanja životnih uslova na našoj planeti, najbolje govori retko dobra klimatska vest, koju su objavili naučnici američke svemirske agencije NASA - džinovska rupa u Zemljinom ozonskom omotaču se smanjuje i najmanja je od 1988. godine, 30 godina nakon otkrića ozonske rupe, koje je dovelo do Montrealskog protokola 1987.

DA LI JE 27% DOSTIŽNO U SRBIJI

Za ovo smanjenje ozonske rupe zaslužni su svakako vremenski uslovi u stratosferi, koji su topliiji nego ikad jer topao vazduh odbija hemikalije poput hlora i broma, koje uništavaju ozonski omotač. Ozon, bezbojni gas, štiti Zemlju od štetnog ultraljubičastog zračenja koje uzrokuje rak kože, ometa rast biljaka i drugo. Ali, evo najvažnijeg - naučnici Ujedinjenih nacija pripisali su oporavak ozonskog omotača izbacivanju iz upotrebe hemikalija koje se koriste za frižidere i klima uređaje još krajem 80-tih. Očigledno, naučno utvrđeni uzročnici, definisana politika promena, sprovođenje te politike smanjivanjem upotrebe uzročnika i rezultat je impresivan.

Taj primer treba imati u vidu kada se govori o povećanju udela čiste energije u ukupno proizvedenoj energiji – dosledno sprovođenje preuzetih obaveza dovešće do smanjenja emisije gasova staklene bašte i tako zaštiti životne uslove na Zemlji.

Sprovođenje je, međutim, bolno jer je proizvodnja čiste energije veoma skupa čak i kada se ne bi toliko favorizovala da obezbeđuje povraćaj uloženog kapitala već za 4-5 godina, što ni u kakvim drugim investicijama nije ostvarivo. Ali, nije neophodno (a jeste korisno za privatne investititore!) da se obaveza realizuje tempom, koji svakodnevno gledamo: i prošle godine otvoreno je nekoliko novih vetroparkova, od Kule i Vršca do Alibunara, čime Srbija postaje zemlja zelene energije, pogotovu uz najavu da ćemo do 2020. godine imati oko 600 megavata struje iz obnovljivih izvora energije. Da, ali do 2020. ima dovoljno vremena da se drugačije rasporedi startovanje novih elektrana na vetar jer svaki kilovat-čas te energije znatno je skuplji od onog, dobijenog u termoelektranama na ugalj.

Na način, na koji sada forsira nove vetro-elektrane Srbija zapravo daje prednost uvozu skupe tehnologije i skupoj proizvodnji energije po nepotrebno ubrzanoj dinamici, koja građane opterećuje sa visokim mesečnim troškovima uz neuobičajene zarade investitora. Uz ovo idu i neusklađene strategije razvoja energetike – velike količine gasa supstituišu se ugljem, što samo uvećava količinu energije, koja se mora proizvesti iz obnovljivih izvora da bi se realizovala obaveza dovođenja udela do 27% ukupne finalne potrošnje energije.

Uz tu konfuznu razvojnu politiku idu i nerazumevanja u vezi sa gasovitim gorivom – dolazi period dekarbonizacije atmosfere a u tom sklopu gas nije idealan, i njegovim sagorevanjem emituju se u vazduh jedinjenja ugljenika. Koristi od toga ipak može biti jer će gas, u bici za tržište u uslovima nametnutog programa smanjenja emisije ugljenika morati da pojeftini da bi se iz te razlike u ceni obezbedila sredstva za izgradnju i eksploataciju obnovljivih izvora energije. Ali, do tada, do „zelene trave“, treba postupati savršeno racionalno. Sledećih 20-30 godina, ugalj mora da ostane osnov srpske elektroenergetike.

OGRANIČENJA ZA SEVERNI TOK 2

Ovih dana Evropska komisija je konačno usvojila predlog o izmenama direktive o gasu, kojom se reguliše oblast gasa i elektroenergije u Evropskoj zajednici. To suštinski znači da će se Treći energetski paket primeniti u potpunosti na gasovod Severni tok 2. Opštim pravilima, kako su formulisana u predlogu, Komisija namerava da u celosti reguliše svoje unutrašnje tržište gasa, uključujući tarife i povećanje broja dobavljača gasa, odnosno, jačanje konkurencije u ovoj oblasti. Drugim rečima, cilj amandmana na postojeću direktivu iz 2009. godine je precizno definisanje osnovnih principa energetskog zakonodavstva EU i obaveznosti njihove primene na sve gasovode, koji vode u zemlje izvan Evropske zajednice ili iz njih dolaze.

Praktično, norme Trećeg paketa, primenjene na gasovod Severni tok 2 definišu podelu učesnika po vrsti aktivnosti – dobavljač gasa ne može biti vlasnik prenosne infrastrukture i pristup toj infrastrukturi imaju treća lica. Od kraja 2018 godine, svi postojeći i novi gasovodi moraju da ispune četiri uslova: nediskriminatorske tarife, transparentno izveštavanje, najmanje 10% kapaciteta na raspolaganju nezavisnim dobavljačima gasa i razdvajanje vlasništva nad cevovodom od vlasništva nad gasom. Istina, moguće je izuzimanje iz ovih pravila ali samo ako se sprovodi pod nadzorom Evropske unije.

Ovo je za sada predlog Evropske komisije Evropskom parlamentu i Savetu Evrope. Ako ga oni usvoje, Komisija će imati mandat da pregovara sa Rusijom o statusu novog gasovoda. To bi moglo da znači da je potrebno izvršiti u projektu Severni tok 2 neke operativne izmene ali da se neće blokirati projekat.

OGRANIČENJA ZA SEVERNI TOK 2

EKOLOGIJA UMESTO ARMIJE

Srbija je posle deceniju i po ponovo dobila posebno ministarstvo za oblast životne sredine i bio je poslednji čas za to, izjavio je nedavno ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. U nedavnom intervjuu ministar je istakao da je kvalitet životne sredine jedno od najvažnijih pitanja u našim životima.

Na pitanje o tome, koliko je novca potrebno za uređenje ove oblasti, Goran Trivan je rekao:

„Očekivani okvir investiranja u podizanje kvaliteta životne sredine, s jedne strane, i njenog očuvanja, s druge strane, iznosi oko 15 milijardi evra. Rok zavisi od toga koliko ćemo brzo moći da obezbeđujemo sredstva i menjamo standarde. Lično verujem da to ne može da bude period kraći od 25 do 30 godina.“

EKOLOGIJA UMESTO ARMIJE

Kao najvažniji od poznatih resursa energije, Trivan je naveo ugalj. „Gotovo čitava Srbija leži na uglju, od Beograda do Dragaša. To su rudnici Kolubara, Kostolac, Resavica, zatim u Sjenici, pa Ibar, odnosno Raška, Sokobanja, Bosilegrad, Homolje, Aleksinac, Kraljevo... Kao i na Kosovu i Metohiji. Tu su i neka podvodna nalazišta. Uglavnom se iskopava lignit koji je najmanje kvalitetan ugalj, ali se radi o količinama koje dosežu do 35 milijardi tona. Nemamo izbora nego da se oslonimo na ugalj, ali mi ekolozi opominjemo da je to jedan od najprljavijih energenata. Ono što je nama potrebno i gde ćemo kao ministarstvo da usmeravamo srpsku privredu, to su nove tehnologije. U ovom trenutku jedna od najzanimljivijih za nas, što ne znači da će biti jedina i najbolja, jeste takozvana TRIG tehnologija. To je proces kojim se iz uglja proizvodi gas. Veoma smo zainteresovani za tako nešto, jer imamo mnogo uglja, ali je potrebno da pronađemo način da nam on ne prlja životnu sredinu. Podsećam da je gas energent koji višestruko manje zagađuje životnu sredinu.“

Trivan je konstatovao da „mi za razvijenim svetom u pogledu industrije, kao i zaštite životne sredine, zaostajemo 20-25 godina. Nas samo nauka i primena najnovijih dostignuća i iskustava može da dovede u situaciju da bukvalno preskočimo dobar deo tog zaostatka. Imamo šanse da gotovo u jednom skoku pređemo 10-15 godina uz pomoć novih tehnologija. A da potom relativno brzo, u roku od desetak godina, sustignemo razvijene zemlje.

Na kraju, novi ministar je zaključio da ekologija nije samo trošak: „Ekologija se može smestiti i u segment investiranja u budućnost, a ne potrošnje. Kada se vratimo na onu priču o 15 milijardi evra, prvo se setimo da taj posao neko mora da obavi. A ko će ga obaviti nego radnici u Srbiji? To se zove zelena ekonomija i mi ćemo uz podršku društva biti u prilici da otvorimo hiljade novih radnih mesta.“

Izvor: Politika

SRBIJA - RASIPNIK ENERGIJE U POREĐENJU SA EU

Ovih dana je u Nemačkoj boravila brojna studijska delegacija, sastavljena od predstavnika više ministarstava, fakulteta, Beogradskih elektrana i izvođačkih kompanija sa ciljem da se srpski eksperti upoznaju, na licu mesta, sa nemačkim iskustvima u povećanju energetske efikasnosti i modelima finansiranja povećanja energetske efikasnosti. SRBIJA - RASIPNIK ENERGIJE U POREĐENJU SA EU

Prilikom te posete, upriličen je razgovor sa Renatom Šindlbek, vođom tima projekta “Energetska efikasnost u zgradarstvu” Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), čije se izjave o energetskoj efikasnosti u Srbiji već neko vreme uredno citiraju. Ovom prilikom, Šindlbekova je izjavila da Srbija troši tri do pet puta više električne energije po jedinici bruto domaćeg proizvoda nego zemlje Evropske unije. Ovo “tri” odnosi se na Hrvatsku i Sloveniju a “pet” na Nemačku. U proseku to je valjda – četiri.

Krajem prošle godine, Šindlbekova je rekla da je, prema nekim procenama, u Srbiji potrebno nekoliko milijardi evra za ulaganje u podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu da bi se dostigli minimalni standardi evropskih zemalja u toj oblasti.

Srbija troši oko pet puta više energije po jedinici bruto domaćeg proizvoda nego članice Evropske unije, a takva potrošnja energije znači manju konkurentnost Srbije na tržištu, upozorio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić tada, kada je bio potpredsednik – 2011 godine. Svaki evro uložen u energetsku efikasnost i energetiku, prema rečima Đelića, jeste ulaganje za konkurentnost, odbranu dinara i makroekonomsku stabilnost.

Srbija mora da povede računa o potrošnji energije, jer troši duplo više energije nego druge zemlje Evropske organizacije za ekonomsku saradnju (OECD), rečeno je na otvaranju Međunarodnog sajma RENEXPO u Beogradu aprila 2015.

Šef Odseka za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić izjavila je tada da Srbija u poređenju sa zemljama okruženja utroši dva do tri puta više energije po jedinici BDP, a četiri do pet puta više od članica EU, tako da itekako mora da radi na efikasnijoj potrpošnji energije.

U Evropi, međutim, potrošnja energije već neko vreme ne prati rast BDP. Za poslednjih deset godina je, zapravo, opala za 4%. U Nemačkoj, na primer, potrošnja energije ima stalni trend pada od 2006, samo uz blagi porast prošle godine. Podaci govore da je prošao vrh potreba u energiji, trend opadanja je tu da ostane.

Kada je, pak, reč o srpskom rasipništvu energije, od prilike do prilike, svako ima svoje podatke ali se ne može pouzdano zaključiti da li se to, kao mantra, ponavljaju jednom izgovoreni podaci ili u Srbiji nema napretka na polju energetske efikasnosti. A obaveze Srbije su, prema Ugovoru o energetskoj zajednici i prema evropskoj direktivi, da do 2018. smanji potrošnju finalne energije za devet procenata, odnosno jedan odsto godišnje. Vlada Srbije je donela i Akcioni plan za energetsku efikasnost kojim je propisala da upravo do 2018. potrošnju energije smanji za devet odsto.

A eto, prema rečima Šindlbekove, koju su naši stručnjaci otišli da čuju u Frajburgu, iako je nedavno gostovala u Beogradu, ne bi se reklo da se navedene obaveze ispunjavaju.

USPORAVA SE POTROŠNJA GASA

USPORAVA SE POTROŠNJA GASA U periodu od 2015 do 2021 godine potražnja gasa povećavaće se godišnje za samo 1,5%, što je niže od prethodnih šestogodišnjih prognoza, proističe iz izveštaja Međunarodne agencije za energetiku, koji je predstavljen početkom juna u Parizu. Ranija prognoza je bila da će od 2014 do 2020 potražnja za gasom rasti po stopi od 2% a od 2013 do 2019 čak 2,5%.

Po oceni Agencije, višak ponude gasa održavaće se sve do 2018 godine a uravnoteženje ponude i potražnje se očekuje tek 2021 godine. Proizvodnja tečnog prirodnog gasa (LNG) povećaće se ka 2021 godini za 45% a od tog porasta čak 90% otpada na SAD i Australiju.

Pritisak na tržište gasa posledica je ponovnog aktiviranja japanskih nuklearnih elkektrana, jeftinog uglja i ruskih isporuka u Evropu, podvlači se u izveštaju Agencije. Potrošnja u Evropi rašće 0,3% godišnje, posle mnogih godina smanjivanja potrošnje, s tim što će ruski gas ograničiti isporuke LNG na to tržište.

Potrošnja gasa u razvijenim državama Azije snižavaće se po stopi od 0,2% godišnje, pri čemu se pad od 11% u Japanu nadoknađuje porastom u Južnoj Koreji i Australiji. Najznačajniji faktor, koji utiče na obim potražnje ostaje Kina, gde se očekuje porast od 9,1% godišnje. Ali ako se taj porast uspori, višak ponude zadržaće se u dužem periodu posle 2020 godine.

Proizvodnja gasa rašće po stopi od 1,5% godišnje. Snižavanje tempa rasta posledica je smanjenih investicija, što je opet posledica niske cene gasa i smanjene potražnje. U posmatranom periodu, Rusija će povećati proizvodnju gasa za 10 milijardi m3, uz neznatno snižavanje domaće potrošnje, što je posledica slabog ekonomskog rasta ruske privrede – zbog toga ali i zbog tople zime u 2015 godini domaća potrošnja u Rusiji se smanjila za 1,5%.

KOJI GAS JE JEFTINIJI – AMERIČKI ILI RUSKI?

EKSPLOATACIJA NAFTE IZ ŠKRILJACA U SAD Fraze – američki gas ne bi mogao da bude jeftiniji od ruskog – počivaju na odsustvu želje da se pogledaju – stvarne cene gasa! Nije stvar utiska ili spekulacije već je aktuelan podatak da je gas, istovaren u maju u portugalskoj luci Sineš jeftiniji za trećinu od ruskog gasa, na istom paritetu. Takođe, neumesno je i, tehnički govoreći, diletantski porediti troškove transporta američkog i ruskog gasa nabrajanjem svake moguće stavke za LNG: doprema do izvozne luke, pa utečnjavanje, pa utovar i prevoz, zatim regasifikacija a, s druge strane – ovaj ruski samo “poteče” gasovodom – nema kompresorskih stanica na svakih sto ili dvesta kilometara i drugih elemenata ove infrastrukture – samo jedan otvor gasovoda gurneš u gasno polje a drugi kod potrošača i gas teče! Uostalom, egzaktna računica pokazuje da je na veće distance jeftinije transportovati tečni gas tankerima nego gasovodima, u gasnom stanju.

Uzgred - konstatacija da u “Evropu još nije stigao američki tečni prirodni gas” govori, pre svega, o nedostatku ozbiljnih argumenata jer do potrošača svakako ne stiže gas u tečnom stanju pa za njih nema značaja da li je gas iz škriljaca ili je “prirodni”.

Nisu, međutim, troškovi ti elementi koji presudno određuju ukupnu cenu gasa – cenu presudno određuje marža prodavca, odnosno, profit prodavca. Takođe, nije nepoznato da u ratu cena Rusi mogu da snize cenu svom gasu do nivoa dve trećine cene američkog gasa, mogu ali neće – dok ne budu morali.

Američki gas je propustio najbolje vreme da stigne u Evropu, to je bila 2013 godina, kada je cena gasa bila tri puta veća nego danas, kao što se vidi na dijagramu. Sada je došlo vreme jeftinog gasa a niske cene gasa odgovaraju Rusiji, više nego Americi jer ima veće rezerve u ceni gasa. Sem toga, postojeća infrastruktura za dopremanje gasa iz Sibira radi sa veoma malom iskorišćenošću – postojeća cev Severnog toka sa 50% a gasovod kroz Ukrajinu nikad više od 60%. Dakle, povećanjem protoka kroz postojeću infrastrukturu, što izaziva srazmerno malo povećanje troškova transporta, Rusija može da obara cenu gasa dok ne iscrpi sve rezerve konkurencije. Poznato je da Gasprom namerava da održi eksport gasa u Evropu na nivou od oko 160 milijardi m3 gasa do 2018 i da na taj način održava cene gasa na niskom nivou.

I pored toga, tržište gasa u centralnoj i istočnoj Evropi je veoma poželjno. Kako se u to uklapa ideja o izgradnji druge cevi Severnog toka? Nemci kažu – ako Rusi, zbog svojih geopolitičkih razloga, obustave isporuku gasa kroz Ukrajinu, druga cev Severnog toka će biti pravi spas jer će se kroz nju dopremati gas do Nemačke a zatim u reversu do zemalja centralne i istočne Evrope. Ali, ne misle svi tako – osam država, na koje se navedena argumentacija odnosi, smatraju da je to samo drugi vid iste nesreće – strateške zavisnosti od Rusije u oblasti energetike.

U tom svetlu, terminal na Krku dobija na značaju jer može biti najkraća veza do centralne Evrope i Balkana za dopremanje gasa iz drugih delova sveta. Za Srbiju, pak, najveća korist će proisteći iz rata cena – pa ima li veće radosti za potrošača od te, kad prodavci obaraju cene? A koji god prodavac da bude u tom ratu više zakinut, biće zakinut u svom profitu, to jest, u svom bogatstvu.

EKSPLOATACIJA NAFTE IZ ŠKRILJACA U SAD

Troškovi sniženi za trećinu


Troškovi naftnih kompanija SAD na istraživanja i eksploataciju nafte iz škriljaca snizili su se u 2015 godini za trećinu (25-30%) u poređenju sa 2012 godinom, kada su bili na decenijskom maksimumu. To je bilo moguće zbog uvođenja znatno naprednijih tehnologija, koje su povisile kako efektivnost radova na bušotinama, tako i efektivnost osvajanja Izvora posle bušenja. To proističe iz istraživanja, koje je sprovela konsalting kompanija u oblasti energetike IHS Global Inc. Istraživanja su sprovedena na četiri najveća ležišta škriljaca u SAD. U poređenju sa 2014 godinom, prošle godine troškovi puštanja u pogon jedne bušotine snizili su se za 7-22 %.

EKSPLATACIJA NAFTE IZ ŠKRILJACA U SAD
Održavanje niskih troškova na istraživanje i eksploataciju nafte iz škriljaca može značajno da utiče na cene nafte u kratkoročnoj perspektivi, a time i na cene drugih energenata, uvereni su eksperti IHS Global Inc. Pored toga, u martu ove godine američke kompanije su obnovile vađenje nafte iz škriljaca na podlozi povećanja cene nafte u odnosu na januarske, koje su bile na 13-godišnjem minimumu. Štaviše, najveće američke naftne kompanije nameravaju da obnove 70 do 80% proizvodnje nafte uz minimalnu isplativost.

Troškovi razrade kopnenih izvora nafte zavise od celog niza faktora, kao što su geološki uslovi, dubina bušotina, mogućnosti ispumpavanja otpadnih materijala i dr. Uvođenje naprednih tehnologija i optimizacija konstrukcije bušotina skratili su vreme radova na bušenju i osvajanju izvora nafte posle bušenja, odnosno ukupnu cenu izvorišta, čime su povisili njihove eksploatacione karakteristike. Standardizacija tih procedura, koja sledi i popravljanje konstrukcije bušotina dodatno snižavaju odgovarajuće troškove. Cena jednog metra prodiranja u dubinu ostaće niska bar do 2018 godine, prognozira IHS Global.

EKSPLATACIJA NAFTE IZ ŠKRILJACA U SAD

GLAVNI ENERGENTI BUDUĆNOSTI

GLAVNI ENERGENTI BUDUĆNOSTI U narednih 20 godina u energetici će rasti udeo obnovljivih energenata i prirodnog gasa, smatra glavni ekonomista British Petroleuma Spenser Dejl. Smanjivaće se potrošnja uglja, a potražnji za naftom pomoći će povećanje broja automobila.

Obnovljivi energenti i prirodni gas biće glavni motori svetske energetike u narednih 20 godina. Do toga će doći zahvaljujući usavršavanju tehnologija i snižavanju troškova, kao i realizaciji programa obuzdavanja klimatskih promena, piše glavni ekonomista BP Spenser Dejl u članku u Fajnenšel Tajmsu.

Perspektive nafte Dejl smatra manje jednoznačnim ali potražnju za naftom, po mišljenju ovog eksperta, garantovaće verovatno dupliranje svetskog autoparka u narednih 20 godina.

Više od svega drugog smanjiće se potražnja za ugljem, veruje ovaj ekonomista, zato što će se Kina, inače njegov najveći potrošač, preorijentisati na model rasta, koji je u manjoj meri vezan za ugljovodonike kao energente.

Dejl napominje da će smanjenje potrošnje uglja biti u tesnoj vezi sa sniženjem emisije gasova staklene bašte, zasnovanom na povišenju energetske efikasnosti i prelasku na goriva sa niskim sadržajem ugljenika.

Ukupno posmatrano, Dejl predviđa da svetsku potražnju energenata u narednim decenijama očekuje značajan porast. Širenje globalne ekonomike na prostoru azijskih država zahtevaće više energije da bi se omogućilo povećanje privrednih aktivnosti i povišenje životnog standarda.

Što se tiče tržišta nafte, Dejl očekuje porast potražnje na fonu slabljenja ponude. Posebno, smatra on, što je eksploatacija nafte iz škriljaca u SAD prošla svoj maksimum u proleće prošle godine i, verovatno, nastaviće da se snižava cele ove godine.

Zasnivajući se na tim tendencijama pa čak i uzimajući u obzir perspektivu povećanja iranskih isporuka nafte, tržište nafte će se u drugoj polovini ove godine, verovatno, primaći stanju ravnoteže, piše Dejl. Pri tom, značajni viškovi rezervi će se zadržati i trebaće neko vreme da ga se tržište oslobodi, dodaje ekonomist. Kao rezultat, na kraju godine se u krajnjem slučaju mogu pojaviti neki znaci promene trenda, zaključuje Dejl.

SRRBIJA UKLOPLJENA U ENERGETSKU UNIJU

SRRBIJA UKLOPLJENA U ENERGETSKU UNIJU U buduće jedinstveno tržište Evropske unije biće uklopljeni i Srbija i druge zemlje jugoistoka Evrope, čija je energetska bezbednost ugrožena, rekli su evropski zvaničnici objavljujući plan za izgradnju energetske unije EU. Ciljevi energetske unije su bezbednost isporuka, održivost i konkurentnost. Evropska komisija procenjuje da će bolja energetska povezanost EU doneti potrošačima uštedu od 40 milijardi evra godišnje ili 80 evra po stanovniku. EU je najveći svetski uvoznik energije i uvozom zadovoljava 53% potreba, što članove ove organizacije košta godišnje 400 milijardi evra.

“To je najveći energetski projekat od vremena Zajednice za ugalj I čelik”, rekao je potpredsenik Evropske komisija zadužen za energetsku uniju Maroš Šefćović, predstavljajući plan o formiranju energetske unije. Evropski komesar za energetiku Arijas Kanjete istakao je da će se posvetiti izgradnji zajedničkog energetskog tržišta, veći štednju energije I veće korišćenje obnovljivih izvora, kao I diversifikaciju snabdevanja energijom u EU.

Planovima za formiranje energetske unije predviđeni su un apređenje infrastructure, kako bi se povećala dostupnost isporuka preko granica, što će se delom finansirati novcem EU, ukidanje regulisanih cena, povećanje broja terminal za tečni prirodni gas (LNG) I primena postoječeg zakona EU o konkurenciji. Šefćović je takođe obećao da će energetska unija delovati na više sektora pored energetike – na transport, istraživanja I inovacije.

PODNOŠLJIVA CENA NAFTE

Koja je cena nafte granična – koja je to cena, ispod koje budžeti država - izvoznica nafte prelaze u deficit? Evo dijagrama, sa kojim operišu ruska sredstva javnog informisanja. Po njemu bi se reklo da je samo budžet Kuvajta još uvek bezbedan, mada je pitanje – do kada, jer već se razmatraju perspektive ekonomija država izvoznica nafte u slučaju da cena padne na 25 – 30 dolara za barel.

PODNOŠLJIVA CENA NAFTE
S druge strane, ni deficit nije za sve države ista kategorija – Rusi, na primer, posežu za svojim Rezervnim fondom i Fondom narodnog blagostanja, koji su punjeni u vreme kada je nafta bila iznad 100 dolara za barel, a to je bilo sve do nedavno, kao što se vidi sa drugog dijagrama, koji prikazuje promenu cene nafte u poslednjih godinu dana.

PODNOŠLJIVA CENA NAFTE
Dodatnu enigmu predstavlja granična cena nafte iz škriljaca jer je već počelo bankrotiranje američkih kompanija – proizvođača ove nafte. Ranije se operisalo sa 70 dolara za barel kao graničnom isplativom cenom za naftu iz škriljaca ali, što zahvaljući usavršavanju tehnologija, što smanjivanju zaštite prirodne okoline, ova granična cena se spustila čak na oko 45 dolara za barel!

Nevolja za jedne – povoljnost za druge: niske cene energenata znatno umanjuju troškove proizvodnje, transporta i energije i na taj način povećavaju konkurentnost privreda onih zemalja, koje su i do sada bile nadmoćne. Ali, ne sme se zanemariti da i siromašni imaju koristi od niske cene nafte – iako su svakako u deficitu, taj deficit je za nijansu manji kad su izdaci za energiju niži.

EVROPA GUBI ZNANJE O NUKLEARNOJ ENERGIJI A SRBIJA?

Evropa se ozbiljno brine da će zaostati u znanju u oblasti nuklearne energije. A ko se brine o stanju na ovom planu u Srbiji? Evo šta je o tome pisala grupa srpskih naučnika.

Naš glavni problem je (ne)obrazovanje u oblasti nuklearne energije


EVROPA GUBI ZNANJE O NUKLEARNOJ ENERGIJI A SRBIJA? U katastrofi koja je zadesila Japan pažnja svetske javnosti najviše se fokusirala na opasnost koja dolazi iz oštećene nuklearne elektrane ''Fukušima''...

Kada se ustanovi šta je izazvalo ispuštanje radioaktivnih materija iz tih nuklearnih reaktora, pažnja stručne javnosti usmeriće se na ono šta se može naučiti iz ove nesreće, da bi se mogle sprečiti slične pojave u budućnosti. Za to je, međutim, potrebno specifično znanje i iskustvo, i to kako za projektovanje nuklearnih reaktora tako i za njihovu eksploataciju i postupanje u kritičnim situacijama. Da li u svetu ima dovoljno kompetentnih stručnjaka u ovoj oblasti? Odgovor je jasan – nema. To se odnosi na sve zemlje, a pogotovo na našu, u kojoj je obrazovanje iz nuklearnog inženjerstva praktično zamrlo pre oko 20 godina. Razlog za to bio je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je uveden 1989. godine. Tada je naglo opalo interesovanje studenata za upis na Odsek za tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je bio vodeća škola za nuklearne inženjere u zemlji. Stručnjaci koji su potekli sa ovog odseka danas rade u nuklearnoj industriji i predaju na vodećim univerzitetima širom sveta. U zemlji ih je ostalo vrlo malo. Među njima su i prva tri potpisnika ovih redova.

Nameće se još jedno pitanje. Da li je rešenje problema nuklearnih elektrana u tome da se on ignoriše? U našem okruženju nuklearne elektrane odavno postoje i sigurno je da će se graditi nove. Iako je opredeljenost za alternativne izvore energije opšte prihvaćena, sve veća potreba za energijom nalaže korišćenje svih raspoloživih izvora, a naročito onih koji omogućavaju izgradnju postrojenja velikog kapaciteta. U skladu sa tim, Evropski parlament je u novembru 2010. godine doneo Rezoluciju o novoj energetskoj strategiji Evrope u periodu 2011-2020. godina, kojom se podstiču istraživanja u oblasti nuklearne fuzije, i insistira se na primeni najviših sigurnosnih standarda u izgradnji nuklearnih elektrana i upravljanju nuklearnim otpadom. Po mišljenju potpisnika ovih redova, naš odgovor na ovo pitanje može biti samo jedan – o gradnji nuklearnih elektrana odlučivaće se u daljoj budućnosti, u skladu sa tadašnjim okolnostima, ali sa ponovnim obrazovanjem u ovoj oblasti mora se početi odmah.

Na Univerzitetu u Beogradu prošle godine je počela priprema modernog studijskog programa u oblasti nuklearnog inženjerstva. On će obuhvatiti nuklearne reaktore, čestične akceleratore, nuklearnu i radijacionu sigurnost i bezbednost, zaštitu od jonizujućeg zračenja, radioaktivni otpad, i koriščenje akceleratora za osnovna istraživanja, u nauci o materijalima i u medicini. Program će zajednički izvoditi Elektrotehnički, Mašinski, Tehnološko-metalurški i Fakultet za fiziku, Institut za nuklearne nauke ''Vinča'' i Institut za fiziku.

Paralelno s tim, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Kragujevcu, javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, i doskorašnja Ministarstva za rudarstvo i energetiku, za nauku i tehnološki razvoj i za prosvetu zajednički su podneli zahtev Evropskoj uniji predlog trogodišnjeg Tempus-projekta za finansiranje opisanog studijskog programa. Projekt treba da omogući da se studentima ovog programa obezbede školarina, udžbenici, renomirani profesori iz inostranstva i praksa u vodećim inostranim institucijama. Uspešno uvođenje ovog programa omogućiće Srbiju da uskoro počne da dobija visoko obrazovane stručnjake u oblasti nuklearnih i akceleratorskih tehnologija, što će znatno povećati njenu sposobnosti da rešava složene tehnološke i ekonomske probleme sa kojima se svakodnevno suočava.

Prof. Jovan Elazar, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
Dr Nebojša Nešković, Institut za nuklearne nauke ''Vinča'', Beograd
Akademik Đorđe Šijački, Institut za fiziku, Beograd
Dr Ilija Plećaš, Institut za nuklearne nauke ''Vinča'', Beograd

Politika, 21. mart 2011

ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA ENERGETIKE

Zajedničko tržište energije Albanije i Kosova

Prema rečima albanskog ministra energetike Damijana Đinkurija, Albanija I Kosovo su potpisali zajedničku deklaraciju sa namerom da preduzmu niz koraka ka osnivanju zajedničkog tržišta energije. Ovaj document će omogućiti potpisnicima da investiraju u zajedničku termoelektranu I da spregnuto koriste kapacitete albanskih hidroelektrana I kosovskih rezervi uglja.

Đinkuri takođe najavljuje da će interkonektor od 400 KV biti kompletiran u junu ove godine. Ovaj dalekovod, dužine 238 km, na Kosovu je kompletiran 2015 godine a albanska deonica je duga 154 km.

Albanija I Kosovo su zajednički aplicirali kod fondova Evropske unije za studiju izvodljivosti gasnog interkonektora kao produžetka TAP gasovoda. Ovaj gasovod, poznat kao Trans Adriatic Pipeline, dugačak je 878 km I dopremaće azerbejdžanski gas iz džinovskog ležišta gasa Šah Deniz II kroz poslednji krak Južnog gasnog koridora, koji će se protezati od tursko-grčke granice do Južne Italije, prolazeći kroz Grčku, Albaniju I ispod Jadranskog mora.

Gase nuklearku – grade daljinsko grejanje

Toplifikacija Sofija, kompanija za daljinsko grejanje glavnog grada Bugarske, namerava da unapredi svoje sisteme za proizvodnju I distribuciju toplotne energije koristeći sredstva Međunarodnog fonda za podršku dekomisioniranju nuklearne centrale Kozloduj. Za ovu namenu Evropska banka za obnovu I razvoj (EBRD), koja rukuje ovim sredstvima, odobriće 10 miliona evra.

Prvi poduhvat iz ovog programa je zamena 63 km starih toplovoda novim, predizolovanim cevima a drugi je instaliranje novih modula za kogeneraciju sa tri gasna motora snage oko 10 MW. Takođe će se modernizovati turbinsko postrojenje tako što će postojeće kondenzacione turbine biti zamenjene novim protivpritisnim turbinama električne snage 35 MW I toplotne 89 MW.

Iz odobrenih sredstava jedan deo će se odvojiti I za rekonstrukciju I modernizaciju kotlova I za ugradnju utilizatora dimnih gasova.

Inače, fond, iz koga će se finansirati navedeni radovi, ustanovljen je 2000-te godine kao podrška Bugarskoj u procesu gašenja I dekomisioniranja četiri od šest jedinica nuklearne elektrane Kozloduj iz bezbedonosnih razloga.

SKLAPAJUĆE ELISE RASPONA 200 METARA

SKLAPAJUĆE ELISE RASPONA 200 METARA Kompanija Sandia National Laboratories (SAD) otkrila je svoje planove za projekat „Segmented Ultralight Morphing Rotor“ (SUMR) ekstremnih razmera. Elise karakteriše to da se sklapaju pri udaru jakog vetra i napravljene su za ekstremne uslove na otvorenom moru.

Većina postojećih vetrenjača u SAD proizvodi između 1 i 2 MW snage koristeći elise od oko 50 metara dužine, dok su najveći komercijalno dostupni modeli sposobni za proizvodnju samo 8 MW sa elisama od 80 metara. Sandia planira da napravi elise raspona većeg od 200 metara, što je dva i po puta više od bilo kog konkurenta. Nove elise koristiće se u vetroparkovima na otvorenom moru, gde će proizvoditi 50 MW. Vetropostrojenja na otvorenom moru (offshore vetroparkovi) su veoma skupa, zato su potrebne turbine što veće snage da bi se snizili troškovi po jedinici dobijene enrgije.

Kod proizvodnje I primene elisa tolikog raspona postoje značajni transportni izazovi koje treba prevazići. Proizvodnja i transport elise ogromnih razmera skup je i logistički teško izvodljiv postupak. Da bi se to prevazišlo, nove lopatice mogu da se proizvode u segmentima, kako bi transport bio jednostavniji i jeftiniji.

Novi projekat predviđa turbinu niz vetar samog tornja, umesto u položaju uobičajenog rešenja. Pri udaru i duvanju jakog vetra, lopatice bi se sklopile kako bi se izbegla oštećenja na njima, a nakon toga ponovo otvarale da bi povećale proizvodnju energije kada se vetar smiri.

Dizajn je inspirisan kretanjem listova palme za vreme oluje. Trup je izgrađen iz delova sa nizom cilindričnih školjki koje se savijaju pod vetrom bez bojazni da će se neki od segmenata polomiti ili pući. Istraživanje je finansirano sredstvima Vlade SAD, preko odgovarajućeg programa američke Agencije za energiju. Cilj je da se ostvari plan od 20% učešća energije vetra u SAD do 2030. godine.

OFFSHORE VETROPARK

Nezavisni kanadski energetski sistem Northland Power započeo je proizvodnju energije u svom ofšor vetroparku Gemini u Severnom moru, u vodama Holandije. Centrala, snage 600 MW , izgrađena je na 85 km od obale u blizini Groningena. Završena je prva faza sa 75 turbina, druga faza sa još 75 turbina biće završena do kraja 2017 godine. Svaka turbina, čiji je proizvođač Siemens je snage 4 megavata. Ukupna vrednost svih radova je oko 2,8 milijardi evra. Visina stuba-nosača turbine je 89 m, raspon elise 130 m. Napon struje je 220 V.

OFFSHORE VETROPARK
Planirano je da vetropark Gemini snabdeva energijom 425 000 kuća godišnje. Posebno je značajan efekat na smanjenje emisije štetnih gasova iz termoelektrana na fosilna goriva, koje bi proizvele istu količinu energije – ovaj vetropark će proizvedenom energijom smanjiti emisiju CO2 za 860.000 tona a emisiju SO2 za 200.000 tona.
Planirani računski životni vek postrojenja je 20 godina.

TOŠIBA sa novim sistemom VRF

TOŠIBA sa novim sistemom VRF Tošibin sistem klimatizacije s promenjivom zapreminom radnog fluida (Variable Refrigerant Volume - VRF) ispisuje novo poglavlje predstavljanjem i uvođenjem sistema SMMS-e (Super Modular Multi e), koji se odlikuje ne samo velikim koeficijentom energetske efikasnosti i velikim stepenom pouzdanosti sistema, već i udobnostima za korisnike, montere i projektante.

Tako, projektanti već na samom startu primene imaju koristi zbog veće fleksibilnosti u pogledu polaganja cevi, zbog većih ukupnih dužina cevi, veće varijabilnosti unutrašnjih jedinica i vrlo efikasnih mogućnosti projektovanja uz pomoć Tošibinog projektantskog softvera Design Airs. Monteri dobijaju jednostavniju montažu, fleksibilno vođenje cevi, brzo adresiranje pri puštanju u rad i jednostavno ožičenje, a to su sve aspekti o kojima SMMS-e itekako vodi računa. I naravno, sam korisnik može da očekuje od tog, vrlo kvalitetnog sistema VRF koje Tošiba uspešno ostvaruje, upećatljive uštede energije zahvaljujući vrhunskim vrednostima evropskog sezonskog koeficijenta energetske efikasnosti (ESEER), gotovo nečujan rad, veliku varijabilnost centralnog upravljanja, različite mogućnosti za obračunavanje energije i široko rasprostranjenu mrežu servisnih partnera, ako nekada nastane neki problem.

Laminarni rezervoar potrošne tople vode

Laminarni rezervoar potrošne tople vode Rezervoar actoSTOR VIH RL predstavlja novu generaciju rezervoara za potrošnu toplu vodu koja će pružiti maksimalnu ugodnost korišćenja tople vode u najkraćem mogućem vremenu. Zahvaljujući svojoj tehnologiji laminarnog (slojevitog) rezervoara, actoSTOR priprema toplu vodu pomoću spoljašnjeg razmenjivača toplote. Zagrejana voda dovodi se potom u gornji deo rezervoara i već nakon približno 5 minuta, na raspolaganju je dovoljno vode za jedno tuširanje. U poređenju sa klasičnim rezervoarom koji ima uronjeni razmenjivač toplote, nova generacija laminarnih rezervoara ima znatno veću snagu za pripremu potrošne tople vode sa 50% manje gubitaka toplote prilikom zagrevanja tople vode.

Poređenja radi, 500 litarski laminarni rezervoar po svom učinku odgovara konvencionalnom rezervoaru od 1000 litara uz to ima i manje dimenzije. To znači veća ugodnost u odnosu na konvencionalni rezervoar uz manji prostor za ugradnju i veću uštedu energije. Spoljašnji razmenjivač toplote rezervoara actoSTOR ima snagu od 120 kW tako da se ovaj rezervoar kombinuje sa većim Vaillantovim sistemima za grejanje, od preko 60 kW, kao što je ecoCRAFT exclusiv. Rezervoar actoSTOR od 500 litara može da obezbedi potrošnu toplu vodu do 50 stanova (prema EN 13203, NL=50) tako da će ga najčešće koristiti veliki potrošači tople vode.

FRANCUSKA: ANTI-FRACKING KOALICIJA POZIVA NA MASOVNE DEMONSTRACIJE

FRANCUSKA: ANTI-FRACKING KOALICIJA POZIVA NA MASOVNE DEMONSTRACIJE Ekološke grupe u Francuskoj pozivaju na masovne demonstracije u vezi sa predstojećom raspravom na sudu u vezi sa dozvolom za eksploataciju gasa iz škriljaca, koju je kompanija TOTAL dobila 2010 godine. Ove grupe očekuju da sud vrati licencu TOTALU, kome je dozvola za eksploataciju gasa iz škriljaca ukinuta 2011 godine, posle uvođenja zabrane eksploatacije hidrauličkim lomljenjem. Ta dozvola je pokrivala površinu od 4.327 km2 u pet pokrajina Francuske : Ardeche, Drome, Gard, Ero i Vaucluse.

Upravni sud u gradu Cergy-Pontoise odlučivaće kasnije ovog meseca da li je ukidanje licence bilo legalno. Ali, čak i da odluči da nije bilo legalno, što bi značilo da TOTAL može da eksploatiše nalazišta gasa iz škriljaca, ova francuska kompanija će se suočiti sa ozbiljnim izazovom. Naime, dozvola je odobrena u martu 2010. godine za period od pet godina a taj rok je istekao pre skoro 10 meseci.
Da li dozvola još uvek važi ili ne, vest da će sud o tome raspravljati izazvala je proteste.
FRANCUSKA: ANTI-FRACKING KOALICIJA POZIVA NA MASOVNE DEMONSTRACIJE FRANCUSKA: ANTI-FRACKING KOALICIJA POZIVA NA MASOVNE DEMONSTRACIJE
Touche pas a mon schiste (što u prevodu znači "Ne dirajte moj škriljac"), kako se naziva lokalna grupa, koja pripada nacionalnoj koaliciji, koja zagovara zabranu eksploatacije škriljaca "Stop Gaz de schiste", uzima zaključak javnog tužioca zdravo za gotovo, predviđajući kako će glasiti presuda suda, koja će biti objavljena krajem meseca. "Moramo pripremiti jaku i zajedničku reakciju na verovatno preusmeravanje dozvole", kaže se u saopštenju grupe. Lokalne organizacije već planiraju "masovne demonstracije građana."

ENERGETSKA POTROŠNJA U ZGRADAMA – ŠTA URADITI

Novi izveštaj o karakteristikama potrošnje energije u zgradama, koji su zajedno izradili Međunarodno udruženje za saradnju u energetskoj efikasnosti (IPEEC) i Međunarodna agencija za energiju (IEA), opisuje stanje energetskih karakteristika u zgradama i naglašava kako su energetska efikasnost, kao i nizak sadržaj ugljenika pravi put da se sačuva više od 50 eksadžaula (1 eksadžaul=1.0E+18 džaula) energije godišnje širom sveta. To ušteda je ekvivalentna trenutnoj potrošnji energije u svim zgradama Kine, Francuske, Nemačke, Rusije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država zajedno!

ENERGETSKA POTROŠNJA U ZGRADAMA – ŠTA URADITI U ovom izveštaju se navodi da se samo u 17 zemalja, koje čine forum velikih ekonomija (MEF) može ostvariti oko tri četvrtine identifikovanih potencijalnih ušteda energije između 2015. i 2050. Ali, nije ušteda energije jedina korist od politike niskog sadžaja ugljenika, pokazuje nova studija. Treba shvatiti da ušteda energije u zgradama nosi u sebi niz drugih prednosti, koja uključuje niže troškove električne energije i goriva za privredu i stanovništvu, veću pouzdanost u zadovoljavanju potrebe za energijom bez skupih prekida, i smanjenje emisije gasova staklene bašte i drugih zagađujućih materija, koje predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje.

U periodu od 2000. do 2012. godine, potrošnja enmergije u zgradama porasla je u svim velikim ekonomijama, sa izuzetkom Velike Britanije i Nemačke. Upotreba električne energije - glavna komponenta ukupne potrošnje energije u zgradama – porasla je u velikim ekonomijama kao posledica upotrebe elektronike i drugih aparata. Uticaj velikih istorijskih, međusobno povezanih pokretača potrošnje energije u zgradama, kao što su populacija, privredne aktivnosti, površine zgrada i broj domaćinstava, može jednim delom da objasni porast potrošnje energije. Ali novi izveštaj pokazuje da se pametnom politikom energetske efikasnosti ti uticaji na porast potrošnje mogu razdvojiti.

USKORO – KRAJ VELIKIH ELEKTRANA

Fotonaponski paneli, vetroturbine i sve pristupačniji sistemi za skladištenje energije uskoro će zameniti centralizovani model distribucije električne energije. Koliko još vremena imaju velike elektrane i šta će ih zameniti? Pod pritiskom novih načina dobijanja energije, velike elektrane na fosilna goriva uskoro će proći kao dinosaurusi koje su zamenili manji i fleksibilniji takmičari.

Većini industrijskih zemalja, uz sve razlike, zajedničko je sve šire korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije, u najvećoj meri zahvaljujući upotrebi brojnih generatora na sunce i vetar. Ne uzimajući u obzir ekonomiju i ekologiju, ova činjenica ima velikog uticaja na to kako balansiramo proizvodnju i potrošnju energije. Prenosni sistemi za sada nemaju skladišne kapacitete pa zato nemaju ni mogućnost inertnog odgovora. Bez udubljivanja u ovo stanje, svaka neravnoteža se trenutno mora rešavati kako bi se sprečile distorzije talasnog oblika i frekvencije struje napajanja, dva vrlo nepoželjna fenomena koji mogu izazvati ozbiljne kvarove opreme i strukture proizvodnje i distribucije.

USKORO – KRAJ VELIKIH ELEKTRANA Elektrane i distributivne mreže su ranije bile spremne na različite modele potrošnje energije u zavisnosti od godišnjeg doba, dana u nedelji, doba dana. Električni sistem u celini bio je kalibrisan da ispuni prosečne zahteve korisnika i strukturiran tako da prilagođava proizvodnju energije zaustavljanjem i pokretanjem elektrana, a taj proces može da traje od nekoliko sati do nekoliko dana.

Pametne mreže i pametna proizvodnja struje ključne su reči obnavljanja električnog sistema koji, uprkos smanjenoj potrošnji, predstavlja sistem koji je sve više pod uticajem obnovljivih izvora energije i razvoja tržišta u pogledu metodologije i vremenske i geografske raspodele energije. Uprkos konzervativnim pogledima velikih proizvođača koji smatraju da je centralizovan model proizvodnje energije ozbiljno ugrožen, razvoj decentralizovane, razuđene proizvodnje se ne može zaustaviti i dostići će vrtoglave brzine širenjem jeftinih mobilnih fotonaponskih izvora i električnih vozila, što se može videti iz nekoliko studija budućeg razvoja dobijenih od investicionih fondova i banaka koje su nedavno privukle veliku pažnju.

U mnogim zemljama su instalirane elektrane srednje snage koje rade na motore sa unutrašnjim sagorevanjem, zahvaljujući jednostavnosti održavanja motora i velikoj brzini puštanja u pogon. Ovi motori mogu da rade ili na fosilna goriva (dizel, prirodni gas), ili biogoriva (biljno ulje, biogas).

I na kraju, većina ovih studija predviđa da će kombinovana cena solarnih panela, akumulatora i električnih automobila, zahvaljujući nižim cenama i podsticajnoj politici, biti vraćena za najviše tri godine, počev od 2030, u poređenju sa sadašnjih dvanaest godina. Ova činjenica će odlučivati o masovnoj upotrebi novih rešenja uz neophodnost radikalne promene načina proizvodnje i distribucije električne energije, što je proces koji traje već neko vreme. U stvari, poslednjih godina menadžeri počinju da modernizuju distributivne mreže kako bi se prilagodili novih zahtevima koje postavljaju obnovljivi izvori, pa primenjuju dvosmerni protok energije i daljinsko upravljanje izvorima energije i tačkama na kojima korisnici i korisnici-proizvođači pristupaju mreži.

Danas je ovaj potencijal nedovoljno iskorišćen, ali će u budućnosti biti neophodno kapilarno regulisanje protoka energije između proizvodnje i potrošnje, uz trenutno lokalno balansiranje u različitim oblastima, ograničavajući do minimuma prenos energije sa geografski udaljenih lokacija. Sa milionima solarnih panela i električnih automobila na punjenje, svaki sa svojim akumulatorom i možda rezervnim akumulatorom kod kuće, celokupan sistem se može voditi kao jedinstven, fleksibilan kompleks spreman da isporuči ili preuzme energiju prema potrebi, sa skladišnim kapacitetima kakvi su danas nepoznati, sa velikom sposobnošću balansiranja psiholoških varijacija zbog promenljivosti priključenih izvora i optrećenja. Ali, čak i u takvom scenariju i u prelaznom periodu kroz koji se prolazi, elektrane će imati veliku ulogu jer će uvek biti potrebna direktno kontrolisana proizvodnja energije kojom se zadovoljavaju sezonski vrhovi potrošnje, izuzetni događaji i velike i nepredvidive promene. Pametni generatori struje moraće da zadovolje vrlo specifične zahteve. Moraće da budu ograničenih dimenzija, daljinsko upravljani, sa mogućnošću skaliranja i na prvom mestu bezbedni i sa malim uticajem na okolinu, jer će biti građeni u blizini industrijskih zona i urbanih centara kako bi opsluživali ograničena geografska područja.

Do danas, postrojenja koja najbolje ispunjavanju ove zahteve zasnovana su na velikim, stacionarnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. To je već uhodana tehnologija koja u većini savremenih načina primene (kogenerativna postrojenja, rekuperacija otpadne toplote) kojom se snabdevaju generatori sa Rankinovim ciklusom rade sa visokim stepenom iskoristivosti. Ovi motori se proizvode kako za male elektrane, tako i za elektrane do oko dvadeset megavata snage i rade na fosilna i tečna ili gasna biogoriva, ili na više različitih vrsta goriva kako bi bili što fleksibilniji. Tipično postrojenje ove vrste sastoji se od nekoliko motora, od kojih se svaki može po potrebi uključivati ili isključivati. Do postizanja pune snage potrebno je svega nekoliko minuta i celo postrojenje, kada se upusti u rad, može biti daljinski upravljano i raditi većinu vremena bez lokalnog osoblja, koje interveniše periodično za uobičajeno ili neuobičajeno održavanje. Mnogo ovakvih postrojenja radi širom sveta, naročito u zemljama u razvoju gde ne postoji tradicionalni električni sistem, pa su odmah uvedeni moderna, decentralizovana proizvodnja i distribucija energije.

OBNOVLJIVI IZVORI ZA AUTO-STAJALIŠTA

Glavnina biznisa italijanske kompanije Autogrill su parkinzi- odmorišta kraj autoputeva sa bogatim sadržajem delatnosti, koje idu uz takve objekte – servisi, restorani, outlet prodavnice i slično. Jedan od najatraktivnijih objekata ove kompanije izgrađen je u blizini Milana, u mestašcetu Lainate, pod ekološkim zaštitnim znakom kao “ekogril” (Ecogrill).

Tehnički deo objekta nalazi se van zatvorenog prostora, na terasi i na krovu. Sastoji se od geotermalnih kolektora, toplotnih pumpi, glavne jedinice za upravljanje vazduhom i rezervoara (ASC Engineering).

USKORO – KRAJ VELIKIH ELEKTRANA Zbog neujednačnih zahteva za toplotnom energijom i potreba za snažnim hlađenjem tokom leta, koristi se tehnologija skladištenja toplote u tlu, pri čemu je tlo ujedno i izvor geotermalne energije i sezonsko skladište energije, što omogućava da druga toplotna pumpa radi sa velikim stepenom iskorišćenja.

Tlo ispod i oko Ecogrilla je vrsta geotermalnog skladišta koje, u kombinaciji sa apsorbujućom površinom krova omogućava: rasipanje toplote u atmosferu za vreme zime i apsorbovanje toplote iz klima-uređaja zgrade za vreme leta.

Apsorbujuća površina krova je arhitektonska površina projektovana za razmenu temperature sa atmosferom. U zavisnosti od sezone i doba dana radi kao solarni kolektor ili ispušta toplotnu energiju na tri načina:
  • konvekcijom/kondukcijom sa okolnim vazduhom,
  • korišćenjem sunčeve svetlosti preko dana,
  • ispuštanjem toplote u atmosferu noću.
Geometrijski uslovi za postizanje najveće efikasnosti upijanja sunčeve energije (južna orijentacija, nagib 30–35° od horizontale), i ispuštanje toplote noću (horizontalan položaj, zaštita od direktnog sunčevog zračenja preko dana), u kombinaciji sa pažljivo projektovanom unutrašnjom ventilacijom, doveli su do oblika krova.

Klimatizacija otvorenog prostora je za sve vrste vazduha sa koncentričnim kanalima visoke indukcije opremljenim tzv. „mešačem vazduha“ koji, tokom leta, meša vazduh pod krovom.

Sa ukupnom površinom od oko 5000 m2, sastoji se od kalajisanih bakarnih ploča postavljenih u obliku elipse sa glavnom osom u smeru istok–zapad i visine (27,5 m) dovoljnom da natkrije i zaštiti od sunca niži deo krova sa severne strane.

Apsorbujući deo krova (350 m2) sastoji se od istih ploča, odgovarajuće oblikovanih za dvostruku funkciju: podršku strukturi i apsorpciju/rasipanje toplotne energije, i sa zadnje strane ima spiralu kroz koji teče fluid za prenos toplote (mešavina vode i antifriza).

Pored kombinovanja sa geotermalnim skladištem energije, apsorbujuća površina krova radi i kao solarni toplotni energetski sistem u sklopu krova koja proizvodi sanitarnu toplu vodu (koja se koristi i za pranje sudova), a u prelaznim periodima pomaže u dogrevanju, čime doprinosi višestrukoj ulozi obnovljivih izvora.

Zatvoreni geotermalni sistem dopunjen je otvorenim geotermalnim sistemom. Voda izvučena iz plitkih podzemnih voda zajedno sa kišnicom doprema se do rezervoara (230 m3). Osim za razmenu toplote u prvoj toplotnoj pumpi, ova voda ima još namena kao što je uskladištena voda za protivpožarnu zaštitu, inercijalno skladište za rashladne sisteme u hladnjačama, voda za toalete i navodnjavanje. U slučaju otkaza pumpi za vodu, ovaj rezervoar održava konstantan nivo vode. U poređenju sa odgovarajućom zgradom, uštede električne energije su i do 45%. Ukupno smanjenje gasova sa efektom staklene bašte procenjeno je na 59%.

STRATEGIJA U SKUPŠTINI SRBIJE

STRATEGIJA U SKUPŠTINI SRBIJE
Skupština Srbije bi trebalo da raspravlja o predlogu Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom razvoja do 2030. godine, u redovnom zasedanju, koje počinje 1. Oktobra. Prema rečima Aleksandre Tomić, predsednice skupštinskog Odbora za industriju i energetiku, ovo je najvažniji dokument za razvoj energetskog sektora u Srbiji. "Bez dobre energetske politike nema razvoja privrede i novog zapošljavanja ", naglasila je ona.

STUDIJE ENERGETSKOG MENADŽMENTA

STRATEGIJA U SKUPŠTINI SRBIJE Gde se sve u Srbiji može studirati I steći zvanje mastera akademskih studija energetskog menadžmenta – to je, verovatno, teško saznati jer je svaki privatni fakultet, željan lake organizacije studija bez pomagala I praktične obuke posegao za ovom disciplinom. Od državnih fakulteta, akademske studije energetskog menadžmenta organizovane sun a tehničkim fakultetima u Novom Sadu I Kragujevcu. Po pravilu, zasnovani su na studijskom programu mašinstva na fakultetima tehničkih nauka a opravdanje nalaze u “potrebi izučavanja sistema energetske efikasnosti i obrazovanja istraživački orijentisanih i naučno usmerenih kadrova za rad u navedenoj oblasti”.

Još kažu da je energetski menadžment, kao program master akademskih studija, u obrazovnom smislu, rezultat praktičnih potreba - nedostatka stručnjaka čiji je profil u svemu izjednačen sa znanjima i veštinama koje se traže u savremenom upravljanju energijom, ali sa znanjima i veštinama vezanim za tehnologije proizvodnje, prenosa i upravljanja proizvodnjom i prenosom energije, osnovnih proizvodno/uslužnih procesa, informacione tehnologije, projektovanja I dr.

„TURSKI TOK“ ILI „TURSKI GAMBIT“?

„TURSKI TOK“ ILI „TURSKI GAMBIT“? Gasprom se sprema da počne radove na polaganju cevovoda „Turski tok“ iako međuvladinog dogovora između dve države o njegovoj izgradnji – nema. Eksperti misle da Gasprom silno rizikuje – nema međuvladinog dogovora, konkurencija ruskom gasu u Turskoj će biti gas iz Azerbejdžana i, najzad, „Turski tok“ se zapravo ne dopada Evropi.

Kako je nedavno izjavio turski ambasador u Moskvi, „Rusija i Turska još nisu dostigli stadijum početka projekta“, pa za sada nije moguće ni prognozirati kada će biti završen – 2016 ili 2017 godine.

Ali, u Gaspromu ne sumnjaju da će projekt biti realizovan. „Sve priče o tome, što ovog gasovoda neće biti čista su špekulacija“, kažu Rusi.

Pare u cevovod

Posle odustajanja od „Južnog toka“ Gasprom je lansirao ideju o „Turskom toku“ sa podelom posla – ruski koncern će polagati cevovod ispod mora samostalno a kapaciteti za transport gasa na teritoriji Turske biće u potpunosti pod kontrolom lokalnog preduzeća.

Cena novog gasovoda se srazmerno smanjuje jer je deo troškova već „knižen“ na južnog prethodnika, procenjuje se na oko 17 milijardi dolara ali je finansijer potpuno – neizvestan!

Propusna moć „Turskog potoka“ je 63 milijarde m3 gasa. Sada se Тurska snabdeva gasom iz Rusije preko dva gasovoda, ukupnog kapaciteta 30 milijardi m3 (preko Ukrajine i direktno po pola), koliko je planirana potrošnja gasa iz Rusije i u ovoj godini, a ukupna potrošnja gasa u Turskoj je prošle godine dostigla 47 milijardi m3.

Cene i ucene

Gasprom bi mogao da počne izgradnju jednostranom odlukom, bez ikakvih pravnih obaveza turske države. Takva odluka se zasniva na proceni da će Turska, kada Rusija obustavi isporuke gasa preko Ukrajine, ostati bez polovine potrebnih količina gasa. Rusi takođe računaju na to da će evropske partnere prisiliti da prihvate promenu mesta isporuke gasa, sa ukrajinske granice na tursku granicu.

Sa sličnom ucenom Gasproma, Evropa se već suočila 2011/2012 godine, posle izgradnje „Severnog toka“ i tada su evropski partneri legli na rudu i prihvatili promenu mesta isporuke gasa, pod uslovima isporučioca.

Ovog puta situacija je nesto drugačija – pitanje je da li će ucena sa promenom uslova isporuke gasa opet proći. Zatim, „Turski tok“ bi se u Turskoj mogao suočiti sa žestokom konkurencijom u vidu velikih gasnih projekata. Ankara namerava da objedini Transjadranski gasovod(TAP) sa Transanadolijskim (TANAP) i da se Azerbejdžan pojavi kao glavnim isporučilac ovog energenta.

Turski činovnici smatraju da se ovi projekti međusobno ne isključuju – samo se povećava konkurencija a sa konkurencijom dolaze i povoljniji uslovi isporuke. Čista trgovina, nema politike.

Istina, opasnost za Tursku je da postane tranziter ruskog gasa i samim tim da zavisi od ruskih uslova. Ali, ima analitičara koji kažu da je Ankara pobednik u ovoj skrivenoj intrigi. „Turska nema energetskih izvora ali, zahvaljujući umešnom korišćenju geografskog položaja i konjukturi pretvara sebe u vodećeg evroazijskog tranzitera gasa“, kažu čak i ruski eksperti.

Turska je dovukla na svoju teritoriju tri glavne maršrute za isporuku energenata u Evropu – iz Centralne Azije, sa Bliskog istoka i sada, vrlo verovatno, iz Rusije.

Izvor РБК, Москва, Русија
„TURSKI TOK“ ILI „TURSKI GAMBIT“?

KINA TROŠI VIŠE OD SVETSKOG PROSEKA

Prema rečima Patrika Hoa, generalnog sekretara kineskog Komiteta za energetiku, lociranog u Hongkongu, potrošnja primarne energije u Kini po glavi stanovnika premašila je svetski prosek potrošnje! Dok je svetski prosek oko 1,8 tona ekvivalentnog goriva, u Kini je već preko 2 tone! Sa svojih 1,4 milijarde stanovnika Kina troši preko 2,8 milijardi tona ekvivalentnog goriva a ceo svet, sa preko sedam milijardi stanovnika, skoro 13 milijardi tona ekvivalentnog goriva. Poređenja radi, SAD potroše više od 2,2 milijarde tona a Rusija oko 700 miliona tona. Informativno: jedna tona ekvivalentnog goriva jednaka je oko 42 gigadžaula (GJ) ili 12 megavatčasova (MWh).

“USITNJAVANJE” DALJINSKIH SISTEMA

Nedavno smo imali tekst o iskustvima i planovima u Sankt Peterburgu, u Rusiji – reč je bila o novoj koncepciji grejanja u ovom gradu: sistem snabdevanja toplotnom energijom se modernizuje ali se i decentralizuje. Na bazi sopstvenog iskustva i iskustava iz drugih zemalja, u “severnoj” ruskoj prestonici su zaključili da individualna „toplota“ u novim zgradama, i višespratnicama i niskim zdanjima, takođe omogućava značajno smanjenje potrošnje energije.
A sličan zaključak ali iz drugog ugla posmatranja stigao je od Larsa Tvena iz Danfoss Heatinga, koji smatra da daljinska energetika nema samo finansijske nego i značajne sociološke teškoće i izazove, rekavši na okruglom stolu o izazovima daljinskog snabdevanja energijom sledeće: »Daljinska energetika zahteva dobru volju i odlučnost javnosti da se počne sa gradnjom manjih daljinskih sistema, koji će se zatim dalje razvijati.”

BUDUĆNOST PRIPADA BIOMASI

Na bioenergiju (biomasa i biogoriva) već sada otpada oko 10% globalne primarne energije. Bioenergija obezbeđuje održiva društvena i ekonomska rešenja za razne izazove, od proizvodnje električne energije do transporta.
U jednoj analizi troškova centralnog grejanja u individualnim kućama, pokazalo se da je daljinski sistem grejanja takvih objekata, ako se koriste kotlovi, loženi biomasom, ne samo najekonomičniji već i najpovoljniji sa stanovišta zaštite životne sredine.
Zato nije neobično što je na forumu o biomasi u Privrednoj komori Srbije Mati Antonen iz finskog Ministarstva inostranih poslova, zadužen za ekonomsku saradnju, rekao da biomasa menja oblast energetike iako je tradicionalan pristup drugim izvorima energije ukorenjen zbog ogromnih rezervi fosilnih goriva i stabilnog snabdevanja naftom, ugljem i gasom. “Ipak”, rekao je Finac, “većina zemalja ima velike izvore biomase, koja je izuzetno pogodna za manje pogone za grejanje i proizvodnju struje. Ona otvara radna mesta i donosi prihod.” Prema njegovim rečima, Finska je na putu da udeo biomase u potrošnji energije podigne na 38%.

SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Pre 17 godina, 5. marta, svetski eksperti su se sastali u Austriji da bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima i od tada se ovaj datum obeležava kao Svetski dan energetske efikasnosti.

Iako se poruke ovog međunarodnog dana iz godine u godinu menjaju, suština energetske efikasnosti je uvek ista – smanjenje potrošnje električne i toplotne energije bez narušavanja komfora života i rada.

Srbija nema mnogo razloga za slavlje na Svetski dan energetske efikasnosti jer troši dvostruko više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od nekih zemalja Ervope. Kako bi se potrošnja energije smanjila, država je najavila da će, ove godine, projekte energetske efikasnosti dotirati sa 1,3 milijarde dinara.

Energetska efikasnost podrazumeva smanjenu potrošnju i električne i toplotne energije, a da to ne naruši komfor života i rada ljudi. Upravo to je suština i zelene gradnje koja je već trend u svetu.

Kuće i zgrade u Srbiji su loše izolovane. Kroz zidove i stare prozore izgubi se čak 4/5 energije, a samo na neefikasno grejanje ode 25 odsto potrošnje struje. Ulaganje u energetsku efikasnost je skupo, ali se kroz manje račune za struju i grejanje brzo i isplati. Međutim, pre svega treba podići svest građana o neophodnosti štednje energije.

Prekomernu energiju troše i neefikasni električni uređaji, koji se još prodaju kod nas. Domaćinstva jesu najveći rasipnici, ali dosta energije se izgubi i u fabričkim halama i saobraćaju. Domaći propisi moraju se uskladiti sa zahtevima Evropske unije. A status kandidata koji je Srbija dobila, trebalo bi da ubrza i donošenje dugo najavljivanog zakona o racionalnoj potrošnji energije.

Početkom ove godine CENELEC (evropski komitet za elektrotehničke standard, odgovoran za standardizaciju u oblasti elektrotehničkog inženjeringa) objavio je dokument HD 60364-8-1:2015, Električne instalacije niskog napona – Deo 8-1: Energetska efikasnost. To je prvi put da se pojavljuje dokument koji obrađuje energetsku efikasnost instalacija niskog napona, a ovaj dokument će tokom godine biti preveden i objavljen kao srpski standard.

Već su u primeni sledeći srpski standardi:
SRPS EN 50001 Sistemi menadžmenta energijom
SRPS EN 15900 Usluge energetske efikasnosti
SRPS EN 16247-1 Energetski pregledi

GRAĐANI BI DA SE GREJU BESPLATNO!

Snažno slabljenje discipline plaćanja potrošnje u oblasti energetike pojavilo se i u grejanju gradova ali – nije reč o Srbiji i Beogradu, već o Sankt Peterburgu u Rusiji.

Inače, u „severnoj prestonici Rusije“ u januaru se uvek manje plaća (zašto – ne zna se) ali ovog januara je uplata za grejanje opala za daljih 10%. Čak – u ovom januaru potrošači duguju za grejanje koliko duguju za celu 2014 godinu! Razlog takvoj povećanoj nedisciplini možda leži u ovogodišnjim visokim kamatnim stopama na kredite, izbegavanju kaznenih mera prema pravnim licima zbog dugovanja za energiju i pogoršanju životnog standarda stanovništva.

Početkom godine značajno je poraslo dugovanje potrošača toplotne energije. Tako su dugovanja samo prema toplani-termoelkektrani TGK-14 dugovanja do kraja 2014 narasla na više od 1 milijarde rubalja (oko 20 miliona dolara) a u januaru za još 310 miliona rubalja. U termoelektrani „TEC Istok“ dug je narastao na 15 milijardi rubalja (oko 250 miliona dolara), u „IEN Holding“ dug je na kraju decembra iznosio čak 43 milijarde rubalja (preko 700 miliona dolara) a u januaru je povećan za daljih 8%.

AURA SOLAR — NAJVEĆA SOLARNA ELEKTRANA U LATINSKOJ AMERICI

U državi Donja južna Kalifornija u Meksiku već godinu dana veoma uspešno proizvodi električnu energiju najveća solarna elektrana u Latinskoj Americi. Snaga ove centrale je ukupno 39 MW, što obezbeđuje pokrivanje više od 60% potreba obližnjeg grada La Paza.

Prema zvaničnim podacima, u Meksiku se 25% ukupno proizvedene elektroenergije dobija iz čistih izvora a planira se dalje povećanje za oko 35%. Deviza meksičke Vlade je – što Meksiko bude proizvodio više energije, ona će biti ekološki čistija i, što je najvažnije, jeftinija a to znači – Meksiko će biti konkurentnija država.

Na slici – polje solarnih baterija u elektrani Aura Solar
AURA SOLAR — NAJVEĆA SOLARNA ELEKTRANA U LATINSKOJ AMERICI

NOVA ENERGETSKA ERA POČINJE NA PALILULI

Ideja Mašinskog fakulteta u Beogradu je da se u toj opštini sagradi pogon za proizvodnju električne i toplotne energije, koji bi koristio geotermalne izvore u kombinaciji sa biomasom.

Računski posmatrano - kada bi se ugradila toplotna izolacija u sve objekte u Beogradu, nijedan novi izvor energije ne bi nam bio neophodan u narednih pedest godina. Ako bismo upotrebili geotermalne izvore prestonice za daljinsko grejanje, potrošnja gasa i mazuta u te svrhe bila bi smanjena za dve trećine. Ali, obnovljivi izvori sada nam daju manje od deset procenata energije koju koristimo.

Statistiku bi mogla barem malo da popravi ideja Mašinskog fakulteta da se na Paliluli sagradi postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije, koje bi koristilo geotrmalne izvore kombinovane sa biomasom. Palilula je idealna beogradska lokacija za iskorišćavanje ta dva energetska potencijala označena u projektu u kojem je Mašinski fakultet učestvovao kao jedan od naučnih ustanova iz osam država – Italije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumuniije, Bugarske i Makedonije. Njihov rad finansirao je Program za prekograničnu saradnju u zemljama jugoistočne Evrope.

Za svaku od tih zemalja data je barem jedna lokacija pogodna za eksploataciju geotermalnih izvora niske temperature, do 75 stepeni Celzijusa, uz još neki obnovljiv izvor energije – biomasu, sunce, vetar. Očekuje se da na osnovu toga Evropska unija finansira izgradnju pilot postrojenja na nekim od tih lokacija – bar prema rečima profesora Mirka Komatine, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, vođe tima te institucije koji se poduhvatio ovog projekta.

I palilulska i sve ostale dobre lokacije za crpljenje obnovljivih izvora energije u Srbiji našle su se u informacionom sistemu, koji je Mašinski fakultet razvio sa italijanskim partnerom. To je prvi put da su podaci o svim tim lokacijama, do sada razbacani po raznim studijama i bilansima, sabrani na jednom mestu. Postavljeni na internet sajtu, mogu se pregledati besplatno i jednostavno na osnovu čega svaki zainteresovani investitor može da proračuna koliko bi mu se ulaganje isplatilo.

IRAN KOMPLIKUJE ENERGETIKU EU

Zemlja, koja posle Rusije, raspolaže sa najvećim svetskim rezervama prirodnog gasa, ne može da ga „iznese“ na tržište jer je pod sankcijama zapadnih država, prvenstveno SAD. Samo rezerve nalazišta „Južni Pars“, na koji zajednički polažu pravo Iran i Katar, računaju se na 50 milijardi kubnih metara gasa, što bi, u punoj eksploataciji, podmirivalo potrebe Evrope u narednih 100 godina!

Ali, nije dovoljno samo to, što je Iran pod sankcijama pa da se na te rezerve gasa ne može odmah računati sa velikom pouzdanošću – dodatnu neizvesnost u evropske energetske planove unela je najava jednog visokog iranskog zvaničnika da Iran razmatra više maršruta gasovoda, kojima bi, kada mu jednog dana budu ukinute sankcije, dopremao gas do srca Evrope. Ranijim projektom, iz 2008 godine, bila je utvrđena trasa „Persijskog gasovoda“, koji bi išao preko Turske, Grčke i u južnoj Italiji se granao na krake ka Španiji i Švajcarskoj.

Sada se, međutim, ispostavlja da ta trasa nije jedina moguća, odnosno, da u Iranu kalkulišu sa mogućnostima da svoj gas dopremaju do Evrope možda preko Jermenije ili Azerbejdžana ili, čak, u nekom aranžmanu sa Rusijom? Ali, pošto i Turska ima svoje planove i interese – povezuje se, na primer, sa Turkemnistanom kao novim „igračem“ – to je Evropska zajednica u dilemi – i slatkoj i gorkoj – da se nalazi nadomak trajnog rešenja svoje velike želje, diversifikacije isporučilaca prirodnog gasa a da opet mora da iščekuje koju će kombinaciju prodavci ovog energenta konačno da proglase kao najisplativiju za sebe.

GAS IZ ŠKRILЈACA NIJE REŠENЈE ZA EVROPSKU ENERGETSKU KRIZU

Studija, koju je ovih dana objavilo Savetodavno veće evropskih akademija nauka (the European Academies Science Advisory Council (EASAC), koje se sastoji od naučnika iz 28 nacionalnih akademija nauka, konačno je pokazala da ekstrakcija gasa iz škriljaca na evropskom kontinentu neće dovesti do evropske energetske nezavisnosti. U svojoj studiji, čiji je naziv „Gas iz škriljaca: pitanja od posebnog značaja za Evropsku uniju“, EASAC je razmatrao tri osnovna pitanja u vezi sa eksploatacijom gasa iz škriljaca (fraking), koja su više puta postavljana u javnoj raspravi. Ta pitanja su: upotreba vode u odnosu na veliku gustinu naseljenosti Evrope, oslobađanje metana i javna (lokalna) prihvatljivost razvoja frakinga. EASAC zaključuje da je ovakva zabrinutost opravdana ali da se problemi mogu rešavati primenom najboljih postupaka i odgovarajućeg nadgledanja eksploatacije.

Prema Studiji, sprovođenje najboljih metoda u ekstrakciji gasa iz škriljaca hidrauličkim lomljenjem može značajno smanjiti količinu oslobođenog ugljenika. Podrazumeva se eliminacija i zamena potencijalno štetnih materija i javno objavljivanje svih podataka o procesu, koji se koristi. Takođe je utvrđeno da se u većini zemalja, koje koriste hidrauličko lomljenje već primenjuju efikasne mere za smanjenje uticaja ovog postupka na životnu sredinu.

Zaključak naučnika je da se primenom najboljih metoda i pažljivim nadzorom, razlozi za veliku zabrinutost mogu otkloniti. Međutim, takođe zaključuju - malo je nade da će gas iz škriljaca pomoći Evropi da postane energetski nezavisna.

Zbog ograničenih geoloških podataka o dostupnosti gasa iz škriljaca u Evropi, naučnici ne mogu da se dogovore o tome koliki je potencijal gasa ispod površine tla. Oni takođe naglašavaju da je geološka struktura evropskog kontinenta mnogo veći izazov od američkog jer je, kao stena, mnogo starija i krtija. To, pak, utiče na tehničke i ekonomske aspekte ekstrakcije gasa iz škriljaca. EASAC je u dilemi da li bi gas iz škriljaca mogao da pomogne u ublažavanju klimatskih promena ali smatra da je on obećavajuća alternativa uvozu ruskog gasa u tekućoj napetoj geopolitičkoj situaciji. "Ako se određena količina gasa iz škriljaca bude uvozila u EU, to bi moglo doprineti većoj energetskoj sigurnosti," konstatuje se u Studiji.

European Academies' Science Advisory Council

U KRUŠEVCU ENERGIJA IZ OTPADNOG MULJA

U Kruševcu energija iz otpadnog mulja Korišćenjem tehnoloških rešenja International plasma technology centra i njegovog strateškog partnera Applied plasma technologies, oba iz SAD, priprema se realizacija projekta izgradnje kogenerativnog postrojenja za preradu otpadnog mulja koji nastaje u taložniku otpadnih voda.

Reč je o isplativoj tehnologiji prerade otpadnih materija koja koristi manje energije u tehnološkom procesu, a osim mulja koristiće se i druge vrste otpada poput ulja, maziva, otpada iz mesne industrije i dr. U pilot postrojenju, koje treba da se izgradi u Kruševcu, prerađivaće se dnevno 7 do 10 tona otpadnog mulja što će omogućiti istovremenu proizvodnju 1 MW električne i 1.1 MW toplotne energije. Rad postrojenja zasnovan je na primeni novih razvijenih hibridnih generatora plazme sa gotovo neograničenim vekom trajanja i upotrebi kiseonika kao gasifikacionog medijuma. Ovaj model je postao pogodan za primenu posle razvoja novog generatora plazme velike snage. Za gasifikaciju plazme mogu se koristiti različiti gasovi, uključujući i kiseonik. Eliminisanje azota kao balasta dramatično smanjuje potrošnju energije i dimenzije postrojenja, a izbegnuto je i stvaranje i emisija štetnih azotnih oksida.

U Kruševcu energija iz otpadnog mulja 1-Dotok otpadnog mulja, 2- modul za gasifikaciju plazme, 3- jonski mlaz, 4- katalitički konvertor, 5- parni kotao, 6- para, 7-ventilator, 8- sintetički gas, 9- kompresor, 10- komprimovani gas, 11- hladnjak gasa, 12- elektroda (svećica), 13- generator/motor

GASNI STRES TEST

Polovinom oktobra Evropska komisija je predstavila javnosti svoj izveštaj o otpornosti evropskog gasnog sistema u situaciji potpunog prekida isporuka ruskog gasa za period od narednih, zimskih šest meseci. Izveštaj se zasniva na analizi rezultata modela simuliranih vežbi, sprovedenih u 38 evropskih država, uključujući članice Evropske zajednice i zemlje, sa kojima se one graniče.

Evropska komisija je prethodno pozvala članice Energetske zajednice - Albaniju, BiH, Kosovo , Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju, Ukrajinu i Gruziju - da učestvuju u “stres testu” i da sprovedu analizu na nacionalnom nivou, uz pomoć Energetske zajednice.

U svom izveštaju o sprovedenom testu i analizama, Komisija je utvrdila da će produženi poremećaj u snabdevanju gasom imati značajan uticaj na EU, pri čemu će istočne države članice EU i zemlje članice Energetske zajednice biti najviše pogođene a među njima, pre svega Finska, Estonija, Makedonija, BiH i Srbija.

U izveštaju se dalje precizira da su među tim državama najranjivije BiH, Makedonija, Moldavija i Srbija. Prema analiziranoj simulaciji, u slučaju prekida isporuke ruskog gasa, raspoloživost gasa u tim državama bi se smanjila od 80 % do100% , sa izuzetkom Srbije jer domaća proizvodnja gasa pokriva u Srbiji 1/4 potrošnje. Još 1/4 potrošnje mogla bi se pokriti iz skladišta gasa. Naime, u Srbiji bi se iz skladišta gasa i domaće proizvodnje nesmetano snabdevala domaćinstva i jedan broj toplana od oktobra do februara, kada bi se skladišta polako ispraznila.

Mere, koje se u ovom izveštaju Evropske komisije predlažu Srbiji su dobro poznate – odnose se na diversifikaciju snabdevanja i omogućavanje i drugim snabdevačima gasa da koriste slobodne kapacitete skladišta i gasovoda.

Sem toga, ovo je ipak bila simulacija, a vrednosti rezultata simulacija su uvek ograničene, između ostalog i neizvesnočću vremenskih prilika.

SOLARNA ENERGIJA ĆE PREVLADATI DO 2050

Solarna energija će prevladati do 2050 Sunce će biti najveći izvor električne energije na svetu do 2050 godine, nadmašiće fosilna goriva, vetar, vodenu i nuklearnu snagu – tako piše u izveštajima, koje je nedavno objavila Međunarodna agencija za energiju (The International Energy Agency, IEA). Razvojni putevi tehnologije, prikazani u ovim izveštajima, pokazuju kako solarni fotonaponski sistemi mogu da proizvedu do 16% električne energije na svetu do 2050 godine, dok bi solarni termalni sistemi proizveli dodatnih 11% električne energije. Zajedno, ove solarne tehnologije mogle bi da preduprede proizvodnju 6 milijardi tona ugljendioksida u istom periodu – to je više od ukupne proizvodnje CO2 u SAD iz energetskih proizvodnih postrojenja ili skoro koliko i ukupna sadašnja direktna emisija u transportnom sektoru na svetu.

Rapidan pad cena fotonaponskih modula i sitema poslednjih godina otvorio je nove perspektive u korišćenju solarne energije kao glavnog izvora električne energije u narednim godinama i decenijama. Ipak, obe navedene tehnologije su, kada je reč o kapitalnim ulaganjima, veoma intenzivne: skoro sva ulaganja su ulaganja unapred. Zato je snižavanje cene kapitala od primarnog značaja na putu ka ostvarivanju navedenih perspektiva.

700 MW SOLARNE CENTRALE U KAZAHSTANU

Kazahstanski proizvođač solarnih panela Astana Solar planira izgradnju objekata obnovljivih izvora energije ukupnog instalisanog kapaciteta oko 3.055 MW, od toga 714 MW iz 28 solarnih elektrana, koje će biti puštene u rad između 2014. i 2020. Astana Solar je zaključila ugovor sa vladom Kazahstana po kome ćeisporučenu energiju iz solarnih central prodavati po ceni od 0.19 USD / kWh a čak 0.38 USD/kWh ako koristi solarne panele, u koje je ugrađen silicijum domaćeg porekla!

ŠIROM SVETA NOVIH 17.6 GW IZ VETRA

Prema podacima Svetskog udruženja za energiju vetra (WWEA ), kapacitetcentrala, koje koriste snagu vetra za proizvodnju električne energije dostigao je širom sveta 336.327 MW na kraju juna 2014 a samo u prvom polugođu 2014 dodato je novih 17.613 MW. Ovo povećanje je znatno veće nego u prvoj polovini 2013 i 2012, kada pušteno u pogon novih 13,9, odnosno 16,4 GW . Svi generatori instalirani širom sveta do sredine 2014 mogu da proizvedu oko 4 % svetske potražnje električne energije.

Deset najdinamičnijih tržišta elektroenergije dobijene iz vetra nalaze se na svim kontinentima: Kina (7,1 GW novih kapaciteta ), Nemačka ( 1,8 GW), Brazil (1,3 GW), Indija (1,1 GW), SAD (835 MW), Kanada (723 MW), Australija (699 MW), Velika Britanija (649 MW), Švedska (354 MW) i Poljska (337 MW).

KINEZI VEŠTO TRGUJU EMISIJAMA

Kineske energetske kompanije su se veoma brzo prilagodile na izazove trgovanja emisijama – već je dvanaesti kineski Petogodišnji plan sadržao poziv za postepeno uključivanje na tržište emisija ugljenika. Čak su pet gradova I dve provincije usmeravane da razvijaju I primenju pilot programe trgovine emisijama.

Da bi pomogla u formiranju kineskog nacionalnog programa trgovine emisijom I u obuci preko pilot programa, Međunarodna agencija za energiju se povezala sa kineskim državnim institucijama razvijajući I primenjujući ove programe u kineskom sektoru energetike. Posle prvih iskustava na primeni pilot programa, Agencija je saopštila das u učesnici veoma brzo razvili I usavršili taktiku trgovanja, što garantuje da će praktični rezultati biti uspešni.

GAS IZ ŠKRILЈACA – STRATEŠKI IZBOR

GAS IZ ŠKRILЈACA – STRATEŠKI IZBOR

GAS IZ ŠKRILЈACA – STRATEŠKI IZBOR Pošto je kompanijama, koje proizvode gas iz škriljaca, zbog niske cene na domaćem tržištu SAD, neophodan izvoz jer žele da ostvare maksimalnu maržu na stranim tržištima, one će, naravno, iz ekonomskih razloga stremiti tržištima u Aziji - Japanu, Južnoj Koreji, Kini.

Mali deo gasa - 30-40 milijardi kubnih metara - može da idе u Evropu, ali ta količina na evropskom tržištu gasa neće napraviti revoluciju.
...

Pitanje cene

Domaće cene gasa u Sjedinjenim Državama u poslednjih nekoliko godina su se odlepile od cena u Evropi i Aziji. To ima veliki uticaj na svetsku trgovinu. Prvo, SAD su prepustile Evropi ugalj, relativno jeftin za Evropu a skup u pogledu kvaliteta i nepodoban za SAD, ali je taj ugalj počeo aktivno da zamenjuje gas u evropskoj proizvodnji električne energije, što je dodatno narušilo potražnju za gasom u Evropi. Sa druge strane, ove izuzetno niske cene gasa u SAD značajno su prvenstveno psihološki podrivale stanovišta u Japanu i Južnoj Koreji.

Očigledno je da će ove cene padati, a to će imati direktne negativne posledice za Rusiju, jer su svi ruski projekti vezani za izvoz u azijsko-pacifički region.

I ako trendovi, koji se sada naziru, prevladaju, tada će se mnogi ruski projekti izvoza LNG suočiti sa velikim teškoćama. U tom slučaju će međuregionalno usklađivanje cena, koje je decenijama delovalo na svetskom tržištu gasa, opstati a cene u severoistočnoj Aziji će biti veće od cenа u Evropi, ali će razlika biti manja nego što je danas. A cene u Severnoj Americi će biti niže nego na evropskom tržištu, ali sve zajedno će u suštini da rastu.

Makro-ekonomski efekti revolucije

Revolucija škriljaca, pre svega, dovela je do nagle promene trenda pada zaposlenosti u sektoru nafte i gasa u Sjedinjenim Državama. Sredinom 2000-ih zaposlenost je počela da raste naglo - proizvodnja gasa iz škriljaca, prema različitim procenama, donela je oko 600 hiljada novih radnih mesta.

Drugi, ne manje važan makro-ekonomski faktor odnosi se na činjenicu da je Sjedinjenim Državama uspevalo da u poslednjih pet godina, uključujući i vreme ekonomske krize i post-kriznog oporavka, održavaju nisku cenu energije na domaćem tržištu. To ima značajan uticaj na poboljšanje konkurentnosti američke privrede, posebno u poređenju sa evropskоm.
...

Sem toga, zahvaljujući revoluciji škriljaca, Amerikanci će uspeti, po svemu sudeći, da do 2020 sprovedu u život planove za smanjenje emisije CO2 na račun izbacivanja uglja iz proizvodnje energije.

Ove promene i postizanje praktično samodovoljnosti SAD u pogledu nafte i gasa značajno će uticati na geopolitičku poziciju SAD. To im oslobađa ruke u odnosu na politiku na Bliskom istoku i prema Rusiju, što ukupno uvećava njihovu ulogu slobodnog arbitra. A sve to ne sluti na dobro u odnosu na druge zemlje - izvoznike, posebno OPEK i Rusiju.

Preneto iz: Газета "Тепловая энергетика": № 03 (12) июнь2014

ХХI VEK - KINE I GASA

Globalna energetika
U Pekingu se zimi sagori 28 miliona tona uglja
U prethodnih 150 godina potrošnja primarne energije u svetu porasla je 35 puta, u narednih 30 godina porašće za skoro 50 procenata. Potrebe za naftom povećaće se za 19%, za ugljem 36% (uglavnom, do 2020 godine), za gasom 64%, za atomskom energijom 72% i za obnovljivim vidovima 92%. Ovo su osnovni podaci izPrognozerazvoja energetike u svetu i u Rusiji do 2040 godine, koju je izradio Institut za energetska istraživanja Ruske akademije nauka i objavio u aprilu ove godine.

Koliko su prognoze ovakvih studija pouzdane može se oceniti iz dve napomene, koje se nalaze na početku ovog, inače izuzetno bogato opremljenog i dokumentovanog elaborata. Prva je da će „u ovom periodu Rusija biti izuzetno osetljiva na negativna kretanja na tržištu energenata, kao što su smanjena potrošnja, povećana ponuda i, naročito, pad cena“. A druga je: „Budućnost kineske privrede – njen rast, društvena i politička stabilnost i socijalna struktura posle 2020 – to su najveće nepoznanice u dugoročnom prognoziranju“! Drugim rečima – kako će svet energetike (i ne samo energetike) izgledati 2040 zavisiće od toga kako će izgledati Kina a mi, izvinite, kažu autori ove studije, to ne možemo da prognoziramo.

Dinamiku potrošnje energije na globalnom planu određivaće promene potrošnje po glavi stanovnika, broja stanovnika, bruto društvenog proizvoda i intenziteta potrošnje energije. Interesantno je kretanje potrošnje energije po čoveku – u SAD ta potrošnja će se smanjivati, u Rusiji i Kini znatno rasti a u ostatku sveta, u proseku, stagnirati. S jedne strane – očigledna je racionalizacija korišćenja energije. S druge – kod Kine se superponiraju dve bitne veličine – porast potrošnje po stanovniku i porast broja stanovnika!

Otud će Kina na kraju razmatranog perioda biti najveće tržište energije u svetu, dva puta veće od tržišta SAD, sa kojim je danas izjednačeno. Značajno je i to, što će se osnovni porast potrošnje energije u Kini odigrati u tekućoj deceniji a zatim će se tempo rasta znatno usporiti – sa 10% u 2010 sniziće se na 1% u 2040. Posle 2025 godine porast potrošnje premešta se u Indiju i Jugoistočnu Aziju ali i zemlje Bliskog Istoka i Afrike umešaće se u najveće potrošače energije.

Zahvaljujući razlikama u porastu potrošnje po pojedinim vidovima energije, struktura svetske potrošnje energije biće u još većoj meri izbalansirana: za razliku od celokupnog prethodnog perioda od kako se prati čovekova potrošnja energije, kada je jedan vid energije uvek bio dominantan, do 2040 godine će se ujednačiti učešće pojedinih vidova – nafte 26% (konačno gubi vodeće mesto), gasa 24%, uglja 26% i ostalih, ukupno, 24%, što svedoči o razvoju konkurentnosti pojedinih goriva i stabilizaciji snabdevanja energijom. Ova „korpa goriva“ se, međutim, bitno razlikuje na globalnom planu, i po porastu i po udelu u ukupnoj potrošnji.

Razvijene zemlje sveta – Severna Amerika, Evropa, Azija i Australija, smanjivaće udeo nafte i uglja a povećavati potrošnju gasa i obnovljivih energenata. Zemlje u razvoju Azije i Južne i Srednje Amerike povećavaće potrošnju svih vidova energije, prvenstveno uglja! Bliski Istok će povećavati potrošnju ugljovodonika, prvenstveno gasa a Afriku očekuje najveći porast potrošnje bioenergije.

Prognoza razvoja energetike u svetu i u Rusiji do 2040 godine